Smena u Kremlju:
Glamur i zveckanje raketama

Inauguracija novog ruskog predsednika Medvedeva, imenovanje novog premijera Putina i njegovog sastava vlade obeleženo je u atmosferi glamura na visokom državnom nivou i uz obnovljenu vojnu paradu na ulicama ruskih gradova

Prošla nedelja za Rusku Federaciju bila je ceremonijalna i paradna. U sredu je svečana inauguracija novoizabranog predsednika Dmitrija Medvedeva, a u četvrtak je Duma potvrdila premijerski mandat Vladimiru Putinu. U petak 9. maja priređena je vojna parada povodom Dana pobede, a već u ponedeljak formirana je nova ruska vlada. Sudeći po svemu – Rusija je spremna na novi osmogodišnji tranzicioni izazov, koliko ustav dozvoljava trajanje mandata Medvedevu, a samim tim i Putinu kao predsedniku i premijeru, imajući na vrhu države dve jake političke figure – šefa države i nacionalnog heroja. Zbog toga su mediji i svetska javnost do najsitnijih detalja sa ogromnim interesovanjem pratili taj glamur na najvišem državnom nivou.

DIJARHIJA: Tačno u podne u sredu 7. maja u Kremlju počela je inauguracija novoizabranog predsednika Dmitrija Medvedeva, čime je on postao treći predsednik Ruske Federacije, posle Jeljcina i Putina. Na svečanu inauguraciju bilo je pozvano oko 2500 zvanica, uglavnom poznatih ličnosti – političara, milijardera i filmskih zvezda.

Ruski i svetski mediji do detalja su pratili kako će se u nepunih sat vremena inauguracije ponašati Medvedev i Putin, koga će pogledati, šta i kako će reći. Novinar ruskog "Komersanta" Andrej Kolesnjikov primećuje koliko je na inauguraciji hod Medvedeva bio sličan Putinovom, ali uočava razliku u tome kako je Putin na obe svoje inauguracije, i pre osam i pre četiri godine, izbegavao da prisutnima pogleda u oči, dok je Medvedev prošle nedelje sa velikim interesovanjem pokušavao da upozna prisutne. Novinar Kolesnjikov primećuje još jedan detalj superiornosti odlazećeg predsednika: nakon inauguracionog govora Medvedev je pogledao u Putina, koji mu je pokazao da je gotovo i da sada mogu da odu.

Sada već bivši predsednik Vladimir Putin, nakon inauguracije predsednika Medvedeva, bio je "bez državne službe" tačno 27 sati do usvajanja njegove kandidature u ruskoj Dumi za mesto premijera. Tako je Vladimir Vladimirovič Putin po drugi put postao premijer Ruske Federacije; prvi put u toj ulozi bio je pre kandidovanja za predsednika 1999. godine.

Prošlog četvrtka Duma je sa rekordna 392 glasa "za" i 56 "protiv" usvojila Putinovu kandidaturu za predsednika vlade. Za su glasali delegati Jedinstvene Rusije i Liberalno-demokratske partije Rusije Vladimira Žirinovskog. Protiv Putinove kandidature bili su jedino komunisti, a njihov lider Genadij Zjuganov iskoristio je priliku da kritikuje dosadašnju politiku Vladimira Putina.

Putin je pred ruskom Dumom predstavio svoj program i tri prioriteta u svom budućem mandatu: smanjenje inflacije na jednocifren broj, bolju kontrolu državnih rashoda i racionalizaciju poreske politike o kojoj se već govori u planu "Strategije razvoja Ruske Federacije do 2020. godine".

Govoreći o ekonomskim prioritetima, Putin je pomalo "izleteo" sa planovima investiranja u inostranstvu i ponovo kritikovao Zapad, da "stvara prepreke za ruske spoljne investicije zbog kojih ruski biznis prošlih godina nije mogao da uloži u razvijene zemlje oko 50 milijardi dolara".

Već u ponedeljak predsednik Medvedev je na predlog premijera Putina potvrdio sastav ministara u novoj vladi. Većinu važnih pozicija zadržali su ministri iz prethodnog sastava; diplomatija – Sergej Lavrov, odbrana – Anatolij Serdjukov i unutrašnji poslovi – Rašid Nurgalijev. U važnijim kadrovskim promenama su i nova imena, ali iz stare "firme", gradske kuće Sankt Peterburga, odakle su u Moskvu došli i Medvedev i Putin. Reč je o šefu nove administracije predsednika Sergeju Nariškinu i direktoru Federalne službe državne bezbednosti Ruske Federacije Aleksandru Bortnjikovu. Mediji na ruskom jeziku pišu da su Nariškin i Bortnjikov bliski krugovima ruskih tajnih službi.

Zapadna štampa prati koga će Medvedev dovesti u svoj kabinet, a "Independet" piše da će od "kadrovskog raspoređivanja njegovih ljudi zavisiti budući politički uticaj Medvedeva u Rusiji".

