Moderni pirati:
Crnobradi i trideset tenkova

Bila je to još jedna od šezdesetak otmica koje se godišnje dogode u somalijskim vodama. Pirati, nesvesni kakav brod presreću, nisu mogli očekivati da će ih uskoro opkoliti flota ratnih brodova nekoliko najvećih pomorskih sila

Mornari ovih dana samo iz velike daljine posmatraju ravnu i jednoličnu obalu Somalije, gde samo vetar jednako vitla pesak i morske talase. Više stotina raznih brodova iz svih delova sveta, natovarenih ko zna kakvim teretom, ploveći ka Adenskom zalivu i dalje ka Crvenom moru, svake nedelje sa zebnjom prolazi ovim opasnim delom Indijskog okeana.

Strah mornara na tom negostoljubivom delu pučine više je nego opravdan. U somalijskim vodama haraju ozloglašeni pirati koji po morski saobraćaj nisu ništa manja pretnja od slavnih gusara iz XVII i XVIII veka, ali čiji su česti napadi na brodove prilično bili nezapaženi, sve dok se pre dve nedelje nije dogodila otmica jednog neobičnog ukrajinskog broda.

Kako to biva, sve se odigralo izuzetno brzo. U četvrtak 25. septembra po podne, negde posle 16 sati, takozvani ro-ro teretni brod sa identifikacijskim brojem 7419377, pod sadašnjim imenom Faina i zastavom države Belize, žurno je plovio brzinom od 15 čvorova na odstojanju od oko 300 kilometara od obale Somalije.

Faina je prenosila tovar iz Ukrajine ka luci Mombasi u Keniji, do koje joj je ostalo još četiri dana plovidbe, sve dok kod Somalije nije stigla na 2 stepena i 1 minut severne geografske širine i 50 stepeni i 40 minuta istočne geografske dužine. Najednom, brod su okružila tri brza čamca. U munjevitoj akciji, pedeset dobro naoružanih pirata se ukrcalo na brod i preotelo ga od dvadeset članova posade, pre nego što su oni mogli bilo šta da učine.

Otmicu je izvela grupa pirata koja sebe naziva Obalska straža centralne regije. Kao i u većini slučajeva, pirati su zatražili otkup, brzo su obaveštene pomorske vlasti Somalije, a potom i sve međunarodne organizacije. Posada je preživela prvi napad. No, nešto kasnije iznenada je preminuo kapetan broda Vladimir Klobokov, navodno od srčanog udara, što je novinarima telefonom kasnije javio prvi oficir Viktor Nikolski.

BEZ ŠMINKE PIRATA SA KARIBA: Čamci koji su zauzeli "Fainu"

MISTERIOZNI TOVAR: I tu bi se okončalo sve uzbuđenje da je to bio samo jedan od šezdesetak slučajeva piratskih napada koliko ih se godišnje dogodi na svetskim morima – pirati bi dugo pregovarali sa vlasnicima broda i, ako bi im zahtev bio ostvaren, oslobodili bi plovilo i taoce. Ako bi pregovori propali, sve bi ionako potonulo u zaborav.

Međutim, priča o otmici Faine je postala zanimljiva kad se saznalo kakvim je misterioznim tovarom natovarena u Ukrajini. Većina somalijskih i američkih zvaničnika koji prate situaciju izjavila je da pirati na početku uopšte nisu bili svesni šta su oteli sa ukrajinskim brodom. Tokom onog što nazivaju "redovna kontrola" otetog plovila, otkrili su nešto sasvim neočekivano – u utrobi broda se nalazio arsenal teškog naoružanja kojim bi mogla da se opremi omanja armija. Naime, Faina je prevozila 33 tenka T-72 ruske proizvodnje, lansere raketa i "znatnu količinu municije".

