Privatizacija medija u Srbiji (2):
Vraćanje na početak

Šta se dešava kada posle privatizacije vlasnici uđu u lokalne medije

Nakon poništenih privatizacija "Subotičkih novina" u aprilu prošle godine, Radija Sombor u junu i Radio Koceljeve u julu 2008. godine, Agencija za privatizaciju je sredinom septembra donela odluku da se ista mera primeni i u slučaju televizije GM iz Gornjeg Milanovca. TV GM je u decembru prošle godine za 228.000 dinara kupila Irena Vuksanović iz Beograda koja je bila i vlasnica pomenutog somborskog radija. Nakon privatizacije zaposleni nisu primali plate pa su kolektivno obustavili rad 18. aprila 2008. Poslovodstvo televizije prekinulo je emitovanje sopstvenog i počelo reemitovanje programa kablovske televizije Telemark iz Čačka. U Agenciji ističu da su novoj vlasnici zbog konstatovanih povreda obaveza održavanja kontinuiteta poslovanja u osnovnoj delatnosti i nepoštovanja odredbi iz socijalnog programa, upućena dva obaveštenja sa rokom za postupanje, ali da ona ni tada nije dostavila adekvatne dokaze da se stanje popravilo, zbog čega joj je 10. septembra upućeno obaveštenje o raskidu ugovora. Nakon toga doneta je i odluka o prenosu kapitala.

Među spornim privatizacijama je i prodaja "Ibarskih novosti" iz Kraljeva koje je za 70 miliona dinara u novembru 2007. kupila Dragica Tomić iz Veternika kod Novog Sada. Predstavnici sindikata u toj medijskoj kući ali i sama vlasnica su u avgustu ove godine podneli zahtev za raskid kupoprodajnog ugovora. U sastavu "Ibarskih novosti" posluju nedeljnik, radio i televizija. U trenutku privatizacije bilo je zaposleno 120 ljudi, ali je u međuvremenu njih 40 napustilo posao. Zaposleni trenutno primaju po pola plate, a zarade im kasne tri meseca. Centar za kontrolu Agencije za privatizaciju je poslednju kontrolu izvršenja ugovornih obaveza obavio 15. septembra i tom prilikom je utvrđeno da se obaveze u delu kontinuiteta poslovanja, u pretežnoj delatnosti preduzeća, ispunjavaju, ali ne i u delu sprovođenja socijalnog programa.

Slična situacija je i u Radio-televiziji Sokobanja, koju je u novembru 2007. kupila Snežana Otović iz Niša za 510.000 dinara. Nakon privatizacije, kasnile su isplate zarada, a sredinom ove godine direktor je doneo i odluku da se plate smanje. Zaposleni, članovi sindikata, sredinom septembra podneli su zahtev Agenciji za privatizaciju za raskid ugovora i zatražili da se prekontroliše celokupno poslovanje preduzeća od 1. januara 2008. godine. Kontrolom poslovanja te medijske kuće utvrđeno je da nova vlasnica ne poštuje klauzulu ugovora koja se odnosi na to da će u roku od pet godina od dana zaključenja ugovora obezbediti kontinuitet poslovanja u pretežnoj delatnosti, ali ni obaveze propisane socijalnim programom. Agencija za privatizaciju uputila je 14. oktobra Snežani Otović obaveštenje o ostavljenom naknadnom roku od 60 dana za dostavu dokaza da su te greške ispravljene.

Slučaj niških "Narodnih novina" je drugačiji. List je za 16,6 miliona dinara prodat u oktobru 2006. niškom biznismenu Tomislavu Radomiroviću. Mali akcionari tvrde da je vrednost lista oko 300 miliona dinara i zahtevaju poništenje ugovora. Inspektorat za rad Ministarstva rada i socijalne politike dostavio je pismeno obaveštenje o rezultatima inspekcijskog nadzora u tom niškom dnevniku u kome stoji da je posle privatizacije bilo ukupno 117 zaposlenih, od kojih dvoje na određeno vreme, dok je godinu dana kasnije u toj kući radilo 42 zaposlenih i jedan radnik na određeno vreme: novi se vlasnik "lišio" 74 radnika po raznim osnovama. Kao tehnološki višak otpušteno je 12 radnika, a pri tom nije poštovana zakonska procedura, niti je otpuštenima isplaćena otpremnina od šest poslednjih bruto zarada po godini radnog staža. Pri otpuštanju tehnološkog viška, novi vlasnik je uz Zakon o radu prekršio i Kolektivni ugovor, koji nalaže isplatu otpremnine od 500 evra po godini radnog staža za svakog otpuštenog. Inspektori rada su takođe utvrdili da novi poslodavac nije poštovao Zakon o radu i Kolektivni ugovor ni pri otpuštanju 23 zaposlena zbog navodnog "neostvarivanja rezultata rada" i "neposedovanja znanja i sposobnosti za poslove koje obavljaju". Iako je prošlo godinu dana, ugovor o kupoprodaji nije raskinut a mali akcionari su u februaru ove godine podneli nekoliko krivičnih prijava protiv rukovodstva lista i odgovornih osoba u Agenciji za privatizaciju.

U Agenciji za privatizaciju kažu da su obavili četiri kontrole u toj medijskoj kući nakon privatizacije, da je poslednja izvršena 12. maja ove godine i da je utvrđeno da je kontinuitet poslovanja održan, da je povećan ukupni štampani tiraž novina, te da se plate isplaćuju redovno.

Raskid kupoprodajnog ugovora čekaju i zaposleni u nedeljniku "Glas Podrinja" koji su u novembru prošle godine kupili Slobodon Teodorović, vlasnik građevinskog preduzeća "Duga M", i sveštenik Bogdan Simanić za 59 miliona dinara, što je od početne cene bilo veće čak 18 puta. Dve trećine redakcije je već u februaru dalo otkaze zbog ponuđenog ugovora o radu koji predviđa niže koeficijente zarade i novinare obavezuje na ugovaranje reklama. Do sada je obavljena jedna kontrola – u aprilu i, kako kažu u Agenciji, nisu utvrđene nikakve nepravilnosti u delu obaveza koje je kupac preuzeo na sebe.

Anka Milošević
Tekst nastao u saradnji sa NUNS Centrom za istraživačko novinarstvo