Zimbabve:
Ivicom provalije

Posle odluke o ponovnom brojanju glasova došlo je do sukoba između pristalica opozicije i policije

NE PRIZNAJE PORAZ: R. Mugabe

Gotovo mesec dana od održavanja izbora Zimbabve još uvek hoda ivicom provalije. Iako je svima jasno da je Mugabe izbore izgubio, izgleda da on nema nameru da siđe sa vlasti. Prema rezultatima koje je objavio opozicioni Pokret za demokratske promene (MDC), njen lider Morgan Cvangiraj pobedio je u trci za predsednika. Prema prvobitno objavljenim zvaničnim rezultatima za parlamentarne izbore, opozicija je dobila većinu u parlamentu, da bi na zahtev vladajuće partije, nakon dvadesetak dana, donela odluku o ponovnom brojanju glasova na 23 mesta. Ponovno brojanje trebalo je da bude završeno u ponedeljak, ali je odloženo na neodređeno vreme.

Vlada je taj postupak nazvala legitimnim državnim aktom. Posle odluke o ponovnom brojanju glasova došlo je do sukoba između pristalica opozicije i policije. Jedan policajac je, navodno, pretučen na smrt. Medijski izveštaji govore da je postizbornog nasilja u Zimbabveu bilo, što zvanična vlada negira. Nepotvrđene procene govore o oko 3000 raseljenih, 500 povređenih i 10 poginulih. Najviše nasilja bilo je u ruralnim oblastima, gde su napadnuti posedi preostalih belih farmera. Izveštaji humanitarnih organizacija govore o postojanju posebnih kampova gde su ljudi mučeni samo zato što su pristalice opozicije. Poslednji poziv upućen za pomoć uputila je crkva koja je upozorila: "Ukoliko se ništa ne učini da se pomogne narodu Zimbabvea da se izvuče iz teškog položaja, uskoro ćemo svi biti svedoci genocida sličnog onom u Keniji, Ugandi, Ruandi i ostalim vrućim tačkama u Africi i drugde." S vremenom, situacija postaje sve napetija. Lider opozicije Morgan Cvangiraj sklonio se u Južnoafričku Republiku, odakle je prošlog petka pozvao na akciju kako bi se sprečio rat. On tvrdi da u zemlji vlada ratno stanje. Robert Mugabe gotovo se i ne pojavljuje u javnosti. Poslednji javni govor održao je 18. aprila, kada je obeleženo 28 godina od dobijanja nezavisnosti (toliko dugo i on vlada zemljom). Tada je za situaciju u zemlji po ko zna koji put optužio zapadne koloniste i pokušao da prikaže viziju srećnije budućnosti osiromašenoj zemlji. Prema medijskim izveštajima, govor nije ubedio prisutne, među kojima su se, navodno, nalazile samo njemu lojalne pristalice. Strah od velikih unutrašnjih sukoba sve se više povećava. Prošle nedelje vlasti Mozambika i Južnoafričke Republike odbile su da odobre prolaz jednog kineskog broda koji je nosio 700 tona oružja, za koje se pretpostavlja da je namenjeno Mugabeovom režimu. Opozicioni lideri strahuju da bi to oružje moglo biti upotrebljeno za borbu sa njima. Prema britanskom BBC-ju, brod se uputio ka Angoli, koja je saveznik Zimbabvea, ali SAD vrše pritisak na vlasti Angole i Namibije da mu ne dozvole ulaz u njihove luke. U utorak su i kineski mediji preneli vest da bi transport oružja u Zimbabve mogao da bude obustavljen i brod vraćen u Kinu. Među velikim svetskim silama, Kina je jedina sa kojom Zimbabve održava bliske političke i ekonomske veze.

