Noć muzeja – Izložba starih instrumenata:
Sviraj svirče

Ćurlikalice, diple, gusle, tambure, rogovi, gajde, zurle, tarabuke, gočovi, talambasi i drugi originalni stari instrumenti biće izloženi u Etnografskom muzeju u Beogradu – na njima će se i svirati u petoj po redu Noći muzeja, koja se održava u subotu i na kojoj će biti upriličeno 120 manifestacija i izložbi u 20 srpskih gradova

Devojke pred pevanjem, Gruža, 1928.

Između ove subote i nedelje, od 18 do 02 časa, u 49 zemalja održaće se manifestacija Noć muzeja. U svakoj državi u kojoj se održava spada među najpopularnije kulturne manifestacije, najviše zbog jedinstvene prilike da se s jednom ulaznicom obiđu desetine zanimljivih i maštovitih programa muzeja i galerija organizovanih specijalno za tu priliku, što osim kulture garantuje i dobar provod.

U Srbiji se Noć muzeja održava peti put. Prošle godine zabeleženo je 320.000 posetilaca, što je za više od trećinu veći broj nego na Sajmu knjiga, koji traje sedam dana, postoji 52 godine, i važi za najposećeniju kulturnu manifestaciju u nas. Ove godine programi su organizovani, osim u Beogradu i u još 20 gradova, na 120 mesta. Pre pet godina, da podsetimo, počelo se sa pet beogradskih muzeja. Sa ovoliko učesnika, srpska Noć muzeja postala je jedna od većih u svetu.

Jedna od brojnih zanimljivih izložbi biće upriličena u beogradskom Etnografskom muzeju. Prvobitno osmišljena kao doprinos Etnografskog muzeja manifestaciji Noć muzeja, izložba "Sviraj svirče" je studijskom formom i karakterom prerasla tu namenu, pa će biti otvorena do polovine idućeg meseca. Njen autor, kustos Miroslav Mitrović, od preko 450 sačuvanih starih instrumenata sa svih južnoslovenskih prostora iz muzejske zbirke, izabrao je najreprezentativnije. Na izložbi preovlađuju srpski instrumenti iz vremena procvata narodne muzike u drugoj polovini XIX i prvoj polovini XX veka. Većina su rukotvorina seljaka, svirača ili seoskih zanatlija koji su potrebama muzike prilagođavali postojeće nasleđene ili preuzete instrumente od drugih naroda i kultura. "Kada bismo pokušali da za određena područja izdvojimo najkarakterističnije instrumente, gusle bismo vezali za dinarsko stanovništvo, gajde za centralno balkansku i panonsku oblast, tamburicu za panonske oblasti, dok su se na Kosovu upotrebljavali instrumenati uglavnom istočnjačkog porekla", kaže Miroslav Mitrović.

Guslarka Darinka Dobrosavljević, Mojsinje, 1932.

SVIRALE I GAJDE: Prezentovane mape o rasprostranjenosti pojedinih instrumenata ukazuju da su u svim kulturnim zonama, ipak, najznačajnije i najprisutnije razne pastirske svirale koje su pratile pesmu i igru. Razlikuje se pedesetak naziva i oblika: frula (preuzeto od rumunske reči "fleur"), sviraljka, sviralče, sviravka, cevara, covara, duduk, duduče, ćurlik, ćurlikalica... Izrađivali su ih najčešće pastiri od pravih, bočnih grana određenog prečnika, nikad od stabla ili panjeva. Da su voleli svirale, da su im bile važne, dokaz su šare raznih motiva, rezbarenih ili paljenih usijanom žicom, i sve su bile vesele i razigrane. Izložene fotografije su dokaz da su ovce i jaganjci bili prvi i glavni slušaoci muzike pastirskih svirala.

Da li znate šta je potrebno da bi se napravila svirala? Po receptu Dobrivoja Paunovića iz sela Pecka, neophodno je nabaviti "jednu granu u jesen isečenu da bi se tokom zime dobro osušila, i jedan oštar nož za skidanje kore". Zatim, za pravljenje lepka potrebno je "jedno belance, tri do četiri čenja utucanog belog luka, i smola veličine jajeta sa šljivinog drveta". Kad se pripremi navedeni materijal, pristupa se izradi svirale ovako: "S grane najpre skinuti koru, pa nož postaviti u srce grane i jakim udarcem čekića raspolutiti je na dve jednake polutke. Polutke preliti mlekom, da bi bolje nalegale jedna na drugu, i čvrsto ih uvezati upredenom vunom da se ne izviju. Ostaviti ih da se suše do proleća. Polutke pažljivo lepiti duž rasekotine mešavinom belanceta, belog luka i smole. Sviralu više puta premazati uljem i sirćetom da se drvo pri sviranju ne bi natapalo pljuvačkom. Stavljanjem svirale u pečenje, najčešće u ovčetinu, svirala se natapa masnoćom i tako impregnira. Ovako izrađene svirale nisu za prodaju. One slabijeg zvuka daju se deci, a one najbolje se zadrže za sebe. Svirale se ostavljaju u amanet, prelaze sa oca na sina."

