Gej brakovi u Americi:
Adam i Steva

Organizacije za zaštitu braka, u uverenju da "Bog nije stvorio Adama i Stevu", najavljuju sudski postupak u želji da sud poništi odluku njujorškog guvernera

Kada su 2004. godine Del Martin i Filis Lajons rekle sudbonosno "da" u kancelariji gradske većnice u San Francisku, bio je to čin građanske neposlušnosti, kome je kumovao gradonačelnik lično. Njihov, kao ni brakovi drugih gej i lezbijskih parova, tada nije potrajao, makar ne u očima zakona. Gradonačelnik San Franciska Gevin Njuson izdao je direktivu matičarima u njegovom okrugu kojom se odobravaju brakovi između osoba istog pola, iako su po zakonima savezne države Kalifornija (izglasanim na referendumu 2000. godine) takvi brakovi zabranjeni. Vrhovni sud savezne države Kalifornije ubrzo je poništio više od 4.000 brakova koji su sklopljeni u tom kratkom vremenskom razmaku, uz obrazloženje da je gradonačelnik prekoračio ovlašćenja.

Četiri godine kasnije, u istoj sali, koja se iskrila od suza radosnica, i pred istim gradonačelnikom, Del koja je napunila 87 godina i tri godine mlađa Filis ponovile su svoje zavete, u prisustvu brojnih prijatelja i rodbine, ali ovoga puta uz blagoslov istog onog Vrhovnog suda koji im je brak poništio pre četiri godine. Njihova ljubav traje duže od pola veka, a dugovečna je koliko i njihova borba za prava gej i lezbijske populacije. "Nikada mi nije bilo jasno zbog čega ja imam pravo da se udam, a njoj je to pravo uskraćeno", izjavila je pred venčanje Patriša Lajons, Filisina sestra. "Toliko sam srećna što sam danas ovde, što vidim da su dočekale ovaj dan." Ispred zgrade gradske većnice neveste su dočekali brojni novinari i sugrađani koji su im poželeli sreću.

Nakon države Masačustes gde gej parovi već četiri godine imaju pravo da sklapaju brak, Kalifornija je postala druga savezna američka država koja je ozakonila brak parova istog pola. Ali, za razliku od Masačustesa, gde je do sada sklopljeno više od 10.000 brakova između osoba istog pola, ali gde je za brak potrebno i da partneri imaju boravak u ovoj državi, u Kaliforniji su vrata otvorena za sve parove bez obzira na prebivalište.

Period između dve odluke Vrhovnog suda Kalifornije protekao je u oštroj pravničkoj borbi između zagovornika ideje da se zajednica gej i lezbijskih parova po zakonu izjednači sa ostalima koji to pravo već uživaju, i onih koji se takve ideje užasavaju. I jedni i drugi se slažu u tome da brak predstavlja jedinstven izraz ljubavi i predanosti. Upravo zato, smatraju prvi, uskraćivanjem prava na brak gej i lezbijskim parovima od njih čini građane drugog reda. Dopuštanje ovakvih brakova, tvrde iz konzervativnog tabora, podriva same temelje ove svete institucije koja se može očuvati samo ako zakon ostane veran tvrdnji da je brak institucija isključivo između muškarca i žene. Štaviše, protivnici gej brakova često vole da ističu da se time otvaraju vrata za legalizaciju poligamije ili čak incestuoznih brakova. Pred Vrhovnim sudom tako se našlo pitanje da li su važeći zakoni u Kaliforniji u suprotnosti sa ustavom ove države koji garantuje jednakost svih građana i njihova osnovna ljudska prava. Vrhovni sud Kalifornije rešavao je ovo pitanje pre 60 godina, ali u drugom društvenom kontekstu. Kao danas gej brakovi, tako su pre šest decenija na meti bili brakovi osoba različitog rasnog porekla, kojima je zakon branio da stupaju u brak. Odluka Vrhovnog suda Kalifornije u slučaju Perez protiv Šarpa, kojom je dozvoljen brak između pripadnika različitih rasa, jedna je od onih ledolomačkih odluka koje su zauvek izmenile pravni teren. Sud je tada utvrdio da je reč o diskriminaciji i vređanju ljudskog dostojanstva. Vrhovni sud SAD stao je na ovo stanovište tek 1967. godine, čime je konačno stavljena tačka na to pitanje. Obrazloženje odluke Vrhovnog suda Kalifornije povodom gej brakova pokazuje da su sudije (njih četvoro prema troje) zapravo sledile istu pravnu logiku za kojom su se povele njihove kolege pre šest decenija.

