Vreme
VREME 534, 29.mart 2001 / POŠTA

Glava u pesku

Poštovani Gospodine Žarkoviću, slušao sam Vaše izlaganje na radiju B92 u kojem objašnjavate razloge za objavljivanje, pa mogu reći da se slažem sa onim što ste rekli – da ne treba bojkotovati nijednu važniju političku ličnost, pa ni Mirjanu Marković. Drugo je, međutim, pitanje da li će se njima dozvoliti da prave sopstveni EPP, da se služe bezočnim neistinama koje ostaju bez komentara, ili će im se postaviti prava pitanja, suprotstaviti im se činjenicama. M.M. zajedljivo, po svom običaju, stavlja pod znak pitanja da li ćete kao smeti da objavite taj intervju. Pravo pitanje bi bilo – da li bi ona smela da odgovori na prava pitanja. Vaši novinari su joj dali priliku da se s jedne strane hvali uspesima (kojim uspesima, pobogu) bivšeg režima kojem pripada, a sa druge, da po svom starom običaju baca drvlje i kamenje na sadašnju vlast.

Kao – nije bilo masovnog otpuštanja profesora, sudija i drugih ličnosti koje nisu bile po volji režimu, nije bilo premlaćivanja studenata i građana po ulicama i u policiji, nije bilo otimanja radio i TV stanica koje su se usudile da progovore malo glasnije, a o silnim nerazjašnjenim ubistvima (nikad ih nije bilo toliko otkako imamo policiju!) da i ne govorimo.

Ona sve to poriče bez imalo stida, zatvarajući oči pred činjenicama, kao kad noj zavlači glavu u pesak, misleći da, pošto on nikoga ne vidi, ni njega ne vidi niko.

Cinično zvuči i njena izjava kako njen siromah suprug nema nikakva primanja osim onoga što stigne (a u poslednje vreme ne stiže) na njegov tekući račun. Sve ga nešto zamišljam kako čeka u redu pred šalterom za isplatu, a blagajnica u jedan mah kaže kako je nestalo para, da treba sačekati nečiju uplatu! Kakva nezaslužena sudbina! Pa onda njen siroti sin kome prete sa svih strana, kome su opljačkali svu imovinu (kako li je samo stekao tolike milione maraka gurajući gajbe?). Šta je sa njegovim kabadahijskim ponašanjem, i njega samog i njegovih gorila koji su premlaćivali ljude po Požarevcu samo zbog jednog mrkog pogleda?

Ništa od svega toga par Mekina nije se usudio da pomene, kao ni mnogo štošta drugo, nego naprotiv: onome ko bi pao s Marsa, dok ovo čita, činilo bi se da bračni par M.M. trpi najstrašnije nepravde, i to na pravdi boga! A naročito kad vidi one idilične, sladunjave porodične fotografije – eto jedne mirne, srećne porodice koja uživa u kućnoj intimi!

Nisu se setili ono dvoje Mekina da malo prelistaju novine i navedu neke karakteristične citate iz izjava gđe M.M. ili iz njenih famoznih "dnevnika", pa da joj suprotstave njene sopstvene reči! Ako je ona toliki narod nazivala izdajnicima, plaćenicima i kakvim sve još pogrdnim imenima – pa zar je mogućno da je sav taj narod na krivom putu, a ona na pravom? Čak i kad bismo uzeli taj njen apsurd kao činjenicu, pa onda neka bude: kad već narod želi da bude u službi međunarodne zajednice, NATO-a, MMF-a i drugih – onda neka mu bude, to je njegova volja! Ali gđa M.M. očigledno misli da je jači pop od čitavog sela!

Slobodan Anastasijević, Beograd