I reč gajde, kao i reč frula, stranog je porekla: potiče od arapskog "gaida", "kaida", što znači melodija. Miroslav Mitrović kaže da su "gajde solo instrument. Teško je usaglasiti dvoje gajdi pa se vrlo retko udružuju. Ako se i udruže, onda samo tako što melodiju izvode unisono." Na izložbi su pokazane obe vrste gajdi s našeg prostora: istočnosrpske, gde se iz usta preko duvaljke vazduh uduvava u mešinu, i banatske, gde se vazduh utiskuje preko meha koji se drži ispod lakta.

Dečak sa guslama, Kriva Feja, Vranje, 1937.

TAMBURALO MOMČE: I gusle i tambure su žičani instrumenti, s tim što prve služe za praćenje epskih pesama, a druge, nazvane još i lirica, kemane, ćemane – za razonodu. Gusle su najpoštovaniji i najpopularniji narodni instrument srpske tradicije. One ne služe da bi se na njima sviralo, niti se na njima svira da bi se igralo – najvažniji je ep koji guslar kazuje. Kao i pastiri svirale, i gusle najčešće izrađuju sami guslari i to od jednog komada drveta, obično suvog, sabijenog javora ili oraha, a ređe od hrasta i drugih vrsta drveta, ali i od tikava. Uobičajeni recept za njihovu izradu glasi: "Najbolje gusle su izrađene od četvrtine debla javora, naročito punog, koji je rastao na sunčanoj strani. Preko izdubljene karlice zateže se ovčja, jagnjeća, jareća ili zečja koža. Strune na guslama zategnute su od glave do dugmeta, preko kobilice, i sastoje se od šezdeset konjskih dlaka iz repa ili grive najčešće belog konja, po mogućstvu pastuva, povezanih jakim koncem. Gudalo je često od tvrđeg drveta sa strunama od približno četrdesetak konjskih dlaka, lučnog izgleda." Mitrović napominje da ako gusle imaju dve strune, na njima se prate samo lirske pesme, i to često šaljivog sadržaja, a uz njihovu pratnju se katkad i igra.

Tambura je na Balkan došla iz Turske u XIV veku, prvo se odomaćila kod muslimanskog življa u Makedoniji, Kosovu i Bosni, a u XVIII veku su je Šokci i Bunjevci preneli u Vojvodinu i Slavoniju. Tu tambura gubi izvorni istočnjački trbušasti oblik i postaje sličnija gitari. Panonska tamburica je, međutim, "autohtoni proizvod ovih prostora koji je prošao kroz niz promena oblika, zvuka i štima do sadašnjeg izgleda", objašnjava Mitrović.

Udaraljke su bile pratnja ili dopuna drugim instrumentima, pa je goč pratio zurle ili svirale, a tarabuke – tambure, mada su daire često same isticale putenost neke muslimanske pesme, a goč muškost kola kojim je pričano o junaštvu. "Gajde, doboši, rogovi, zvona, zvečke i bubnjevi korišćeni su i u magijske svrhe još u pagansko vreme. Verovalo se da rasteruju duhove, zle čini i svakojake zle sile. Prema verovanjima, demoni, anđame, karakondžule i ostale ale i bauci prestravljeni od zvukova ovih instrumenata, bežali su s mesta na kojima se čula takva muzika, škripa, buka, jaukanje, lupanje, zavijanje."

U vreme "Noći muzeja" izložbu "Sviraj svirče" će dopuniti svirači iz Zaječara, koji će muzicirati na originalnim instrumentima, a tačno u 22 časa, članovi ansambla Kolo povešće kolo. Očekuje se da ćete im se pridružiti.