Ovaj tovar, ukupne mase od 2320 tona, zabrinuo je pomorske i druge vlasti širom sveta – svakodnevna glavobolja sa somalijskim piratima pretvorila bi se u nešto znatno gore kad bi pirati odlučili da ta ratna oruđa zadrže za sebe, naročito što se u Somaliji ionako već dve decenije vodi građanski rat.

Na sreću, pirati nemaju mogućnosti da tako velik tovar iskrcaju iz broda, a pitanje je kako bi uopšte mogli da bez odgovarajuće logistike i obučenih ljudi upotrebe i danas napredno rusko naoružanje. Svaki od tenkova T-72, stariji ruski rođak jugoslovenskog M-84, težak je 40 tona i teško je zamislivo da bi pirati našli luku gde ih je moguće brzo istovariti, dok ih pritom love ratne mornarice više svetskih sila koje su ih ubrzo okružile.

MORSKI TOČKOVI: Prema prvim informacijama, pirati su zatražili otkup za brod i članove posade od 35 miliona dolara, ali su se kasnije predomislili i snizili cenu na 20 miliona što, prema procenama analitičara, čini dve trećine prave vrednosti tovara. Na brodu se, sa preminulim kapetanom, nalazio dvadeset jedan član posade – 17 Ukrajinaca, tri Rusa i jedan mornar iz Letonije, a među njima i jedan dečak od 14 godina.

No, nije samo posada mešovita. Trideset godina stara Faina prvobitno je zaplovila kao švedski brod, da bi tokom svog morskog života promenila više vlasnika, imena i država. Pod zastavom Švedske plovila je od 1983. do 1991, ali je njeno prvobitno ime Valimo brzo preinačeno u Matina. Pet sledećih godina plovila je kao brod iz Luksemburga, a potom prešla u vlasništvo kompanije iz Paname.

Od tada je još tri puta menjala ime, prvo Matina, zatim Loverbal, pa Marbou i na kraju – Faina. Njen trenutni vlasnik je Waterlux AG, kompanija sa sedištem u Panami, ali brod plovi pod zastavom Belizea. Operater Faine je ukrajinska brodska kompanija Tomex Team iz Odese, koja je i organizovala transport tenkova za Keniju.

Faina je veliki prekookeanski brod, klase i tipa KM*L3, čija je dužina 152,5 metara. Ona spada u takozvane ro-ro teretnjake, tako nazvane po načinu utovara i istovara: roll on – roll off , koji prevoze vozila sa točkovima kao što su automobili, vagoni ili kamioni, za razliku od lo-lo brodova (lift on – lift off) na koje se kontejneri sa robom tovare lučkim kranovima. Ro-ro nije naziv koji se koristi za male trajekte, mada i oni nose robu na točkovima. Ima više vrsta ro-ro brodova, a svi se brzo istovaraju, Za njih je, naravno, potrebno odgovarajuće pristanište, zbog čega pirati teško da mogu išta učiniti sa tenkovima.

SUMNJIVA TRGOVINA: Naravno, prvo pitanje, stiglo iz Pentagona iste večeri kad je Faina oteta, bilo je odakle toliki tenkovi na jednom takvom brodu. Ukrajinski izvori su odmah objasnili da je tovar poslat u Keniju koja je kupila oružje po legalnoj proceduri. Priču je odmah potom potvrdila i Kenija. Međutim, zapadni obaveštajni izvori koji su počeli bez predstavljanja da se javljaju medijima izneli su sumnje da tovar uopšte nije namenjen Keniji, već da je poslat u južni Sudan. Njihove nagoveštaje su potvrdili i sami pirati, mada je pitanje koliko se njima može verovati.

Trgovina oružjem sa bilo kojom od suprotstavljenih strana u Sudanu međunarodno je zabranjena. Mada je tovar, s obzirom na to da nije stigao do Mombase, i dalje u nadležnosti Ukrajine, Kenija je prethodnih dana oštro negirala bilo kakvu povezanost sa isporučivanjem tenkova Sudanu, navodeći da ga je ona kupila za svoje potrebe, a ne za preprodaju. Slučaj je ipak izazvao dosta problema u Keniji, jer nisu sve izjave išle u istom smeru.