Ruska štampa je mnogo izveštavala o programu vlade koji je predstavio Putin. "Vedomosti" su pisale da, "sudeći po predstavljenom programu, Putin planira da sledeće četiri godine ostane "politički strateg arhitekta, a ne običan premijer izvršilac". Novoje vremja" piše kako se u Rusiji stvara "nov način upravljanja državom – takozvana dijarhija: s jedne strane će biti Medvedev sa predsedničkim ovlašćenjima, a s druge strane Putin sa ogromnim uticajem i političkim iskustvom".

Ruska "Gazeta" prenosi i komentariše izjavu predsednika Ustavnog suda Ruske Federacije Valerija Zorkina o elastičnosti ruskog ustava, kada je reč o sistemu upravljanja, te da "Rusija nije superpredsednička država, kako to mnogi smatraju, već da se radi o polupredsedničkom sistemu". "Gazeta" komentariše kako se o "elastičnosti" ruskog ustava tek sada saznaje, nakon 14 godina od njegovog usvajanja, kada Putin treba da zauzme poziciju premijera".

POTVRDA RASTUĆE MOĆI: Vojna parada u Moskvi

PARADA: Prvi put nakon više od deset godina, povodom 9. maja koji se u Rusiji slavi kao Dan pobede u Drugom svetskom ratu, obnovljene su vojne parade. Za vreme Sovjetskog Saveza vojne parade bile su mesto sa kojeg se svetu slala poruka o vojnim potencijalima države, dok je za građane to bio način ulivanja patriotizma. Vojne parade su ukinute u prvoj polovini devedesetih godina zbog "loše finansijske situacije" u ruskoj armiji.

Predsednik Medvedev je za vreme javnog nastupa na vojnoj paradi naglasio da je "Dan pobede najnarodniji i najsvetiji simbol nacionalnog jedinstva Ruske Federacije". Prethodno je odlazeći predsednik Vladimir Putin doneo odluku o učešću teške artiljerije i tehnike u vojnoj paradi, na gusenice tenkova koji su učestvovali na paradi stavljene su specijalne navlake a gradske vlasti Moskve izdvojile su sredstva za saniranje puteva ukoliko se oštete za vreme vojne parade. Javnosti su predstavljene nove svečane ruske uniforme koje je dizajnirala poznata modna kuća Valentina Judaškina. U paradi je učestvovalo blizu osam hiljada vojnika, više od 100 jedinica vojne tehnike i 30 borbenih aviona i helikoptera.

Kada je reč o vojnoj tehnici koju su ruske vlasti htele da predstave javnosti, u vojnoj paradi učestvovali su tenkovi T-90, 152-milimetarske samohodne haubice "Msta", vojni transporteri BTR-80, samohodna artiljerija "Sprut", reaktivni sistemi "Smerč", zenitne rakete S-300PS "Favorit" i zenitni raketni kompleks protivvazdušne odbrane "Tor" i "Buk".

Vrhunac paradnog programa bilo je pokazivanje četiri mobilna raketna kompleksa "Topolj", namenjena za lansiranje balističkih nuklearnih raketa. Na visini od oko 300 metara iznad Moskve proleteli su gigantski transportni avioni "Ruslan" i bombarderi Tu-95 i borbeni avioni "MiG", "Su" i helikopteri "Mi-8".

Vojna parada povodom Dana pobede održana je i u više od petnaest drugih većih gradova Ruske Federacije, a i u Sevastopolju, u Ukrajini, gde je stacionirana ruska Crnomorska flota, održana je svečanost povodom godišnjice flote, zbog čega su oštro protestovale vlasti u Kijevu.

"Dejli telegraf" je obnavljanje "sovjetskih vojnih parada" u Ruskoj Federaciji nazvao omiljenom tradicijom "hladnog rata" preko koje Moskva signalizira o svom povratku na međunarodnu arenu kao vojne sile.

Međutim, odlazeći predsednik Putin prilikom pozdravnog susreta rekao je da "vojna parada nije zveckanje oružjem, već promocija vojnih potencijala Rusije koji su u razvoju". Objavljeno je i ispitivanje javnog mnjenja u Rusiji, prema kome čak 70 ispitanika podržava obnovu tradicije takvog načina "državnog dokazivanja".

Istovremeno, predsednik ruske Akademije koja se bavi problemima iz oblasti geopolitike general-pukovnik Leonid Ivašov, inače nama poznat kao svedok odbrane na suđenju Slobodanu Miloševiću pred Haškim tribunalom, tvrdi da su "Rusiji vojne parade potrebne, ali da one moraju da odražavaju realno stanje oružanih snaga, a ruska armija još nije dovoljno dobro opremljena savremenim naoružanjem".

Boris Varga, dopisnik BBC-ja za Jugoistočnu Evropu