Sonja Ćirić

Noć muzeja u Beogradu: Beogradska mumija, Pikaso i golišave fotke (EKSPONAT: Beogradska mumija) U Beogradu će se muzejska noć provoditi na 63 mesta, a na njima će biti raznih vrednih i zanimljivih stvari, od mumije do crteža Pabla Pikasa. Stari Egipćani, učili smo, nikad nisu stigli do Beograda, ali se od 1888. godine jedan njihov potomak ipak nalazi ovde: doneo ga je iz Luksora Hadži Pavle Riđički. Ispostavilo se da je to mumija sveštenika iz hrama boga plodnosti, da se zove Nesmin, i da je zbog pronađenog savršeno čitljivog svitka, "Knjige mrtvih", koju je držao pod srcem, Nesminova mumija jedinstvena u svetu. Tokom Noći muzeja u Rektoratu, u Dvorištu Kapetan Mišinog zdanja, Nesmin će se pojaviti u javnosti na ekranu. Biće to Nesminov prvi susret s publikom nakon jednog veka. Pikasove crteže, tačnije dva crteža i jedan akvarel, ekskluzivno, izlaže Galerija Haos. U Manakovu kuću, moći će da uđu samo punoletni. Oni će, na izložbi "Golišave fotografije XX veka", samo te noći moći da uživaju u do sada neobjavljenim fotografijama golišavih žena i muškaraca iz prošlog veka iz zbirke Ranka Ćosića. Muzej "25. maj" nudi drugu vrstu otkrivanja tuđe privatnosti: rekonstruisanu trpezariju iz Titove rezidencije, izbor Titovog oružja, i zbirku srebrnih predmeta, a među njima i poklone Ričarda Niksona, kralja Olafa, princa Sihanuka, kralja Zahara, Horhea Alesandra, kralja Huseina i drugih državnika prijatelja predsednika i naroda SFRJ. Izložba u Konaku kneginje Ljubice podsetiće na politička i javna dešavanja po beogradskim ulicama – krunisanja, vojne parade, sletove, demonstracije i ostalo. U Muzeju PTT-a gostovaće Simensova izložba, biće to prvo napuštanje stalne postavke u istoriji ove fabrike. U adaptiranom muzeju "Nikole Tesle" prvi put će biti izložen novi eksponat, teledirigovani brodić koji je Tesla predstavio u maju 1898. godine u njujorškom Medison skver gardenu. U Muzeju primenjenih umetnosti će posetioci otkriti porodične fotoalbume građanskih porodica između XIX i prošlog veka, ali i gostujuću izložbu "Living Spain" o savremenom španskom industrijskom dizajnu. Vojni muzej će pokazati mape čuvenih bitki, a Pedagoški izložbu i modnu reviju "Đačko odevanje". U Institutu "Servantes" posetioci će saznati sve o tangu, u Palati "Italija" je izložba "Rimska škola. Umetnici u Rimu između dva rata", u Turskom kupatilu na Dorćolu firentinska profesorka Anđela Noćentini predstaviće nesvakidašnje modne kreacije nastale od sekundarnih sirovina i elektronskog otpada, a "Gete institut" je pripremio malo putovanje u osamdesete godine prošlog veka. I, da ne nabrajamo više – dođite, prošetajte, i uživajte. Noć muzeja u Srbiji: Vampiri, masoni i ljubavne čini (MUZEJ PTT-a: Telefonistkinja) Ovogodišnja Noć muzeja u Novom Sadu odvijaće se na 30 lokacija, skoro duplo više nego lane. Slogan "Za svakog ponešto" je opravdan: Muzej Vojvodine je specijalno za ovu priliku rekonstruisao praistorijske kuće i trpeze, pa će posetioci prisustvovati i verovatno uživati u pripremanju i degustiranju tadašnjeg obroka uz današnje pivo, šetnjom kroz Podzemne vojne galerije uz prigodne audio-vizuelne efekte doživeće noć austrijskih vojnika XVIII veka, uz izložbe i programe koji će spojiti interesovanja roditelja i dece. Valjevo će provesti Noć muzeja u pet muzejskih i galerijskih prostora s izložbom etno zanata, šetnju zaboravljenim korzom, i akcentom na "Modu šezdesetih". Centralna tema u Šapcu je "Upoznaj svoj grad". Na sedam lokacija biće predstavljena prepiska starih Šapčana, prikaz znamenitih gostujućih predstava, ekskluzivitet večeri je postavka "Tajna" o masonskim predmetima i artefaktima, a moguće je da će najzanimljivije biti u Školi za umetničke zanate sa izložbom "Detinjarije". Kraljevo, debitant Noći muzeja, predstavlja se svojim kulturnim i društvenim životom tokom dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka u Narodnom muzeju, nemim filmovima u bioskopu Kvart, Nušićevim i Sterijinim skečevima u pozorištu, i džez svirkom. Zrenjanin će predstaviti svoje mlade umetnike, i izložbu uniformi. Glavni program u Pančevu biće u Narodnom muzeju, Galeriji savremene umetnosti i u Dvorištu, gde će se održati izložbe, koncerti, performansi i maskenbal. U Kragujevcu će provesti Noć u ledenom dobu i sa delima Petra Lubarde, a u Sirogojnu će se baviti ljubavnom magijom. Vranje će otkriti devojačku spremu, Jagodina svoju kolekciju inostrane naivne umetnosti, a u Kikindi organizuju izložbu o vampirizmu u Srbiji – prikladnu za noćno razgledanje. Čačani će, između ostalog, izložbom ispričati ljubavnu priču o "Lepom Lazi između kralja Aleksandra i kraljice Drage". U Vrbasu nude odgonetanje tajanstvenih predmeta, restauraciju partizanske baze, i promovisanje raznih preparata u apoteci s kraja XIX veka, koje će posetioci dobiti na poklon.