Predsednički izbori u Rusiji:
Izbori za Medvedeva

U medijima Ruske Federacije počela je kampanja za predsedničke izbore, čiji je ishod već sada sasvim izvestan

Četiri kandidata, koja se bore za mesto ruskog predsednika, ove nedelje počela su predizbornu kampanju u medijima. Kandidat partije Jedinstvena Rusija Dmitrij Medvedev, kako ga u Rusiji popularno nazivaju "naslednik" Putina, u startu je odustao od medijskih duela sa preostalim protivkandidatima, tvrdeći da je prezauzet obavezama potpredsednika vlade. Smatrajući takav gest svojevrsnim potcenjivanjem suparnika, od javnog suočavanja hteo je da odustane i lider komunista Genadij Zjuganov.

Sudeći po ispitivanjima javnog mnjenja, ulaganje u preskupe minute i sate u ruskim medijima za vreme predizborne kampanje slično je "jurišanju na vetrenjače": kandidat koga podržava Kremlj ima od 60 do 80 odsto procenata podrške birača, dok rejting nijednog od preostala tri kandidata – Genadija Zjuganova, Vladimira Žirinovskog i Andreja Bogdanova – ne prelazi deset odsto.

KOMUNISTA, LIBERAL I MASON: Pa ko su ta preostala tri kandidata na predsedničkim izborima ili, možda je bolje postaviti pitanje, kakav je interes njihovog učestvovanja u trci za "tron" Ruske Federacije?

Genadija Zjuganova (64) kandidovala je Komunistička partija i veteran je u trci za predsednika Ruske Federacije, jer četvrti put učestvuje na predsedničkim izborima. Najviše šansi da osvoji predsedničko mesto lider savremenih ruskih komunista imao je 1996. godine u trci sa Borisom Jeljcinom. Iako komunisti tvrde da su tada predsednički izbori bili falsifikovani, mediji smatraju da je izbor između Zjuganova i Jeljcina – u stvari nametnut kao izbor između predstavnika "prošlosti" i "loše budućnosti" – deo polittehnološke industrije ruskih oligarha koji su kreirali rusku političku scenu tokom devedesetih godina. Predsednički izbori u martu 2008. važni su za ruske komuniste jer će pokazati nivo popularnosti levičara u savremenom ruskom društvu. Istovremeno, osvojeni glasovi su za Zjuganova svojevrsno testiranje vlastitog političkog rejtinga koji bi mogao da utiče na njegovu buduću poziciju u Komunističkoj partiji. Sa druge strane, znatan broj komunista nije zadovoljan uslovima u kojima se održavaju predsednički izbori, posebno zbog zloupotreba administrativnog resursa i medija u korist provladinog kandidata Medvedeva. "Drugovi" predsedničke izbore nazivaju "političkom farsom" i predlažu Zjuganovu da povuče kandidaturu. Zjuganov je najavljivao moguće odustajanje, pa se jedno vreme "nećkao" oko javnih debata, ali je ipak pristao na pravila igre koja mu je nametnuo Kremlj. Iako se Komunistička partija Ruske Federacije smatra opozicijom Jedinstvenoj Rusiji, njihova uloga je značajna u kreiranju politike koju je tokom dvehiljaditih godina vodio Vladimir Putin. Zjuganov, baš kao i lider liberal-demokrata Žirinovski, često je davao "prećutnu" podršku Putinovim političkim reformama i delio s njim zajedničke stavove, pogotovo kada je reč o suzdržanom odnosu prema Zapadu i restauraciji geopolitičkog uticaja Moskve iz perioda SSSR.

Vladimir Žirinovski nema nameru da odustane od predsedničkih izbora, pa ni od javnih debata. Žirinovski je, u stvari, od svih predsedničkih kandidata najveća medijska ličnost. Kao i Zjuganov, on je politički "veteran" u ruskom višestranačju. Vladimir Žirinovski (62) ne propušta pozive ruskih medija, majstor je TV debata i narod voli da ga sluša. Izbori su ipak nešto drugo – na parlamentarnim izborima za rusku Dumu Liberalno-demokratska partija, koju Žirinovski vodi i koja ga je kandidovala na predsedničkim izborima, redovno zauzima visoku, ali ne i vodeću poziciju u ruskoj politici. Prema istraživanjima nekoliko ruskih agencija za ispitivanje javnog mnjenja, rusko izborno telo je spremno Žirinovskom, baš kao i Zjuganovu, da pruži od pet do devet odsto glasova.

