VREME 908, 29. maj 2008. / VREME
Novi naftni šok:
Opasni petrolejski balon
Naftni biznis ide po svetskim, a ne po međudržavnim pravilima i na tom polju smešno je gajiti iluzije o benefitima rusko-srpskog energetskog aranžmana. Onaj ko gaji te iluzije neka se raspita po kojoj ceni smo pristali da u prvom polugodištu uvezemo Gaspromnjeftovih 800.000 tona sirove nafte i po kojoj kalkulativnoj ceni gasa se sada puni gasno skladište u Banatskom Dvoru
Iako već duže od godinu dana cena sirove nafte na svetskim robnim tržištima kontinuirano raste (sada je već više nego udvostručena), majski skok cene "fjučersa" na junske isporuke brent nafte od preko 15 odsto, na preko 135 dolara za barel, koji je srećom posustao poslednjih dana na oko 125 dolara za barel – pokazao je da su špekulantske igre između cene dolara i cene nafte dobile globalno opasne razmere. Jer, osim planetarne privredne recesije ili pucanja "petrolejskog balona" na svetskim berzama ne vidi se šta bi drugo moglo da zaustavi već sada nepodnošljivo brz uspon cena ključne energetske sirovine i u narednim mesecima. A oba "leka" nose krupne rizike da ispadnu gori od bolesti, naročito za svetsku sirotinju.
|
Ambasador Milan Simurdić, analitičar svetskih energetskih kretanja, kaže za "Vreme" da se sada događa nešto slično onome što se događalo kada su pre nekoliko godina na berzama pukla očekivanja od beskonačnog rasta profita na ulaganja u informatičku sferu. Posle tog kraha je primenjen stari recept za lečenje gubitaka profesionalnih finansijskih ulagača, da se vakuum nastao pucanjem jednog balona, najbrže popunjava duvanjem u neki drugi, a to su, simplifikovano rečeno, bili finansijski derivati nekretnina. Sada, kada je pukao i taj "balon hipoteka", banke pokušavaju da ponude novi prostor za špekulantska ulaganja, kako bi nadomestile gubitke kapitala koje su imale na slomu cena nekretnina, pa zajedno s njima i cele piramide finansijskih papira koje su na njima izgrađene. Pogotovo to rade one koje imaju ogromna ulaganja u naftni biznis, poput njujorškog Goldman Saksa. Ova banka, kojom je, uzgred budi rečeno, doskora rukovodio aktualni ministar finansija SAD Henri Paulsen (zadužen za zdravlje dolara), objavila je prognozu da će barel nafte u na jesen preskočiti i 140 dolara, a iduće godine i 200 dolara. Istina, prognozeri ove banke stalno koriguju svoja predviđanja, što ranije nisu činili.
Zašto posle takvih vesti ne platiti danas šest odsto vrednosti nekog tankera i dobiti u ruke fjučers sa 18 puta većom vrednošću – koji će već za nekoliko meseci vredeti skoro dvostruko više. Niko, naravno, ne čeka dan isporuke nafte, nego vreba priliku kada je najpametnije izaći iz tog "papira". Trenutno gotovo niko ne izlazi, a novi pristižu, jer negde treba uložiti višak kapitala (to najviše muči bogate penzione fondove). Zbog toliko primamljive opcije i imamo slučaj da dnevni promet nafte daleko nadmašuje dnevnu potrošnju, a da, uprošćeno govoreći, cena "buduće nafte" daleko nadmašuje onu koja se danas isporučuje.
U svemu tome Srbija se ništa ne pita, a moraće na kraju da plati onoliko uvoznih energenata koliko bude u stanju da podnese, jer naftni biznis ide po svetskim, a ne po međudržavnim pravilima i na tom polju smešno je gajiti iluzije o benefitima rusko-srpskog energetskog aranžmana. Onaj ko gaji te iluzije neka se raspita po kojoj ceni smo pristali da u prvom polugodištu uvezemo Gaspromnjeftovih 800.000 tona sirove nafte i po kojoj kalkulativnoj ceni gasa se sada puni gasno skladište u Banatskom Dvoru. To će naši potrošači saznati na jesen.
