Novogovor: O rodu, rode

Ako je Novak Đoković treći nosilac na nekom velikom teniskom turniru, da li je Jelena Jovanović prva nosilja?

Da li je gospođa ministarka ministrova žena ili žena ministar?

Oficiruša/oficirka je zvanje – čin, stanje – žena oficira, ili zanimanje – javna ženska specijalizovana za osobe u uniformi?

Moglo bi se pitati i o psihološkinjama, antropološkinjama, filološkinjama i ostalim njama-njama, ali bi onda moralo i o psihijatrima, ložačima, šoferima, rudarima, pilotima, đubretarima – itd. – ženskog pola. Psihijat(a)rkinje (nepostojano a), ložačice (lože nešto ili lože nekog), šoferke (zanimanje ili specijalizacija), rudarka, pilotkinja, đubretarka...

Pitanje je trenutka kada će se neko zabrinuti oko rodne korektnosti jezika u životinjskom svetu. Svinja je svinja, vepar je vepar, nerast je nerast, ali kako se zove ono što je svinja muškog pola, ali su mu oznake muškosti uklonjene? Za goveda znamo, ali kako stoji s antilopama? Roda je roda – i donosi bebe (i bebce?) – a mužjak rode je rodac? Dobro, ajkula je i žensko i muško (pas, morski), a ženka kita? Kitica?

Naravno da Jelena Janković nije nosilja, jer to – bar za sada – znači "kokoš koja nosi jaja". Isto je i s nosiljkom; nosilica zvuči suviše glupo, ali ne mora da znači kako tu reč uskoro nećemo čuti ili čitati kao rodno korektnu. Problem je što ta politička/rodna korektnost nije samo nasilje nad jezikom, nego i vrsta (ne)namernog pražnjenja jezika od značenja. Rodno korektan jezik, jedna od jačih struja "politički korektnog" novogovora, u suštini uvodi proizvoljno kontekstualno "čitanje" svake besmislice.

Aleksandar Ćirić

Nagrada: Glas za ljudska prava

Dopisnik "Vremena" iz Brisela Dejan Anastasijević dobitnik je ovogodišnje međunarodne Oksfam-Nvib/PEN nagrade, koja se dodeljuje borcima za ljudska prava i slobodu izražavanja. Nagradu mu je 22. novembra u Hagu uručio gradonačelnik glavnog grada Holandije Josijas van Artsen.

Poslovna politika: (Ne)opravdani otkazi

Zbog sve učestalijih najava otpuštanja radnika Inspektorat za rad Ministarstva rada i socijalne politike Srbije je u oktobru pojačao nadzor poslodavaca kako bi se uverio u doslednost poštovanja odredbi Zakona o radu u svim slučajevima otkaza i utvrđivanja viškova radnika. Izvršeno je ukupno 820 inspekcijskih nadzora i tom prilikom je konstatovano da je u 129 slučajeva radni odnos prestao radnicima koji su ga zasnovali na određeno vreme, da je po osnovu tehnološkog viška radni odnos prestao u 216 slučajeva, a po osnovu povrede radne discipline u 58 slučajeva. Takođe, inspekcija rada je izvršila nadzor i kod 15 poslodavaca koji su najavili utvrđivanje viškova u ukupnom broju od 1453 radnika.

Osim što je konstatovala stanje, inspekcija je podnela 33 rešenja za pokretanje prekršajnog postupka protiv poslodavaca zbog neisplaćenih zarada i nezakonitih otkaza. Za te prekršaje su predviđene novčane kazne od 800.000 do milion dinara, a uz put je otvoreno i pitanje da li poslodavci zloupotrebljavaju svetsku finansijsku krizu koristeći je kao izgovor za otpuštanje radnika.

Radovan Ristanović, direktor Inspektorata za rad, rekao je da Inspekcija rada ne može da utvrdi tu činjenicu, jer, kao nadzorni organ, ne ulazi u motive poslodavaca, već kontroliše zakonitost postupka. On, ipak, ne isključuje mogućnost da se napravi procena da li se pojedini poslodavci služe tom vrstom izgovora, ali ističe da to zahteva i angažman drugih državnih organa.

Socijalno-ekonomski savet Vlade Srbije bi 2. decembra sa predstavnicima Unije poslodavaca trebalo da raspravlja o merama za suprotstavljanje uticajima svetske finansijske krize. Spisak predloga koje je Unija pripremila za tu raspravu je poduži: da sve tendere za vreme krize dobijaju domaća preduzeća, da se izvoznici oslobode carinskih dažbina, da se (ako može) smanje PDV, porezi na plate i doprinosi... Osim poteza koji bi olakšali poslovanje, Unija je predložila i formiranje socijalnog pakta koji bi bio na snazi dok traje kriza. Poslodavci bi se potpisivanjem tog pakta obavezali da neće otpuštati radnike i juriti za profitom po cenu davanja otkaza radnicima, dok bi sindikati obustavili štrajkove.

Predsednik Unije poslodavaca i član Socijalno-ekonomskog saveta, Stevan Avramović, smatra da poslodavci neće moći da preuzmu odgovornost za negativne posledice, ukoliko predložene mere ne budu usvojene. J.L.

Izložba: Više od stilske vežbe

U galeriji Grafički kolektiv Beograd 17. novembra otvorena je, četvrta po redu, izložba Velimira Ćurgusa Kazimira – "Akvarijumi". Na nevelikim formatima dominiraju plave nijanse, a iz naizgled bajkovitih prizora naslućuju se opasnosti u vidu poruka sačinjenih od novinskih isečaka. Kako primećuje Ljiljana Slijepčević, u likovnim radovima Ćurgusa Kazimira se uvek otkriva neki diskretno ubačen detalj koji šalje signal gledaocu. Verovatno je i njegovo slikarstvo, imajući u vidu celokupno stvaralaštvo ovog autora, jedan snažan i suptilan detalj. Autor je poznat i kao pisac desetak knjiga poezije, priča, eseja i romana. Kroz njegove slike provejava želja da se izrazi kroz oba oblika. Kako sam kaže, njegove slike su "ilustracija za nepostojeće knjige". Njegove slike su i igra umetnika koji se u svom stvaralaštvu ne odriče dečje jednostavnosti, spontanosti i infantilnosti koje ga pokreću, a ujedno su i nosioci konkretnih poruka i oštri kritičari. Ni na polju slikarstva Ćurgus Kazimir ne napušta svoju poziciju angažovanog intelektualca, tvrdeći da to i nije svesni, već nametnuti izbor. "Nameću vam se sudbine ljudi oko vas. Umetnost koja ne vodi računa o svetu oko sebe i nije umetnost, već samo stilska vežba." Kako sam priznaje, profesija mu nije dozvolila da više vremena posveti pozivu koji je njegov "izvorni instinkt" – od njegove prve samostalne izložbe prošlo je šesnaest godina. Inače, malo je onih koji ne znaju da je on novinar, ali i direktor lokalne EBART medijske dokumenatacije, koja sadrži sve što je objavljeno u štampanim medijima od 2003. do danas. Iako ne može da slika i stvara koliko bi želeo, Velimir Ćurgus Kazimir kaže da je likovna umetnost nešto čemu će se oduvek vraćati. "I kada pišem, ja vizualiziram. I ta infantilnost koja je prisutna u mojim radovima, u stvari, jeste povratak počecima mladosti."

J. Jorgačević

Uređuje Jasmina Lazić