Topola – takmičenje u otmenom ispijanju vina:
Ima sisu, krava nije

Bi jopet, Daj da zora nikada ne svane, Jedinica upade u prvi astal, Opšti doktor se uze javlja zetu, Četvorka pilotira na jednoj nozi, Trojka sve gleda mrko i peva jednu mnogo tešku i mnogo tužnu pesmu

Otkad je veka i sveta, bar Srba što se tiče, Čisti ponedeljak – koji pada u prvi ponedeljak velikog, uskršnjeg posta – je bekrijska slava na kojoj se takmiče ljubitelji dobre kapljice. Ko što biva, običaj zamro, ali ima oni’ koji se trude da ne bude tako, da se Srbi poduče na svojoj najboljoj tradiciji, te se već nekoliko godina u restoranu "Jezero" kod Topole održava takmičenje u ispijanju vina, a pod geslom, Vino piti a ne opiti se. Ima organizator, o taj običaj i praznovanje, čitav jedan elaborat, pa evo uvodnog citiranja za potrebe teme: Zasnivajući se na slavnom srpskom nasleđu, uzgajanja vinove loze i znalačkog i gospodstvenog uživanja u plodovima toga umeća, negujući stare, lepe i nadahnjujuće narodne običaje, sa nastojanjem da se održavaju i kod sledećih naraštaja, slavljenje Čistog ponedeljka, kao posebnog, važnog i vedrog dana u godini, odvija se u skladu sa plemenitim namerama i sadržajima ljudske uzajamnosti i prijateljstva uz dobru kapljicu. I još: Zadržavajući nadmetanje ljubitelja dobre kapljice u količini ispijenog vina, cilj praznovanja je da se pri tome iskažu otmenost u ispijanju, ukus u odabiru, uzorno držanje tokom nadmetanja, druželjublje po srodnosti, smisao za ugodni razgovor i vedar duh u kojem će susret proteći...

DOBRO DOŠLI: Dakle, ponedeljak 10 mart, kad je ove godine pao praznik, gde, gde i do sada bilo, restoran "Jezero" nadomak slavne Topole. Svadbarska sala restorana velika i sva u tu lamperiju. Tek što je počelo da mrači, sve na svom mestu, ima gde sedi Časni sud, gde Počasni odbor, ima za Gosti, Viteški sto, Pres astal... Sala mnogo velika, staje 500 duša, u vrhu sale kanapom odvojeni stolovi za takmičare, na čeonom zidu dve male tepih staze u slične boje i šare, ima i uramljena umetnost, i ima dva velika srceta u neki sjajan svadbarski materijal.

Sala uze da se puni, jedna ekipa takmičara iz Guče, svi u zelene majice preko raznu garderobu, svi u razni brkovi, uze pita, kad će to počne, ne moru više čekaju. Javi se voditelj, sa mikrofon, što ga zovu Pija, svima zahvali što su došli na večerašnju svečanost, posebno pozdravi domaćina, vlasnika kafane, g. Rada Simića, etnologa Mila Nedeljkovića, koji inicijator manifestacije, pozdravi i vinariju Aleksandrović, voditeljski podviknu, Dobro došli na Osmi susret vinopija u čast svetkovine Čistog ponedeljka.

Kao što je red prvo bi lomljenje slavskog kolača, četvorica ranijih pobednika, među koji i domaćin Simić, stadoše pod onu raznu umetnost čeonog zida, dohvatiše kolač, pa ga digoše, pa ga okretoše, pa se prekrstiše, pa se izljubiše, pa ga izlomiše. Domaćin Simić zali kolač crnim vinom, ostali ga okretoše, ostali ga izljubiše, Simić još jednom zali, ostali opet što treba učiniše, bi i treći put, svi gucnuše po tri gutljaja crnog vina iz prigodnog bokala, Simić domaćinski i izjedared otpi sva tri gutljaja, i to bi to.