Dimitrije Boarov
Pomoćnika ministra energetike Vlade Srbije, prof. dr Slobodana Sokolovića, zamolili smo da specijalno za "Vreme" iznese mišljenje o glavnim razlozima najnovijeg skoka cene sirove nafte na svetskom tržištu i mogućnostima Srbije da amortizuje snažan rast troškova koji sledi potrošačima derivata u našoj zemlji. Evo šta nam je on izneo: Cena nafte je izuzetno osetljiva na promene na američkom tržištu kapitala, a pre svega na stabilnost dolara. Sadašnji trend neočekivano visoke cene nafte je posledica upravo izuzetno nestabilnog tržišta kapitala u Americi, a time i slabljenja vrednosti dolara. Ove okolnosti doprinose povećanju investicionog kapitala koji se plasira u tržište nafte. U normalnim uslovima ova vrsta spekulativnog kapitala kreće se u strukturi cene nafte oko pet do sedam odsto, da bi u sadašnjim uslovima ona iznosila 30-40 odsto. Prema tome, spekulativni kapital i slab dolar glavni su izvori sadašnje eksplozije cene nafte. Upravo to potvrđuju i nedavno objavljeni podaci "Ekonomista" i "Intelidžens junita" o direktnoj matematičkoj zavisnosti kursa Euro/US dolar i cena Brent fjučersa . Slične analize objavio je i OPEC. Ove analize govore da promena vrednosti dolara za jedan odsto utiče na promenu cene nafte za četiri dolara po barelu. Prognoze govore (Arjun Murti iz Goldman Saksa) da će se ovaj visoki trend cene nafte zadržati sve do 2011. godine. Naravno, ne treba zaboraviti da visoka stopa ekonomskog razvoja Kine i Indije, katastrofalni zemljotres u Kini, politička previranja u Juznoj Americi, Irak, Nigerija utiču na sadašnju cenu nafte. Što se tiče ponude i potražnje kao uzroka visoke cene nafte, prisutna su suprotstavljena mišljenja. OPEC tvrdi da sa svojom dnevnom proizvodnjom na nivou oko 32 miliona barela u potpunosti zadovoljava dnevnu svetsku potrošnju uvozne nafte. Analitičari konsultantskih kuća tvrde da je dnevna ponuda manja za dva miliona tona nafte, pa svako smanjenje američkih rezervi nafte i derivata nafte doprinosi više nego što je uobičajeno skoku cene nafte. Inače, u ponedeljak 26. maja, cena OPEC-ove korpe od 13 nafti iznosila je 126.57 američkih dolara po barelu. Što se tiče Srbije, cene derivata nafte direktno su uslovljene promenama cene nafte tipa Ural. Ovaj tip ruske nafte, zbog svojih lošijih osobina (manje lakih derivata i većeg sadržaja sumpora), jeftiniji je u odnosu na Brent naftu (marker nafta Atlantskog bazena) u proseku za četiri dolara po barelu, pa se time svetski trend visoke cene nafte nešto manje izražava u našem slučaju. Srbija, kao visoko uvozna zemlja kada je reč o nafti i gasu, ima veoma limitirane mogućnosti da značajnije utiče na smanjenje cena derivata na domaćem tržištu. Smanjenje akciza je osnovna, direktna mera koja može da dovede do smanjenja cena derivata na domaćem tržištu, ali naravno da to ima negativne posledice na drugoj (budžetskoj) strani. Jedna od mogućih administrativnih mera, koja može da smanji broj promena cena, a ne garantuje manju stopu rasta cena, jeste povećanje perioda pomene cene derivata sa 15 dana na 30 dana. U Srbiji takvo iskustvo postoji u prethodnim godinama, ali zbog zahteva prerađivača nafte period izmena smanjen je na 15 dana (negativan uticaj na poslovanje i na likvidnost). Trenutno se u Ministarstvu rudarstva i energetike Srbije izvode analize o tome koja je dinamika praćenja svetske cene racionalnija. Dugoročne mere smanjena uticaja cene nafte na troškove privrede treba tražiti u primeni programa energetske efikasnosti. Ovi programi zahtevaju značajna investiciona ulaganja i vreme do dostizanja opipljivih rezultata. Slično je sa obnovljivim izvorima, koji će još nekoliko decenija ostati samo egzotični energetski izvori. Sve u svemu, davati kratkoročne, a pogotovu dugoročne prognoze oko kretanja cena nafte krajnje je nezahvalan posao. Ako analitičari Goldman Saksa spadaju u trenutno najpouzdanije, sama činjenica da su u toku 2008. godine već nekoliko puta korigovali sopstvene prognoze, dovoljno ukazuje da se nalazimo u sivoj zoni projekcija budućih cena nafte. |
