VREME 534, 29.mart 2001 / KULTURA
Dodela Oskara:
Već viđeno
Izvesno je da su film i Oskar ruku pod ruku zakoračili u novi milenijum i da filmovi koje gledamo sve više zavise od obično nepoznatih ljudi koji magiju stvaraju sedeći pred kompjuterskim ekranom
Džulija i Rasel
|
|
Noć za pamćenje? Sasvim sigurno ne. Noć za zaborav? Opet ne. Iako je u sali Shrine (srpski: svetilište) od koje se Oskar opraštao za vjeke vjekova, bilo više zvezda nego u kakvom nebeskom sazvežđu, harizma koja se prosipala po stanovnicima planete koji su uz male ekrane i internet pratili ovaj spektakl bila je slabašna za tradiciju ove nagrade. Ni debitant-voditelj šarmantni Stiv Martin nije uspevao da razdrma strogu dramaturgiju predstave u kojoj svi znaju kraj, odnosno da će Titanik ipak da potone.
ROKENROL LOLITA: Relativna iznenađenja doneli su podbačaji laureata Zlatnog globusa Toma Henksa i Kejt Hadson. Henksu bi bilo možda previše da je dobio svoj treći Oskar za Izgnanika, čime bi zaseo u prostore filmskih Elezijskih polja. Kejt Hadson, holivudsko dete, kćerka Goldi Hon, nije imala sreće da načini još jedan korak na putu slave za nadahnutu ulogu rokenrol Lolite, u filmu Korak do slave Kamerona Kroua, ali joj je fabrika snova sasvim izvesno pod nogama. Možda će joj se Oskar uskoro nasmešiti kao kompenzacija za ovaj gubitak, jer to je poznata praksa Američke akademije za film, koja pamti dugo kao neke fudbalske sudije koje nakon što se ogreše o jedan tim, dosude mu penal u devedeset i nekom minutu nastojeći da stvar poprave.
GLADIJATORSKA POBEDA: Džulija Roberts, koja je industriju bacila na noge gazeći iz hita u hit (i trenutno je na vrhu liste najgledanijih sa novim filmom i u tandemu sa Bredom Pitom), dočekala je svojih pet minuta i dražesno odigrala naivku koja je zahvaljujući se svima zasluženima za sopstveni uspeh probila termin predviđen za suze radosnice i govor. Ali i to sa merom, i kao u dobroj predstavi. Ova zgodna žena dobila je nagradu za ulogu buntovnice Erin Brokovič u istoimenom filmu, dok je prava Erin, kako poslednje vesti kažu, bankrotirala. Još jedan dokaz da je film definitivno veći od života.
Toma Henksa je gladijatorski pobedio Rasel Krou, koji je osetio gorčinu poraza prošle godine za ulogu u Izdajniku, ali je za momka sa Novog Zelanda prilično daleko dogurao. Dobra proporcija bicepsa i inteligencije osiguraće mu dugovečnu karijeru. Marša Gej Herde, postojana epizodistkinja, pobedila je Kejt Hadson i time delimično kompenzovala i gubitak Eda Harisa, koji je blistao u biografiji arhetipskog umetnika moderne Džesona Poloka. Trijumf Benisija del Tora za ulogu u filmu Traffic samo je logična posledica ugleda koji uživa među kolegama, pa i jedan Bred Pit, gostujući kod Džeja Lenoa, mrtav hladan izjavi kako je Benisio jednostavno najbolji od svih.
ZABAVNA FORMULA: Ako ste tipovali na Anga Lija i njegove silne nominacije, bili ste naivni, jer je ovaj mudri Kinez sa Tajvana, školovan u Americi, znao da je krajnja granica dometa za ... Skrivenog zmaja nagrada za najbolji film van engleskog govornog područja, a da zakoni gravitacije, koji ne važe u njegovom filmu i serijalu o Kojotu i Ptici trkačici, i te kako važe u životu i Holivudu.
Iako je bio dobitnik na tomboli zvanoj Oskar, Ridli Skot nije bio preterano srećan jer ga je, opet predvidljivo, u trci za najboljeg reditelja pretekao Stiven Soderberg, dvostruko nominovan za filmove Erin Brokovič i Traffic. Istih inicijala kao Stiven Spilberg, ali dramatično različite karijere, nenadano je zasjao u Kanu sa filmom Seks, laži i video trake, koji je žestoko protežirao Vim Venders. Lutajući svetom art filma sledeću deceniju, Soderberg je naučio lekciju i otkrio zabavnu formulu elitističkog koncepta zabašurenog visokobudžetskom ispoliranošću. To je lekcija koju Lars fon Trir mora da nauči ako ikada poželi da nakon Zlatne palme dobije i Oskara.
Kao u pobedničkom filmu Gladijator, nakon oskarovske noći pobednici odlaze na zasluženi odmor kao i publika koja je dobila svoje igre, a o hlebu da i ne govorimo. Izvesno je da su film i Oskar ruku pod ruku zakoračili u novi milenijum i da filmovi koje gledamo sve više zavise od obično nepoznatih ljudi koji magiju stvaraju sedeći pred kompjuterskim ekranom praveći bića iz mašte.
Dinko Tucaković
|