Intervju – Kameron Manter, američki ambasador u Beogradu:
Vreme je da se razreši status Kosova

Mi nemamo interes da kažnjavamo Srbiju i da izazivamo bilo kakve probleme ovde, već želimo da idemo napred u procesu razrešenja kosovskog pitanja. Smatramo da je to veoma važno. Nemamo iluzije i veoma smo svesni da je to veoma teško i emotivno pitanje za Srbe. Ideja da nekoga želimo da kaznimo je apsolutno pogrešna. Ono što mi želimo jeste da održimo čvrste odnose i da nastavimo da ih gradimo u budućnosti

Sudeći prema najavama, u narednim danima moglo bi doći do jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, za šta zvanična Srbija u najvećoj meri optužuje Ameriku. Ambasador te zemlje u Beogradu Kameron Manter, međutim, tvrdi da SAD imaju samo najbolje, prijateljske namere prema Srbiji.

KAMERON MANTER: Ono što je veoma važno za nas u ambasadi jeste da naglasimo da imamo dugoročne prioritete, uprkos kratkoročnim uzbuđenjima koja su trenutno prisutna u ovoj zemlji. Nikako ne želimo da izgubimo ideju tih prioriteta i da na bilo koji način umanjimo njihovu važnost. Za nas je ključno da pomognemo srpskom narodu u njegovim naporima da se približi zapadnim institucijama, kao i da, kroz program pomoći koji imamo, pomognemo napredak i stvaranje uslova za bolji život svih građana. Takođe, kroz različite programe koje imamo želimo da pomognemo u izgradnji jakih institucija, kao i dolazak investicija koje će otvoriti nova radna mesta i kreirati atmosferu prosperiteta u zemlji. Bez obzira na to šta će se dešavati u narednim danima, mi ne gubimo i nećemo izgubiti iz vida značaj ovih prioriteta jer, zaista, jesmo predani ideji dugoročnog prijateljstva koje postoji između nas i Srbije.

"VREME": Zvučalo je kao privremeni oproštaj...

Iako se možda šalite, ja sam ipak zabrinut, jer postoje ljudi koji smatraju da naše prijateljstvo prema Srbiji nije snažno, ali ono to zaista jeste. Mi godišnje trošimo 50 miliona dolara na programe pomoći Srbiji. Takođe, znamo da je US Steel najveći izvoznik u ovoj zemlji – to su sve dugoročne obaveze i to ne može značiti oproštaj. Sasvim suprotno, želimo da ima što više takvih dugoročnih planova i poslova, da bi naše prijateljstvo bilo što čvršće.

Možete li da nam objasnite američki stav prema rešenju kosovske krize, s obzirom na to da pregovori nisu uspeli, a srpska strana se snažno protivi jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova koje se najavljuje.

Mislim da je američka pozicija do sada jasno izrečena. Ona se nije promenila. Mi verujemo da je za stabilnost Balkana i za dugoročni razvoj svih zemalja u regionu važno da se krene napred i da se status Kosova brzo reši. Upravo zato što pregovori nisu uspeli, mi smatramo da je, u ovim okolnostima, najbolje rešenje nadgledana nezavisnost, kako je to predloženo Ahtisarijevim planom. Smatramo da upravo taj plan obezbeđuje u ovoj situaciji sigurnost svih građana, Srba i Albanaca podjednako, i svakako obezbeđuje zaštitu kulturnih spomenika i istorijskog nasleđa koje tamo postoji. Verujemo da treba krenuti napred i računamo na to da će ovaj proces biti otvoren, jasan i miran.

Zbog čega Vašington tako tvrdo odbija mogućnost da bi se daljim pregovorima moglo doći do rešenja kosovskog problema?

Generalni sekretar UN-a Ban Ki Mun je zatražio od Rusa, Amerikanaca i Evropljana da učine sve što mogu kako bi omogućili obavljanje pregovora. Predvođeni predstavnikom EU, gospodinom Išingerom, pregovarači su se trudili, kako su i sami rekli, da ne ostave nijedan kamen neprevrnut i da isprobaju sve mogućnosti da dođu do rešenja. Grupa koja je radila na ovim pregovorima je nakon 120 dana zaključila da nije moguće doći do sporazuma, zbog čega mi žalimo, jer smatramo da bi dogovor koji bi postigli Beograd i Priština bio najbolje rešenje. Ali u sadašnjim okolnostima, ne verujemo da bi produženje ili neki novi razgovori doveli do rezultata, jer tokom prethodnih 120 dana, kada je sve pokušano, rezultata nije bilo.

Američki ambasadori u Podgorici i Sarajevu već su podržali ideju nezavisnog Kosova. Da li se slažete sa njima?

Apsolutno. Mislim da i oni ponavljaju upravo ono što, nadam se, jasno stavljam do znanja, a što je i stav američke vlade i svih američkih institucija, a to je da je vreme da se razreši pitanje statusa Kosova.

Plašite li se da bi jednostrano proglašenje nezavisnosti moglo izazvati nasilje i nemire?