Radost jednih i gnev drugih zbog odluke Vrhovnog suda Kalifornije da dozvoli gej brakove nije se ni stišala a javnost je istim povodom snašlo novo uzbuđenje, ovoga puta sa Istočne obale. Guverner države Njujork, koji tu dužnost obavlja tek nešto više od šest meseci (od kada je guverner Špicer morao da podnese ostavku zbog skandala vezanog za prostituciju), izdao je dekret kojim se priznaju brakovi između osoba istog pola sklopljeni negde drugde. Guverner Dejvid Peterson jedan je od dvojice afroameričkih guvernera u SAD i dosledan pobornik prava gej zajednica da budu pred zakonom izjednačene sa ostalima. Peterson smatra da gej i lezbijska populacija prolazi kroz iste teškoće u osvajanju građanskih prava kroz kakvu su pre njih prolazili američki crnci, iako dobar deo Afroamerikanaca s prezirom odbacuje ovo poređenje. Organizacije za zaštitu braka, u uverenju da "Bog nije stvorio Adama i Stevu", najavljuju sudski postupak u želji da sud poništi odluku njujorškog guvernera.

Država Njujork, uz još nekoliko država, priznaje vanbračnu zajednicu osoba istog pola. Takve zajednice uživaju slična prava kao i one bračne, ali ne sve. Bilo je slučajeva da im se brani da posećuju partnera ili partnerku u bolnici, jer u nekim situacijama tu privilegiju imaju samo članovi najuže porodice. Takođe, jedino bračni partneri imaju pravo na nadoknadu u slučaju da njihov životni saputnik ili saputnica doživi nesreću na radu. Za razliku od bračnih partnera, sud može da primora članove vanbračnih zajednica da svedoče u postupku protiv svojih partnera ili partnerki.

Pitanje gej brakova bilo je jedno od gorućih pitanja na predsedničkim izborima 2004. godine. Odluka Vrhovnog suda Masačustesa da legalizuje ove zajednice i neuspeli pokušaj gradonačelnika da isto učini u gradu San Francisku izazvali su gnev i paniku u redovima konzervativaca, i pokrenuli aktiviste i dežurne borce za zaštitu javnog morala. Predsednik Buš glasno se zalagao u to vreme da ovakvi brakovi budu ustavom zabranjeni odgovarajućim amandmanom koji bi definisao brak isključivo kao zajednicu muškarca i žene. Veruje se da je ovo pitanje dalo vetar u leđa Bušovoj kampanji i obezbedilo mu znatan broj glasova. Klajd Vilkoks, profesor na Univerzitetu Džordžtaun u Vašingtonu, svojevremeno je objavio studiju u kojoj je pokazao da je birače u Ohaju, jednoj od ključnih država i u ovim izborima, na Bušovu stranu preokrenulo upravo pitanje gej brakova. U čak 13 država u kojima su predsednički izbori bili i prilika za referendum o ovom pitanju, izglasan je amandman kojim je uvedena ustavna zabrana gej brakova. "Danas", smatra Vilkoks, "stvari su bitno drugačije. Uz ovako slaba ekonomska kretanja, i uz činjenicu da će rasno pitanje nesumnjivo igrati veliku ulogu u ovim izborima, pitanje gej brakova nipošto neće biti u prvom planu." Verovatno je to razlog što se o odluci Vrhovnog suda države Kalifornija i guvernera države Njujork sada govori sa mnogo manje ostrašćenosti nego pre četiri godine. Osim razloga koje pominje profesor Vilkoks, jedan od razloga treba tražiti i u činjenici da konzervativci u ovu kampanju ulaze prilično poljuljanog samopouzdanja. Uz to, kako pokazuju istraživanja javnog mnjenja, otpor prema gej brakovima polako popušta u Americi, ali nikako onom brzinom koju priželjkuju liberalni krugovi. Pre dvadesetak godina, pokazuje anketa organizacije "Pju", jedne od najmerodavnije institucije za istraživanje javnog mnjenja u SAD, blizu 60 odsto ispitanika smatra da škola ima pravo da otpusti nastavnika ili nastavnicu samo zbog seksualne orijentacije. Danas to mišljenje deli manje od 30 odsto ispitanika, ali je većina Amerikanaca i dalje na stanovištu da gej i lezbijske brakove ne treba ozakoniti. Republikanski kandidat Džon Mekejn svojevremeno se zalagao da se ovi brakovi zabrane u njegovoj rodnoj Arizoni, ali nije pristalica da se zabrane ustavnim amandamanom na saveznom nivou. On veruje da je dovoljna zaštita od ove prakse Zakon o zaštiti braka iz 1996. godine koju je potpisao predsednik Klinton, a koji zabranjuje da gej brakovi sklopljeni u pojedinim državama budu priznati na saveznom nivou, i omogućava saveznim državama da takve brakove ne priznaju. Ni demokratski kandidat Barak Obama nije pristalica gej brakova kao institucije, ali smatra da je vanbračna zajednica dostojna zamena i da je to pravo koje treba da bude dostupno svima.

Bračni ugovor između Filis i Del, i na hiljade drugih brakova koji će biti sklopljeni u Kaliforniji između partnera istog pola moraće da izdrže još jedan test. Za građane Kalifornije predsednički izbori biće ujedno prilika da se izjasne o tome da li u Kaliforniji treba uvesti ustavnu zabranu gej brakova. U slučaju da većina na referendumu glasa za ovakav ustavni amandman, brak između ove dve dame, i mnogih drugih parova, biće poništen i drugi put.

Duška Anastasijević