OTMENO, S POVRAĆANJEM: Piće, kilaža i pobednici

Voditelj Pija predstavi učesnike, za tri stola po tri takmičara, objasni promenu, takmičari se žalili da manje popiju kad su sami za stolom, bolje se osećaju u društvu, zato po trojica za stolom. Za prvim astalom u zelene majice Gučani, sa brojevima Četiri, Tri i Dva, za drugim, u stajaća odela, brojevi Pet, Devet i Sedam, za trećim, najkomotniji, Šestica, Jedinica i Osmica, takmiče se ekipno i pojedinačno. Digoše se, bi pročitana Zakletva, Zaklinjem se na ovom časnom skupu... Tako mi pomoglo vino koje popijem.

Isteraše kolica sa vinom, uglavnom odabraše tikvešku "smederevku", Pija predstavi harmoniku, violinu i bas, krenu himna, Obraše se vinogradi dole kraj Topole... predstavi se i pesnik Ljuba Pjevčević, koji ima mnogo te poezije od svake vrste, Nek do svakog srpskog puka/ dopre kralja Petra glas/ podižimo vinograde/ jer i oni dižu nas... Sala posta taman puna, bi aplauz, biše aplauzi, Trojka se prva maši čaše, kod Šumadijo, Šumadijo, Šumadijo oooj, i ostali pristupiše aktivnostima. Devetka, koji mesar u šofersku jaknu, stade udara sa svoji dlanovi na mnogo dobru pesmu Sreće nemam pa mi žao/ Oj živote šta si meni dao, stiže meze, Pija objavi da ima mišljenja da je ovo takmičenje ispičutura, ali to nije tačno, dosadašnji rezultati to pokazuju, eto među učesnici imaju studenta, mesara, knjigovođu, doktora opšte prakse, Sedmica se svima javi, imaju sve kvalifikovane takmičare.

ZDRAVO BILI, ZDRAVO PILI: Bi prvi zadatak, rešavanje zagonetke, Belo ga uglavim, a crveno izvadim, javi se niko, javi se Osmica, jok pogodi, Petica ubode, čep. Bi druga zagonetka, Ima sisu krava nije, ima glavu čovek nije, ima uzdu a konj nije, opet pogodi Petica, čutura, Trojka uze protestuje da mu žiri šapuće. Bi jošte jedna zagonetka, niko se ne javi, bi prvo merenje kol’ko ko popio, ko ubio kilo, ko kilo i po, muzika se povrati, Ubode me i ostavi bol na srcu mome, bi i Na kraj sela čađava mehana, Trojka se utroprsti s obe ruke, Devetka, koja je žvakala i na prazno, stade mnogo mrda na Milorade bekrijo, sve si pare popio...

Stiže i roštilj, takmičari uzeše da se založe, i sala stade pije i gleda svoja posla. Voditelj ode u publiku, jedan doktor izjavi da je u vinu istina, da je svako vino dobro i lekovito, i jedan apotekar nazva dobro veče svima, Trojka sve pozdravi, viknu Bravo, Četvorka do njega se složi, počeše dižu zdravice, Trojka se izrimova, Dižem ovu čašu vina u zdravlje svima, ni Petica ne zaosta, Zdravo bili, zdravo pili, i dogodine opet pili, Doktor opšte prakse u zdravici pozdravi zeta, cela sala uzvrati, Ooo, Jedinica odbi da zdravičari, slab u tome, da popije, može, ali to, jok. Jopet se javi pesnik Ljuba, Časni sud objavi da su svi takmičari izgovorili zdravicu, Petica uze ‘nako aplaudira, Devetka ko da telefonira, vrati se muzika, Nikad u životu pijanac nisam bio ja, Trojka stade bije rukom u astal. Opet bi merenje, skoro svi ubili po dve kile, objaviše da je borba izjednačena, sala udari u bodrenje, U malenoj krčmi sedim sam za stolom, Trojka stade ustaje i sve pozdravlja, Petica uze samo maše i samo pravi mahajuće pauze, Četvorka stade stoji na jednoj nozi, pa da s obe ruke ravnotežira i pilotira i stoji na drugoj nozi, bi Daj da zora nikada ne svane, Trojka uze nešto da se ušmrkljava, Šestica ode u toalet poradi sebe, Peticu udari neko bledilo, muzika se nastavi sa Polomiću čaše od kristala, Šestica krenu ljubi sve redom, svi viknuše Aaa, pa još jedared Aaa, pa kad sala uzvrati, Aaaaaaa...