Nadam se da do toga neće doći. Ohrabren sam izjavama i Prištine i Beograda da neće biti nikakve upotrebe nasilja. Sve što samo čuo od predsednika i vojnih predstavnika, uveravanja koja sam privatno čuo od premijera i od funkcionera kao što je gospodin Samardžić, koji je davao izjave u novinama, ohrabruju me da su sve strane spremne da ovaj proces vode na miran način.

Da li se ipak pripremate za neku takvu situaciju, uprkos izjavama političara da do nasilja neće doći?

Institucija u koju veruju podjednako i Albanci i Srbi jeste KFOR. KFOR je dobro pripremljen za slučaj da neodgovorni ljudi koji misle da se nasiljem nešto može rešiti pokušaju da zloupotrebe situaciju. Međunarodna zajednica je naporno radila na izgradnji čvrstih kontakata sa civilnim i drugim liderima širom Kosova, i na severu i na jugu, tako da se izbegnu nesporazumi i bilo kakva mogućnost nasilja. Siguran sam da su pripreme obavljene, ali ovo će biti teško vreme i zato apelujemo da sve strane pokažu suzdržanost.

Koliko vam verodostojno deluje pisanje ljubljanskog "Dnevnika" i beogradske "Politike" o američkim instrukcijama Sloveniji vezanim za proglašenje nezavisnosti Kosova?

Naša politika je da ne dajemo komentare o tekstovima koji se predstavljaju kao navodni poverljivi dokumenti. Dakle, nemam nikakav komentar na tekstove koji su se pojavili, bilo u "Politici", bilo u "Dnevniku", ali bih istakao da mi blisko sarađujemo i sa našim evropskim i međunarodnim partnerima tražeći konsenzus o finalnom rešenju statusa Kosova. Svi shvatamo koliko je to važno i zato želimo da taj proces usko koordinišemo.

Ipak, pisanje "Dnevnika" dovelo je do nekih političkih posledica...

Žalim što da se taj tekst pojavio u novinama, jer se tu tvrdi da je izvor informacije navodni poverljiv dokument. Ne mogu da sudim o validnosti dokumenta i jedino što mogu da kažem jeste da je naša politika da ne komentarišemo takve tekstove.

Ima li istine u tvrdnjama da američka administracija utiče na Brisel da ublaži stav EU prema Srbiji u pogledu pristupanja EU?

Ono na šta možete računati jeste da mi ulažemo napore, zajedno sa evropskim prijateljima, da osiguramo da za Srbiju ostane otvoren put ka Evropi. Ne mislim da je to pitanje u kome Amerika može Evropi reći šta da radi, već je reč o dobronamernim zajedničkim naporima Amerikanaca i Evropljana da uradimo ono što smatramo krucijalnim, a to je da izađemo u susret potrebama i Srbije i Evrope, kako bi prijem Srbije u Evropsku uniju protekao najjednostavnije moguće. Jedna od poruka izbora koji su održani prošle nedelje, koliko smo mi razumeli, jeste da su milioni ljudi koji su glasali za reizbor predsednika Tadića, zapravo glasali za brzo pristupanje Srbije Evropskoj uniji. Mi želimo da sa njima radimo na tome.

Imajući u vidu najave skorog jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, kako vidite buduće odnose Amerike i Srbije?

Mislim da su odnosi koje imamo sa narodom ove zemlje čvrsti. Sve indikacije koje imam govore da će vlada ove zemlje reagovati odgovorno i da neće biti preteranih reakcija. Mi ćemo sa svoje strane ostati otvoreni za saradnju sa prijateljima u Srbiji i učinićemo sve što možemo kako bismo pomogli prosperitet, bezbednost i stabilnost ove zemlje.

Ne deluje vam realno opcija prekidanja diplomatskih odnosa?

To pitanje me donekle zbunjuje, jer implicira da smo ljuti i da želimo da kaznimo Srbiju. A to nije slučaj. Mi nemamo interes da kažnjavamo Srbiju i da izazivamo bilo kakve probleme ovde, već želimo da idemo napred u procesu razrešenja kosovskog pitanja. Smatramo da je to veoma važno. Nemamo iluzije i veoma smo svesni da je to veoma teško i emotivno pitanje za Srbe. Ideja da nekoga želimo da kaznimo je apsolutno pogrešna. Ono što mi želimo jeste da održimo čvrste odnose i da nastavimo da ih gradimo u budućnosti.

Vaši prethodnici nisu imali kontakt sa Srpskom radikalnom strankom, čiji je predstavnik na predsedničkim izborima osvojio ogroman broj glasova. Planirate li vi da tu nešto promenite?

Nikada nisam sreo gospodina Nikolića i ne planiram da se sastanem s njim. Naš cilj ovde nije da se srećemo sa određenim pojedincima, već da pomognemo Srbiji u njenim naporima da krene ka Zapadu, da ima slobodnu ekonomiju i da bude stabilna zemlja i dobar sused. Mi ćemo nastaviti da činimo sve što možemo da se to desi.

Da li postoje "crne liste" američke vlade na kojima se nalaze neki ovdašnji tajkuni, kao što se tvrdilo. Ili imate neki drugi metod?

