Lisica i ždral Belanovačko proročanstvo Zaista, zaista vam kažem, onaj ko ne pristaje da ja budem predsednik Vlade, zar se time ne odriče Kosova!?

piše: Ljubomir Živkov

U kontakt-emisiji o zagađenju a povodom eksplozije u Galenici jedna građanka će: "Videla sam na televiziji da je zagađenje opasno i opomenu da treba smesta zatvoriti prozore. Odmah sam otvorila prozor i stvarno se osećalo pa sam ga zatvorila."

Ah, kad bi svaka stvar koju saznamo od medija mogla eksperimentalno i ekspresno da se proveri!

&

Koga biste pre videli na čelu prestonice: rodonačelnika lanca ustanova za čuvanje esktremno mladih i starih Beograđana, gospodina dakle Vučića ili narodnog kancelara g. Đilasa? Ili bi vam srce bilo na mestu da gradonačelnik bude g. Popović (Aleksadar Japi Hju Grant Popović, a ne onaj vseznaika, lica bez ostatka upisatog u kružnicu, koji rukovodi i fudbalom i prodajom domaćih giganata)? Kao u testu "zaokruži predmet tj. oblik koji ne pripada ovom skupu", među kandidatima je i Biljana Srbljanović.

Na blogu B92 jedan se građanin naglas poradovao njenoj kandidaturi, na njega skočiše mnogi: odakle joj kuraž da se otima za posao kojim se nije bavila? Tako je, braćo! Neka se kali u manjim mestima, razvojni put zna se šta je, dva mandata seoske kmetice (zvuči hrvatski, jer su Osmanlije kao ozloglašeno mačo društvo imali samo kmeta), pet godina neka argatuje kao sreska načelnica, pa tek onda neka konkuriše za mayor of the capital...

Ili: neka bude u dva navrata gradonačelnica Pariza, pa ako tamo bude ostavila dobar utisak, neka izvoli kod nas.

&

Koštunica je doživeo prosvetljenje i prepričao ga Tanjugu tako da se sada znade: Demokratska stranka i njeni koalicioni partneri imaju slabu politiku i veliku propagandu, iza te propagande, u slučaju da koalicija kojoj je na čelu predsednik Srbije osvoji vlast, mogla bi da stoji namera priznavanja Kosova.

Zašto bi ijedan političar učinio nešto što će u Srbiji naići na jednodušnu osudu a što niko izvana i ne traži?! Kako zašto?! Narode moj, ma kako neškolovan da si, mora si negde načuo za argumentum a contrario! Nisi!? Evo ti primera: dvojica ljudi se ne podnose (prestali su da se podnose, mlađi se donedavno divio starijem, naglo se emancipovao i sad starijeg ne može očima da vidi), sušta su uglavnom suprotnost jedan drugome, ako vidiš da jedan ceni Bergmana, znaš da onaj drugi ima kod kuće samo dva DVD-a, Zonu Zamfirovu i Ivkovu slavu! Ergo, ko god zna šta želim ja, zna i da moj protivnik želi suprotno!

Poznata je moja vezanost za Kosovo, a ja bih rekao i vezanost Kosova za moju ličnost. Zameraju mi organicizam, pa kad je već tako, pogledajmo moje telo kao u kakvom medicinskom leksikonu. U središtu Kosovo mu kuca, Republika Srpska i Srbija do dva su mu zdrava plućna krila, aorta mu valovita Drina, sva u ćuprijama, razmaknutim tek da sunce obasja okolnu vegetaciju i da vodu održava na temperaturi podesnoj za mrešćenje ribe, stanovništvo prelazi s jedne obale na drugu kao jedna krv koja se tehnički (ah, eto ti uticaj tehničke vlade na jezik) pojavljuje čas kao venska čas kao arterska. E, ako si shvatio, narode moj, da je Kosovo celo u meni, jasno ti je da nijedan deo ne može biti u Borisu Tadiću. Ljudi nastanjeni u meni, kao Samardžić što je, Simić, Aco, da i ne govorimo, ti ljudi su samim tim u dodiru sa Kosovom, oni drugi, oni naprotiv, od kojih meni pripadne muka, naravno da su izvan Kosova. Ti drugi koji bi se rado otresli mene, koji misle i štaviše govore da su me petog oktobra tobože tunjavog, kunktatora i sporaća jedva izgurali na daske koje život znače, ti koji bi meni najradije videli leđa – šta poručuju i samom Kosovu? Idi s milim bogom, putuj igumane... Zaista, zaista vam kažem, onaj ko ne pristaje da ja budem predsednik Vlade, zar se time ne odriče Kosova!? Pa ja sam, uz Pašića, najveći predsednik vlade u istoriji Srbije, SCG, SRJ, SFRJ, FNRJ, DFJ, Kraljevine Jugoslavije, Kraljevine SHS... Namerno kažem "uz Pašića", a ne "posle Pašića", najveći sam dobrotvor Srbije nakon Pašića, eto, i hrvaština ima dobrih strana, a neko bi da me uskrati otadžbini, pa šta je to, pitam te, narode moj, nego najsramnija izdaja nacionalnih interesa, a šta su nacionalni interesi Srbije – da ne da Kosovo i da ne da mene.

I sam sam se nekad, mladalački zanesen idealima smenjivosti narodnih deputata, protivio doživotnoj vladavini, i sada kao vrstan teoretičar priznajem da ima nečeg feudalnog, nenaprednog u samom pojmu, u pukom izrazu "doživotni vladar", ali jedno je kad makijavelistički kažeš "vladalac" a sasvim drugo kad kažeš "ja", pa ti puno srce, i znaš da u toj sada nesmenjivosti državnog poglavara ne da nema opasnosti nego se dobra nižu jedno za drugim kao nove evenke koje čeljad kači duž celog ambara.

Malo sam se zaneo, ali bih da zajedno predupredimo izdaju dok je u srcima izdajnika, dok im je na vrh jezika, ali dok im se desnica još nije mašila penkala. U utorak slušam radio, kontakt program o ekologiji, i jedna slušateljka priča kako je videla kajron u "Utisku nedelje", zbog eksplozije u Galenici svi da zatvore prozore: "Odmah sam otvorila prozor i stvarno se osećalo pa sam ga zatvorila."

A ja ti kažem, narode moj: ne dozvoli da ti u kuću uđe ni onoliko izdaje koliko je pesticida ušlo u stan ove građanke! Kad niko ne bi glasao za Demokratsku stranku i njene pomagače, odmah bi se videlo da Boris Tadić, usled toga što je katastrofalno poražen na izborima, neće priznati Kosovo. Nijedan glasak DS-u i blagosiljaćete me. A meni će najveća radost i najveća plata biti to što sam zlo predupredio.

Ako li mu pak dopustite da pobedi, nećete moći da poreknete: prorok vas je blagovremeno upozorio.