VREME 910, 12. jun 2008. / VREME
Vreme uspeha:
Bizins
Da bi ostvarivala privredni rast od šest do sedam odsto, Srbiji godišnje treba za investicije deset milijardi evra, po trećina direktnih stranih ulaganja, iz budžeta i zaduživanjem
Lideri: Od sto najboljih, prvi predsednik Hemofarma
Sto uspešnih preduzetnika i menadžera Srbije izabralo je najbolje među sobom za priznanje za doprinos razvoju privrede. Prva nagrada pripala je predsedniku vršačkog Hemofarma Miodragu Babiću. On je za naš list rekao da mu je ova nagrada, u poređenju sa drugim, van konkurencije jer je izraz poštovanja kolega a ne žirija i raznih ukusa. Druga nagrada pripala je Miodragu Kostiću, predsedniku MK Groupa, a treća Dragoljubu Vukadinoviću, predsedniku Metalca iz Gornjeg Milanovca. Priznanja za doprinos razvoju privrede dobili su i predsednik vranjanskog Simpa Dragan Tomić i predsednik Izvršnog odbora Raiffeisen banke Oliver Regl. Ministar trgovine Predrag Bubalo tom prilikom rekao je da će Srbija zahvaljujući privrednicima koji su prepoznali svoj put ući u Evropsku uniju. Predstavnik izdavača knjige Uspešni preduzetnici i menadžeri Srbije – Prvih 100 Zoran Kijanović zahvalio je brojnim liderima biznisa koji su učestvovali na promociji ove edicije.
Osiguranja: Nova polisa Uniqe
Uniqa osiguranje je za samostalne delatnosti, mala i srednja preduzeća, pored "Biznis plus" – paketa osiguranja imovine za 450 delatnosti, obezbedila i osiguranje zaposlenih od nezgode u okviru novog proizvoda "Nezgoda & Zaštita". Korisnici paketa "Biznis plus" i polise osiguranja "Nezgoda & Zaštita" mogu biti: štamparije, frizerski saloni, restorani, privatne stomatološke ordinacije, trgovine, pekare, restorani, kafići, advokatske kancelarije itd., a ugovaranje i programa i proizvoda može doneti višestruke koristi. Tako će od 5. juna do 15. jula sve samostalne delatnosti, mala i srednja preduzeća za program "Biznis plus" dobiti pet odsto popusta, a ukoliko ugovore i proizvod osiguranja "Nezgoda & Zaštita" dobijaju deset odsto popusta na "Biznis plus".
Sponzorstva: Visa i Arena Beograd
Kompanija Visa i Arena Beograd potpisale su 5. juna ugovor o godišnjem sponzorstvu, a saradnja počinje koncertom Hulija Iglesijasa 9. jula. Visa će tokom ovog perioda biti zvanična platna kartica Arene, a njeni korisnici će moći da plaćaju i putem interneta, kao i da ostvare popust od pet odsto na svaku kupljenu kartu. Takođe, klijenti Vise biće privilegovani jer će biti postavljen specijalan prilaz "Visa lane" koji će im omogućiti da izbegnu velike gužve pri ulasku na manifestacije. Po rečima Dejana Petričevića, zamenika direktora Arene Beograd, deo sredstava od sponzorstva biće usmeren na finansiranje koncerata najvećih svetskih zvezdi, a deo na održavanje hale.
Usluge: Gotovina bez kamate
U periodu od 19. maja do 18. jula Vojvođanska banka neće obračunavati kamatu klijentima za podizanje gotovine Visa kreditnim karticama ove banke na bankomatima u Srbiji. Kako kažu u ovoj banci, njena ponuda klijentima jedinstvena je na našem tržištu. Dodatne pogodnosti su i korišćenja trajnog naloga i dostupnost gotovine do visine raspoloživog kredita limita 24 časa.
Promocije: Novi Silan
Kompanija Henkel plasirala je omekšivač Silan sa mirisom irisa, uz tvrdnju da odeći pruža jedinstven i dugotrajan miris sveže ubranog cveća i čini je mekom. Stručnjaci Henkela uspeli su da miris ovog egzotičnog cveća prenesu u Silan Fresh Iris, omekšivač ljubičaste boje u pakovanju od jednog i dva litra. Asortiman Silan Classic proizvoda sada čine: Silan Fresh Iris, Silan Fresh Breeze i Silan Sunny Fresh.
Nagrade: Najbolji film
Na 9. međunarodnom advertajzing festivalu u Kijevu, Delta Sport je osvojio Grand Prix za najbolji film u kategoriji korporativnih filmova (Best of Contest Award). Film je režirao Petar Pašić u saradnji sa produkcijskom kućom Doctor production. Na stvaranju filma Delta Sporta, tokom četiri meseca angažovano je 158 ljudi, a na snimanje je utrošeno preko 5000 metara trake. Ekipa koja je radila na filmu prešla je 6700 kilometara da bi ga realizovala, jer su produkcija i postprodukcija rađene u četiri evropske zemlje. Na festivalu u Kijevu učestvuju mnoge marketinške agencije, produkcijske i medijske kuće i svi koji su uključeni u stvaranju marketinške komunikacije širom sveta.