Među susedima Zimbabvea vlada velika zabrinutost da bi nasilje moglo da se poveća, što bi dovelo do talasa izbeglica, a možda i prelivanja sukoba na neke od susednih zemalja. U susednim državama već se nalazi oko tri miliona izbeglica iz Zimbabvea, koje su pobegle u potrazi za poslom ili od progona Mugabeovog režima. To su uglavnom siromašne zemlje, koje teško uspevaju da prehrane i sopstveno stanovništvo, tako da bi ih nove izbeglice samo dodatno ugrozile. Tabo Mbeki, predsednik Južnoafričke Republike, smatra da još nije vreme za međunarodnu intervenciju, kao i da bi krizu trebalo da rešavaju afričke zemlje "na afrički način". Mbeki je i glavni posrednik država Afričke unije u pregovorima sa zimbabveanskom vladom. Zvaničnih predloga o rešenju krize još nema, dok se sve češće od predstavnika afričkih zemalja može čuti predlog o podeli vlasti, po ugledu na Keniju. Prema Mbekiju, eventualna intervencija zapadnih zemalja samo bi zaoštrila situaciju, jer one ne poznaju lokalne probleme, niti Mugabe ima poverenja u njih. Lider opozicije Morgan Cvangiraj pozvao je u utorak (dan nastanka ovog teksta) na intervenciju UN-a i Afričke unije. Vanredna sednica Saveta bezbednosti na kojoj bi se raspravljalo o Zimbabveu najavljena je za sredu. SAD i Velika Britanija odmah posle izbora pozvale su Mugabea "da prihvati volju naroda" i prizna pobedu opozicije. Zimbabve se od 2003. nalazi pod sankcijama SAD i EU zbog kršenja ljudskih prava. Međutim, Mugabeov sukob sa Zapadom datira od ranije, i u njemu nijedna strana nije nevina. Do polovine devedesetih Zimbabve je primao veliku ekonomsku pomoć MMF-a i Svetske banke, koja je krajem devedesetih ukinuta. Od dobijanja nezavisnosti 1980. imao je zaključen sporazum sa Velikom Britanijom, po kome je britanska vlada finansirala redistribuciju velikih površina zemlje koju su držali nekadašnji kolonisti siromašnom stanovništvu Zimbabvea. Vlada Tonija Blera jednostrano je istupila iz ugovora 1997. godine, što je Mugabe tretirao kao još jedan udar belih kolonista na neku od afričkih zemalja. Proizvodnja žitarica i duvana na velikim posedima bila je osnova ekonomije zemlje. Programi pomoći MMF-a i Svetske banke zasnivali su se na tome. Sa belim farmerima Mugabe je imao zaključen džentlmenski sporazum po kome je trebalo da oni ostanu van politike, a zauzvrat njihovi posedi neće biti dirani. Posle britanskog istupanja iz sporazuma farmeri su počeli da finansiraju opozicioni MDC. U to vreme ukinuti su i programi strane pomoći.

Pod pritiskom siromašnih, u sve većoj ekonomskoj krizi i ogorčen na bele farmere, Mugabe je 2000. godine sproveo agrarnu reformu po kojoj je zemlja bukvalno oteta belim farmerima bez ikakve nadoknade i podeljena siromašnim seljacima i Mugabeovim pristalicama. Od oko 4000 belih farmera koji su držali polovinu obradive zemlje, ostalo je samo njih oko 300. To je izazvalo bes Velike Britanije i SAD, koje su počele da optužuju Mugabeov režim za kršenje ljudskih prava i ubrzo se zemlja našla pod sankcijama, mada humanitarna pomoć nikada nije ukinuta. Posle agrarne reforme ekonomija zemlje je naglo počela da se urušava, a Zimbabve tone u siromaštvo, haos i korupciju. Od nekadašnjeg velikog izvoznika hrane, Zimbabve je postao zavisan od strane humanitarne pomoći, od koje živi gotovo trećina stanovništva. Zdravstveni, socijalni i obrazovni sistemi, koji su nekada bili ponos zemlje, potpuno su se urušili. Inflacija je zvanično oko 165.000 odsto i najviša je u svetu. Mugabe je 2005. naredio uklanjanje divljih naselja u okolini Hararea, posle čega je, po izveštaju UN-a, oko 700.000 ljudi ostalo bez krova nad glavom.

Marko Savić