Treći kandidat, pored Zjuganova i Žirinovskog, za široku publiku je "novajlija": Andrej Bogdanov (37), kandidovan od malobrojne Demokratske stranke Rusije. Bogdanov prvi put učestvuje na izborima za predsednika Ruske Federacije i smatra se da je već u samoj predizbornoj kampanji politički prosperirao. S obzirom na to da je njegova stranka u decembru prošle godine na parlamentarnim izborima osvojila samo oko 90.000 glasova, Bogdanov je uspeo da sakupi čak dva miliona potpisa neophodna za kandidaturu na predstojećim predsedničkim izborima u martu. Bogdanov sebe prvenstveno predstavlja kao masona i planira da mu predizborna kampanja u medijima bude napravljena poput rijaliti šoua. Biografija Andreja Bogdanova je poznata po političkim aferama kratkoročnog (2002–2003) "preletanja" u partiju Jedinstvena Rusija i povratka u Demokratsku stranku Rusije na čije je čelo izabran 2005. godine. Takođe, izbor Bogdanova na čelo Demokratske stranke Rusije propraćen je političkim sukobom sa bivšim ruskim premijerom Mihailom Kasjanovom, koji je takođe pretendovao na to mesto. Veliki magistar Velike masonske lože Rusije Andrej Bogdanov postao je u junu 2007. godine. Njegov politički rejting teško je oceniti i on se prema raznim ispitivanjima kreće do šest odsto.

KASJANOV I MEDVEDEV: Četvrti kandidat trebalo je da bude bivši ruski premijer Mihail Kasjanov, ali je izborna komisija uočila nepravilnosti u registraciji njegove kandidature i isključila ga iz predizborne trke. Naime, reč je o više od 10 odsto neregularno prikupljenih potpisa, od potrebna dva miliona za podršku kandidature, što prelazi dozvoljenu toleranciju od pet odsto. Izborni štab Kasjanova zbog takve odluke izborne komisije obratio se Vrhovnom sudu, a sam Kasjanov tvrdi da je na njegovu diskvalifikaciju direktno uticao predsednik Putin.

Mihail Kasjanov (51) bio je jedan od najbližih, bar po funkciji, saradnik Putina u njegovom prvom predsedničkom mandatu, da bi ga bez dubljih obrazloženja isti smenio 2004. godine sa pozicije predsednika vlade. Kasjanov predstavlja liberalnu i proevropsku političku struju u Rusiji. Prošle godine na parlamentarnim izborima bio je deo koalicije "Drugačija Rusija", a u poslednje tri godine prate ga medijske afere vezane za imovinu stečenu dok je bio na državnoj funkciji i za gubljenje glavne pozicije u Demokratskoj stranci Rusije koju je zauzeo mason Bogdanov.

Na kraju i poslednji, četvrti zvanični predsednički kandidat – prvi potpredsednik vlade, šef saveta direktora Gasproma i politički "naslednik" Putina, Dmitrij Medvedev, koga je još prošle godine kao svog predsedničkog kandidata istakla vodeća partija u ruskoj Dumi, Jedinstvena Rusija. Iako se u srpskoj štampi mnogo pisalo o Medvedevu, prisetimo se nekoliko ključnih stvari: Dmitrij Medvedev (43) u stopu prati politički uspon Putina još od 1990. godine. Tada, još pre raspada Sovjetskog Saveza, Medvedev je sa 25 godina počeo da radi u gradskoj kući Lenjingrada u odeljenju spoljnih poslova, gde je na mesto šefa nakon povratka iz Istočne Nemačke postavljen Vladimir Putin. Upravo iz tog odeljenja Lenjingradske "kuće" izašlo je više ljudi koji su danas uticajni u Ruskoj Federaciji, među kojima je i sadašnji premijer Viktor Zupkov. Kada je odlazeći predsednik Ruske Federacije Boris Jeljcin 1999. godine imenovao Vladimira Putina za predsednika vlade, sa njim u Moskvu doputovao je i Dmitrij Medvedev. Najpre u administraciju vlade, da bi nakon imenovanja Putina za predsednika Ruske Federacije počeo da radi u njegovom kabinetu. Medvedeva mediji smatraju blažim političarem od Putina i pragmatikom okrenutim prema Zapadu. Prema ispitivanju javnog mnjenja Analitičkog centra Jurija Levade, Medvedev je u decembru 2007. godine imao viši rejting, 79 odsto, u odnosu na Putina uoči drugog mandata 2004, koji je tada imao oko 72 odsto podrške.

Znači, svaki od pomenutih predsedničkih kandidata svestan je predvidljivog ishoda predsedničkih izbora u Rusiji koji će se održati 2. marta, a njihovo učešće, po svemu sudeći, više se odnosi na vlastitu promociju i preispitivanje podrške u sopstvenim redovima. Takođe, učesnici predsedničkih izbora svojim učešćem svesno daju legitimitet izborima, iako ih kritikuju i nazivaju "političkom farsom".

Sudeći po poslednjim izborima za Dumu u decembru prošle godine i pripremi za predsedničke izbore u martu, demokratija u Rusiji transformisala se u novi model, sličan istočno azijskom konfučijanskom koji bi mogao da bude novina u teoriji politikologije s obzirom na to da je reč o državi sa hrišćanskom i slovenskom većinom. Karakteristike takvog modela demokratije su nepromenjivost političke opcije i autoritarnost; iako je vlast legitimna, nivo novog ruskog političkog modela demokratije najverovatnije će se meriti po ponašanju vlasti u kontekstu upotrebe ovlašćenja i odnosu prema opoziciji.

Boris Varga, dopisnik BBC-ja za Jugoistočnu Evropu