Tako je Endju Mvangura, portparol kenijskog odeljenja Programa za podršku moreplovaca, rekao da tovar jeste namenjen Sudanu i da će to, kako se sumnja, podstaći trku u naoružanju u ovoj zemlji. Bila laž ili istina, to se nije dopalo vlastima, pa je Mvangura prošlog četvrtka optužen zbog davanja lažnih izjava i podizanje panike. Uz to, Mvangura je osumnjičen i da je posedovao narkotike, a u pritvoru je zadržan da ne bi ometao proces istrage. Nesrećni portparol je odbacio optužbe, a epilog slučaja još nije poznat.

OPKOLJENI BROD: U međuvremenu, pirati su brod samo premestili bliže obali, nedaleko od pustinjskog sela Hobio. Ali, već dva dana posle otmice, brod je sasvim opkoljen ratnim brodovima koji su se zatekli u Indijskom okeanu. Trenutno ga na rastojanju od 10 do 18 kilometara okružuje čitava armada – šest brodova ratne mornarice SAD, kao i jedan američki ratni razarač USS Hauard i jedna američka krstarica USS Vela Gulf, dve britanske fregate i ruski bojni brod Neustrašimi, koji je Faini prišao već drugog dana.

Armada je opkolila brod kako bi sprečila svaki eventualni pokušaj da se tenkovi negde istovare, ali ne pokušava da napadne pirate zbog straha za živote posade. Takvu ideju je dosad predlagala samo vlada Somalije, koja doduše i nije prava vlada, s obzirom da ne kontroliše veći deo svoje teritorije, a naročito ne oblasti u kojima žive pirati. U međuvremenu, američki helikopteri povremeno nadleću Fainu, što, kako su sami izjavili, pirate prilično nervira.

Pirati su inače u svojim malim ubojitim grupama odlično organizovani, a ponekad ih nazivaju i "morskom mafijom". Zanimljivo je da čak imaju ni manje ni više nego svog portparola preko koga traže milionske otkup i, eventualno, kontaktiraju s medijima. Ekipu koja je otela Fainu predstavlja čovek po imenu Sugule Ali, koji se javlja novinarima na telefon, a prošle nedelje je čak uz posredovanje prevodioca dao intervju za "Njujork tajms".

"Mi ne želimo ovo oružje u Somaliji", rekao je Ali u tom intervjuu, objašnjavajući da su on i njegovi saborci "sve znali o tovaru i svemu što prolazi pored njihove obale", da predstavljaju grupu Obalska straža centralne regije koja se bori protiv "izbacivanja smeća u somalijske vode i istovaranja takvih tovara oružja".

"Nećemo iskrcati oružje sa broda. Mi samo želimo novac", objasnio je, dodajući da zbog gladi u Somaliji traži 20 miliona, ali da je "u ljudskoj prirodi da pravi dogovore". Na komentar da je toliko novca previše da bi se zaštitili od gladi, Sugule Ali je rekao da ima mnogo gladnih u njegovoj zemlji na koje treba podeliti novac.

Međutim, ova idilična slika na samom brodu izgleda sasvim drugačije. Sa ratnih brodova je pre nekoliko dana primećena pucnjava na Faini. Ispostavilo se da je u toku bio sukob između samih pirata, mada su oni sve demantovali. Portparol američke mornarice je objasnio da su pirati ušli u međusobne razmirice oko sudbine plena koji su ulovili – jedna grupa je htela da se oružje ipak istovari i upotrebi, a druga da se nastavi sa traženjem otkupa. Po svemu sudeći, prevladala je stranka koja želi novac.