Banke: Banke su sigurniji izbor
Piše: Dragan Jovanović, predsednik Izvršnog odbora Čačanske banke
Da li će pojedinac deo svojih raspoloživih sredstava uložiti u investicioni ili penzioni fond, u kupovinu hartija od vrednosti ili će sredstva deponovati kod banaka, stvar je njegove lične procene i odluke. Dok na jednoj strani investiranje u zavisnosti od kretanja na tržištu podrazumeva zaradu, ali i gubitak, deponovanje novca kod banaka i drugih finansijskih institucija predstavlja sigurniji izbor.
Vrlo je važno da se klijent pre otvaranja štednog računa o uslovima raspita u što više banaka i da obrati pažnju da li banka prikazuje nominalnu odnosno efektivnu kamatnu stopu, tj. da li je prikazana kamata ona po kojoj će se sredstva oploditi ili ona nije efektivna, što znači da će se naknadno umanjiti za iznos poreza na prihode od kamata. Duži rokovi oročenja obezbeđuju i višu kamatnu stopu. Čačanska banka je pokrenula akciju "Štednja iznenađenja" u okviru koje svi oni koji oroče svoja devizna sredstva mogu uvećati novac po kamatnim stopama većim od dosadašnjih i do 20 odsto. Pored toga, dobijaju besplatnu Visa Classic i Dina debitnu karticu, besplatno vođenje računa godinu dana i poklon adekvatan štednom ulogu. Posebnu pogodnost predstavlja to da ako građanin novac podigne nakon isteka roka oročenja, njemu se do dana podizanja sredstava zaračunava kamatna stopa na oročenu štednju, a ne kamata po viđenju. Građani koji oroče dinarska sredstva u minimalnom iznosu od 100.000 dinara na rok od tri meseca, uvećaće svoj novac po kamatnoj stopi koja je jednaka referentnoj kamatnoj stopi NBS. Prevremena isplata umanjuje kamatnu stopu za samo dva odsto.
Poslovno geslo: Ljudi su najveća vrednost
Piše: Goran Ćirić, generalni direktor Pošte Srbije
Naša poslovna ambicija je da probleme sa kojima se suočavamo pretvorimo u mogućnosti koje će obezbediti boljitak i za korisnike i za PTT sistem i za zaposlene u njemu. Tržišnu utakmicu i poslovanje na profitnim osnovama doživljavamo kao šansu, te se stalno menjamo i prilagođavamo, kontinuirano nadograđujući sve svoje resurse. Ljudi, njihova znanja i spremnost da ih svakodnevno unapređuju, najveća su vrednost svakog sistema, a pogotovo PTT saobraćaja "Srbija", jer u svom tehnološkom lancu usluživanja angažuje 15.500 zaposlenih, koji mu doprinose svojim posvećenim radom, znanjem i kreativnošću.
Extreme
ODMOR: Najmanje hiljadu radnika kragujevačke Zastave moraće na višemesečni odmor a dobavljači u stečaj ili krizu, ukoliko kompaniju preuzme Fiat i ukine domaći proizvodni program.
KUPAC: Konzorcijum Delta – Zekstra kupio je za tri miliona evra 58,5 odsto državnog paketa akcija robne kuće Boska u Banjaluci, uz obavezu da investira još toliko novca i zadrži 254 zaposlena.
BENSEDIN: Prošle godine je u Srbiji potrošnja antidepresiva, najviše bensedina i bromazepama, povećana za deset odsto u odnosu na 2006. a promet ovih lekova dostigao je 30 miliona evra.
GUBITAK: Mada je ostvario rekordnu proizvodnju lignita, Rudarski basen Bor je 2007. imao gubitak od 10,6 milijardi dinara zbog dispariteta u ceni struje i uglja.
PONOVO: U BIP-u je posle 30 godina ponovo počela proizvodnja ruskog kvasa.
Anketa "Vremena": Ko su dobitnici a ko gubitnici u srpskoj tranziciji
Jovanka Jovanović, generalna direktorka "Robert Bosch" d.o.o., Beograd: Prepoznati potrebe tržišta
DOBITNICI: Firme koje su prepoznale potrebe kupaca i tržišta i prilagođavaju se istim i čiji su proizvodi i usluge visokog kvaliteta. Zatim firme koje na tržište izlaze sa energetski efikasnim rešenjima i svojim aktivnostima pokazuju da brinu za zajednicu i za očuvanje životne sredine.
GUBITNICI: Oni ne prepoznaju aktuelni trenutak i tendencije, ili na njih sporo reaguju.
Prof. dr Branko Ž. Ljutić, ovlašćeni revizor, Beograd: Od tajkuna do nezaposlenih
DOBITNICI: Najveći su: tajkuni, kriminalci, kapitalisti, političari, lobisti i srednji i mali preduzetnici.
GUBITNICI: Najveći su: država i javni interes, socijalno ugroženi slojevi pre ulaska u tranziciju, zaposleni sa niskim kvalifikacijama ili bez njih i sa malim platama i nadnicama, kao i prethodno nezaposleni i oni koji su izgubili posao u tranziciji.
|
|