Srbija i EU:
Delta nad Briselom

Ko će brže uvesti Srbiju u Evropu – Mišković ili Tadić

Od stalnog dopisnika

ŠTA SRPSKI POSLOVNI LJUDI MOGU DA URADE NA PRIBLIŽAVANJU EVROPSKOJ UNIJI: Oli Ren, Miroslav Mišković i Milka Forcan u briselskom hotelu "Konrad", 20. oktobar 2008.

U Briselu su odavno navikli da im iz zemalja koje streme ka članstvu u Evropskoj uniji stižu brojne delegacije, često veće nego što to povod zahteva. Delegacija iz Beograda koja se u nedelju kasno uveče iskrcala iz Deltinog čartera bila je po mnogo čemu neobična: među četrdesetak delegata koji su stigli na zakazani sastanak sa komesarom za proširenje Olijem Renom nije bilo nijednog ministra niti partijskog lidera, mada je nekolicina zauzimala važne funkcije u raznim prethodnim vladama. Nedostatak političke težine, međutim, nadoknađen je težinom u novcu – bar deset milijardi dolara, po nekim procenama – od čega gotovo trećina otpada na Miroslava Miškovića, vlasnika i osnivača Delta holdinga. Ostatak misije činili su mahom takođe moćni biznismeni, članovi čuvenog Kluba privrednika iz Šekspirove 27, uz nekolicinu predstavnika velikih svetskih kompanija koje posluju u Srbiji.

Misija je bila neobična i po tome što je, i pre nego što je spisak putnika sastavljen, postala predmet brojnih spekulacija u beogradskoj javnosti, poslovično sumnjičavoj i sklonoj teorijama zavere, pa je tako ovaj pohod tumačen kao pokušaj uspostavljanja paralelne diplomatije, pa čak i kao težnja srpskih oligarha da od EU dobiju neku vrstu zvaničnog priznanja za svoju navodno ključnu ulogu u formiranju proevropske vlade nakon majskih izbora. Priče o skorašnjem otvaranju Deltine kancelarije u Briselu, ipak, niko nije mogao da potvrdi, a i delegati i zvaničnici EU bili su podjednako uzdržani u pogledu realnih ciljeva i dometa pohoda srpskih privrednika na evropsku i belgijsku prestonicu.

Sam susret Miškovića i ekipe sa Olijem Renom bio je, međutim, otvoren za javnost, možda upravo da bi se razvejale spekulacije, i upriličen u svečanoj sali luksuznog hotela "Konrad". Igrom slučaja, u istom hotelu odseo je i američki multimilijarder Džordž Soros kada je prošlog meseca boravio u Briselu, samo što je, za razliku od Miškovića, Soros sa evropskim komesarima razgovarao u palati Berlimon, zvaničnom sedištu Komisije.

Miškovićev govor na otvaranju skupa bio je, po običaju, kratak i jezgrovit. Nakon što se zahvalio domaćinima, a posebno Oliju Renu, na gostoprimstvu, požalio se na "negativan uticaj dnevne politike na poslovnu politiku u nekim zemljama u regionu", iz čega je, međutim, izuzeo Crnu Goru, koju je posebno pohvalio zbog otvorenog tržišta. U jasnom odmaku od politike i političara, istakao je da "samo razvoj privrede može da doprinese međusobnom približavanju zemalja u regionu i boljem životu građana". Na kraju, zatražio je od EU da pomogne oko Cefta sporazuma o slobodnoj trgovini, kome je Srbija pristupila prošle godine, ali čije je sprovođenje, po Miškoviću, otežano zbog negativnog uticaja političara. "Ja ovoga puta molim da, na neki način, regulisanje, realizacija ovog sporazuma bude i pomoć Evropske unije, jer se kroz dnevnu politiku često dešava da sporazum ne funkcioniše u onoj meri kako je predviđen", rekao je Mišković.

Drugi govornici bili su na manje-više istom fonu, zalažući se za otklanjanje političkih prepreka slobodnom protoku ljudi, a naročito robe i kapitala, dok je Goran Pitić, šef srpskog ogranka Sosijete ženeral banke, predložio osnivanje zajedničkog fonda, uz pomoć EU, koji bi strane investitore zaštitio od političkog rizika. Nekoliko govornika osvrnulo se i na hroničan problem dobijanja šengenskih viza, što je valjda dokaz da i bogati plaču, odnosno povremeno prolaze kroz ponižavajuću proceduru na šalterima zapadnih ambasada u Beogradu.

Odgovor Olija Rena na pritužbe naših privrednika bio je takođe kratak i jezgrovit. Nakon što je ceremonijalno pohvalio Srbiju zbog napretka u evropskim integracijama i istakao značaj Balkana za EU, Ren je ponovio ranije dato obećanje da bi Srbija mogla da dobije status kandidata i pre kraja 2009. godine, pod uslovom, naravno, da uskoro stigne pozitivan izveštaj glavnog tužioca Serža Bramerca o saradnji sa Haškim tribunalom. A onda je počeo da nabraja prepreke koje stoje na putu brže integracije zemalja Balkana u EU: sveprisutna korupcija, netransparentnost institucija, nedostatak vladavine prava i – što je verovatno posebno bolno odjeknulo u ušima bar nekolicine prisutnih – izbegavanje plaćanja poreza. Ren je apelovao na privrednike da sami, kod kuće, doprinesu otklanjanju tih problema, umesto da pomoć traže od Brisela. "Biznis treba da se bavi biznisom", poručio je i dodao: "Možete deset sati dnevno da radite, a posle toga da sat ili dva posvetite reformama." Na kraju, podsetio je Miškovića da EU nije učestvovala u stvaranju Cefta sporazuma (on je rezultat napora takozvane Višegradske grupe zemalja), te da stoga nije u mogućnosti da utiče na njegovo sprovođenje, već je to prevashodan zadatak zemalja potpisnica. Oli Ren je posle sat i po, koliko je trajao prvi deo sesije, zahvalio učesnicima i napustio skup zbog ranije preuzetih obaveza.

Konačan sud o efektima sastanka u "Konradu" nije lako dati. Pohod na Brisel pao je u nezgodnom trenutku za Balkan i za Srbiju, jer je skoro sva pažnja Evrope trenutno usmerena na saniranje posledica finansijske krize izazvane krahom američkih banaka. Drugi problem je što će izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije, koji će biti obelodanjen početkom idućeg meseca, po svemu sudeći biti negativan, zbog silnog vremena izgubljenog zbog Kosova i blokade parlamenta (Makedoniji je već rečeno da ne ispunjava osnovne uslove za početak pregovora o pridruživanju). Jedno je sigurno: sa kakvim god su ambicijama Mišković i društvo krenuli put Brisela, postigli su bar to da se njihov glas čuje. A da li para stvarno vrti tamo gde burgija neće, tek ćemo imati prilike da se uverimo.

Dejan Anastasijević