GRAD PIRATA: Smatra se da somalijski pirati uvek imaju na raspolaganju čitavu brigadu od 1000 strelaca. Nedavno je zabeleženo da su napali čak i brod za snabdevanje američke ratne mornarice, mada im je on u poslednji čas umakao. U gradu Ejlu, na obali Indijskog okeana severno od prestonice Mogadiša, koji se naziva i "gradom gusara", pirati su tako dobro utvrđeni da svetski mediji pišu kako se nijedna vojska na svetu ne usuđuje da ih napadne.

Toliko bujanje pirata u zemlji čija je obala duža od 2700 kilometara i nije naročito iznenađenje. Stanje u Somaliji se, inače, teško može opisati samo kao užasno – to je bivša italijanska i britanska kolonija u kojoj stabilnost nikad nije postignuta, a gde u poslednje dve decenije besni bespoštedan plemenski rat.

Somalija je možda najnesrećnija država današnjice. Ona nema pravu vladu već 17 godina, stanovnici pojedinih delova bukvalno gladuju i jedva da se može razumeti ko protiv koga ratuje, a međunarodna zajednica uopšte ne pokušava da se umeša u sukobe, opečena pre svega lošim iskustvima.

Ljudima izvan Somalije je manje-više poznato samo to da je američka vojna operacija iz 1993. godine u prestonici Mogadišu doživela veliki neuspeh, kad su oborena dva američka helikoptera, po čemu je na Zapadu snimljen film Black howk down Ridlija Skota, a što je u samoj Somaliji poznato kao herojska Bitka u Mogadišu.

MORSKA EPIDEMIJA: Gusarenje, kao unosan posao, postoji od praistorije, a svoje vrhove je obično dostizalo u vremenima kad na nekim područjima zavlada anarhija, što piratima omogućuje da naprave svoje baze na kopnu. Tako ni moderni pirati uopšte nisu retka pojava, može se reći isto onoliko koliko nisu retke ni nestabilne države.

Pirati su najčešće bivši ribolovci iz zemalja u kojima vlada bezakonje. Opremljeni brzim brodićima i čamcima, dobro naoružani, pirati su se organizovali i krenuli u poteru za plenom ne samo u blizini Somalije i Adenskog zaliva, već i na raznim drugim morima – najkritičnije tačke su kod Indonezije, Bangladeša i Nigerije.

Prema proceni objavljenoj krajem prošle nedelje, stanje je najgore ove godine. Broj napada u somalijskim vodama se udvostručio, a dosadašnji gubici zbog otkupa u 2008. godini dostigli su 30 miliona dolara, s obzirom na to da se uobičajene transakcije kreću između 150.000 i 500.000 dolara, a dostižu ponekad i dva miliona. Pomorske vlasti širom sveta upozoravaju da se samo praksom isplate visokih otkupnina, bez intervencija, piratstvo dodatno podstiče.

Posebnu inicijativu da se pirati zaustave vodi Francuska, čije su specijalne snage nedavno intervenisale i spasile zarobljene taoce. Ministri odbrane zemalja Evropske unije razgovarale su o ovom pitanju na sastanku 2. oktobra u gradu Dovilu u severnoj Francuskoj. Tom prilikom je, kako je saopštio francuski ministar odbrane Herve Morin, osam zemalja Evrope pristalo da učestvuje u združenoj operaciji čišćenja obala Somalije od pirata. Da li je zlatno doba modernih pirata tako okončano zbog prevelikog zalogaja koji su ulovili na Faini? To zavisi od toga da li dugoročna strategija borbe protiv pirata podrazumeva i pomoć nestabilnim zemljama, jer pirati su se uvek, pre svega, uništavali na kopnu.