Bi jopet Daj da zora nikada ne svane, Jedinica upade u prvi astal, Doktor opšte prakse uze se javlja zetu, s obe ruke češe po glavi, Petica sve nešto razgovara sa sobom, Četvorka opet da drži ravnotežu, oplete kolo, kad se do’vatiše, sve jedan preko drugog, kad se pustiše, pa kad jopet uzeše da se dovaćaju i podvriskuju, objaviše disciplinu pevanja pesme, mikrofon pri’vati Četvorka, pridruži mu se Trojka, bi jedna mnogo teška i mnogo tužna pesma, Nemam oca, nemam majke, Dvojka odbi da peva, prvi sto ode u drugi, Dva dobra druga, dva prijateeelja, javi se i Devetka sa svoj izbor, Čuvam ovce kraj zelene jove/ kraj zelene jove, Petica opet ode u publiku, Osmica uze nešto da se presamićuje, i Šestici ko da je loše, Doktor opšte prakse ne prestaje da maše zetu, Jedinica uze sve gleda mrko, Trojka drži podignute ruke ‘nako, i on ko da posta mrk, onaj predsednik Časnog suda uze pita, razumeju li oni njega, i mesar od drugog stola otiš’o u publiku, muzika usitnila, Aj ca, vinca ca, vinca rumena, Trojka, s obe ruke, viče, Ludnica, Doktor opšte prakse ko da pita Peticu o čemu se radi, Četvorka nastavlja sa tačkom pilotiranja, stajanja na jednoj nozi...

GDE SU NAŠI: Dođe na red izgovaranje brzalice, ko će brže i tačnije reći, Veli Jegib Jegibi, oj Jegiba Jegiba, gde su naši Jegibići. Stadoše da ponavljaju, Oj jebiga jebiga, Devetka uspe da kaže, Gde su naši, Doktor opšte prakse završi sa, Odjebiga, sala stade navija, nazdravlja, Jedinica odbi da odgovori, od ti zadaci može samo pije, bi treće merenje, najviše popila Petica, čet’ri litra, prvi sto uze protestuje, kako je Devetka do njega popila samo dve flaše, a najpijaniji, mora da je pomag’o Petici, Petica poče ljubi prazne flaše, žiri da meri, objavi da je sve pošteno, za završni krug plasirali se Petica, popila čet’ri litra, i Trojka i Dvojka sa po tri litra i nešto više. Staviše ih zajedno za sto, ima piju pola sata u tišini, jedan priđe da dâ savet Dvojci i Trojci, ima samo da piju, ništa priča, pita, Jel’ ga razumeju, ova dvojica ga gledaju belo.

Trojici najboljih staviše lente Viteza dobre kapljice, niko ni da pipne flašu, Devetka, praćena bodrenjem taman pune sale, jedva stiže do toaleta da se ispovraća, Doktor opšte prakse sve zagleda flašu vina, po imenu Varijanta, koju dobio za učešće, Četvorka u publici, ne prestaje se demonstrira na jednoj nozi, domaćin Simić poverava novinarima da nije pošteno da Petica pobedi, pomag’o mu onaj mesar što povraća, i on samo što nije povratio, u što je ubledio, samo što nije povratio, ona trojica sa lentom za stolom teško ćute, vino ne dojitaju, Časni sud saopštava da je pobedila Petica, Dragan Đurovac, kače mu pobednički venac od suvih paprika, daju nagradu od vascelih sto evra, do’vata ga Doktor opšte prakse, Trojka se načisto smrkla, ko da pridržava zid u ćošku, pada zajedničko slikanje pobednika, Dvojka uspeva da potegne direktno iz flaše, Petica prima čestitke, ima i pitanja novinara, Jel’ bilo teško, ima i odgovora, Uuu, mnogo teško, oslanja se na Doktora opšte prakse, obojica odgovaraju, Uuu. A jesu li kolege za stolom pomagale pobedniku, i tu bi odgovor, i Đurovac i Opšti doktor se uglas rekoše, Uuu. Poče razlaz, Opšti doktor uze mnogo dobro nazdravlja sa zetom, Uuu, muziku do’vatio Viteški sto, samo čini, samo mu ga daje, Na planini, na Jelici, sastali se svi četnici...

Dragan Todorović