Mi nemamo crne liste. Svako ko želi da se prijavi za američku vizu može to da učini, a njegov zahtev razmatraće se u skladu sa američkim zakonom iz te oblasti. Vladavina zakona je daleko važnija od bilo kakvog političkog osećanja koje imamo o toj osobi, osim, naravno, u slučajevima kada se radi o osobama koje imaju krivični dosije. To je slika i one reforme koju mi i ovde očekujemo – da lična pitanja ne budu važna, već da postoji poverenje u institucije koje sprovode zakone.

Ipak su u Srbiji lična pitanja još vrlo zanimljiva, pa su tako mediji veliki značaj pridali činjenici da ste se sreli sa Miroslavom Miškovićem. Kakav je utisak on ostavio na vas?

Kada razgovaram sa ljudima kao što je gospodin Mišković, ili sa drugim članovima kluba Privrednik, kažem im isto što sam rekao i vama. Dakle, kažem im da mi verujemo da je budućnost ove zemlje u Evropi i čak više od toga – u globalnoj ekonomiji. Da biste bili uspešan čovek u globalnoj ekonomiji, treba da primenjujete određenu poslovnu praksu. To uključuje transparentnost, odgovornost, otvorenost ka deoničarima i ka javnosti i razumevanje pravila koja vladaju u međunarodnom biznisu. Da bi Srbija postala uspešna evropska zemlja, njeni poslovni ljudi moraju uzeti učešća u svetu biznisa u kome vlada takva atmosfera. To je poruka koju sam preneo gospodinu Miškoviću i članovima kluba Privrednik. A oni su pametni ljudi i čuju tu poruku.

U Srbiji ste skoro pola godine. Kako se osećate u Beogradu?

Beograd je sjajno mesto. Ljudi su me ovde veoma toplo primili. Daju mi previše da jedem, ali preživeću. Video sam mnogo lepih stvari, putovao sam kroz zemlju i sreo mnogo različitih ljudi i to je ono što učvršćuje moj optimizam u odnosu na ovu zemlju, čak i u tako teškim vremenima kao što je ovo. Ciljevi o kojima sam prethodno govorio upravo su i ciljevi većine ljudi koje sam ovde sreo. Mi trošimo američki novac kako bi studenti iz Srbije mogli da uspostave konktakte sa drugim narodima. Trošimo novac kako bismo ljudima ovde omogućili da dobiju kredite i započnu mali biznis i tako utičemo na smanjenje nezaposlenosti. Radimo u različitim sektorima – od poljoprivrede do visoke tehnologije, želeći da pomognemo da se obrazovani ljudi uključe u tokove savremenog sveta. Svi mi kažu da upravo to žele. Zbog toga sam veoma optimističan i veoma mi je drago da se ljudi tako lepo ophode prema meni. I zbog toga volim da govorim o tim dugoročnim planovima, koji za mene zapravo i nisu tako dugoročni kako bi se moglo pomisliti. To su, koliko vidim, veoma aktuelna pitanja za ljude u Srbiji.

Znači li to da nije tačan utisak, koji možda ovde postoji u poslednje vreme, da je američki kapital izgubio interesovanje za Srbiju, koje je bilo daleko očiglednije u prvim godinama posle promena iz 2000?

Američki kapital je veoma zainteresovan za poslovanje u Srbiji. Ali vi ste u pravu, američki kapital je u ovom trenutku veoma oprezan. Američki poslovni ljudi žele da znaju da li će njihove investicije biti bezbedne, da li će biti zaštićene zakonom, da li će biti učinjeni napori u borbi protiv korupcije i da li će možda biti pod pritiskom da se bave nečim drugim umesto da investiraju i doprinesu prosperitetu ove zemlje. U poslednjih nekoliko meseci ovde su otvorene kancelarije nekih naših vodećih firmi, kao što su DuPont, Intel, osiguravajuća kuća AIG i Siti banka. Oni čekaju da investiraju. Žele da budu sigurni i da znaju tačno šta će se dalje dešavati. Oni su optimisti i veruju, kao i ja, da ovde ima veoma mnogo potencijala i da će biti u mogućnosti da ulažu u privredni napredak Srbije. Dakle, odgovor na pitanje "da li je američki kapital nezainteresovan" jeste da ja mislim da nije tako.

Da li imate utisak da je interesovanje javnosti, odnosno medijska pokrivenost vaših javnih nastupa nešto manja u odnosu na pažnju koja je posvećivana nastupima vaših prethodnika, gospodina Polta i Montgomerija?

Ne mogu da sudim jer nisam u to doba bio ovde, ali mogu da kažem da imam dobar tretman ovdašnjih medija. Imate živu medijsku scenu i veoma širok spektar medija. Predstavnici medija su me uvek tretirali jako dobro, kao što to čine i ljudi koje sam ovde sreo. Nadam se da ćete i vi posle ovog razgovora razumeti ideju o dugoročnim planovima koje ovde imamo. Voleo bih da sledeći put razgovaramo o nekom konkretnom projektu koji pomaže Amerika, o izgradnji nečega što američki kapital želi ovde da uradi. To je ono što zaslužuje pažnju i na šta treba skrenuti pažnju građanima.

Vera Didanović