Slobodan Bubnjević

Zlatno doba pirata Mada ima raznih viđenja, obično se za zlatno doba pirata smatra period od 1660. do 1720. godine, kad su brojne piratske posade harale Karibima, ali i uz obale Amerike, po Indijskom okeanu i uz zapadnu obalu Afrike. U to doba su se okončali veliki evropski sukobi za prevlast na moru, tako da je veliki broj bivših mornara tražio posao. Moć Španije na Karibima je dramatično opadala, tako da su pirati lako osvajali čitave gradove i zasnivali svoje baze na kopnu, što je bio ključ njihovog bujanja. Sa druge strane, gusarenje je samo nekoliko decenija ranije, tokom XVII veka, podsticano kao unosan državni posao. U borbi Engleske i Španije, gusari su opremani kako bi napadali neprijateljske trgovačke brodove. Najslavniji gusar iz te epohe državnih gusara je čuveni Henri Morgan (1635–1688). Ovaj mornar iz Velsa se skoro trideset godina borio za Englesku, napadajući španske konvoje, da bi u međuvremenu postao izuzetno bogat. Posebno se proslavio osvajanjem utvrđenog grada Paname, a na kraju karijere, odlikovan i proglašen lordom, Morgan se povukao na veliku plantažu šećera na Jamajci, gde je za razliku od većine drugih gusara preminuo u krevetu. Kako su pirati izmicali državnoj kontroli, postajali su sve okrutniji i opasniji. Jedan od najčuvenijih pirata svih vremena koji je gusarenje vodio kao čisto privatni poduhvat ostao je zapamćen po nadimku Crnobradi. Navodno rođen 1680. godine kao Edvard Tač, Tič ili Dramond, Crnobradi se proslavio u periodu 1714–1718. godine kad je harao obalama Amerike. Orobio je na desetine brodova, a o njemu su ispredane raznovrsne legende, čak i da je poslat direktno iz Pakla. Njegov brod "Osveta kraljice Ane" imao je dve stotine tona i četrdeset topova. Sa Crnobradim je plovio i slavni pirat Sted Bone, često kao saborac, a još češće kao zatočenik, koji nije imao mornarskog iskustva – pre nego što se odao gusarenju radio je na plantaži. Kako bi bio zaustavljen u svojim pljačkaškim misijama, Britanci su na njega poslali celu flotu koja ga je najzad ulovila – Crnobradog je u žestokom sukobu ustrelio britanski poručnik Robert Majnard navodno sa pet hitaca, koji uz dvadeset drugih rana jedva da su bili dovoljni da ga usmrte. Drugi poznati pirati, uglavnom sa Kariba, su Pier Gerlofs Donia, koji je samo u jednoj bici potopio 28 holandskih brodova, kao i Vartolomej Roberts, koji je svoje pohode započeo iz Gvinejskog zaliva i orobio više od 400 brodova. Najokrutnijim među piratima se smatra Edvard Lou, koji je ubio u mukama više stotina ljudi, sve dok ga 1724. godine nije u pobuni ubila sopstvena posada. Među piratima su zapamćene i dve žene, Ana Boni i Crvena Meri, kojima je suđeno 1720. godine u vrlo zapaženom procesu. Pretnja na pučini (Mapa piratskih napada 2008.) Tekuća 2008. godina se već smatra najgorom po broju piratskih napada. Samo u somalijskim vodama do sada je napadnuto više od 50 brodova, 25 je oteto, a 14 je još uvek pod kontrolom pirata. Gubici koji su do sada isplaćeni za otkupe dostigli su ukupnu vrednost od 30 miliona dolara. Prema stalnim upozorenjima i svim redovnim nedeljnim izveštajima Službe za komercijalni kriminal, specijalnom odeljenju Međunarodne trgovačke komore (CSS ICC Commercial Crime Services, International Chamber of Commerce), najopasnije područje na svetu je Adenski zaliv i obale Somalije, a pored ovih u Africi treba se kloniti Lagosa i reke Boni u Nigeriji, kao i blizine Dar es Salama u Tanzaniji. Broj napada u Aziji se smanjio, a brodovi se češće napadaju dok su usidreni, no opasna mesta za mornare su Bangladeš, Indonezija, Kandla u Indiji, moreuz Malaka, Singapurski moreuz i grad Manila na Filipinima.