Bangkok: Kraj blokade

Više od dve nedelje trajale su antivladine demonstracije, što je rezultiralo delimičnim ostvarenjem cilja – saopšteno je da premijer Somčai Vongsavat odlazi sa položaja, kao i da je vladajućoj koaliciji ubuduće zabranjen rad. Blokada dva međunarodna aerodroma time je okončana, a nekoliko desetina hiljada stranih turista zatečenih u Tajlandu usred političke krize moći će već od 4. decembra da se vrate kući. Kriza na Tajlandu razrešena je kada se umešao Ustavni sud te zemlje koji je doneo odluku o zabrani rada vladajuće koalicije zbog izborne krađe, a premijeru Vongsavatu izrekao meru zabrane aktivnog bavljenja politikom u narednih pet godina, sa čim se kažnjenik složio uz opasku da je sada "običan građanin". Time su nakratko stišane strasti oponenata vlade, ali sukob će se po svoj prilici nastaviti budući da iz vladajuće stranke Narodna snaga poručuju da će ipak ostati na vlasti sa svojim koalicionim partnerima, ali pod drugim imenom. U međuvremenu pala je još jedna žrtva revolucije – samo jedan sat pre nego što je Ustavni sud izrekao presudu, od granate na aerodromu nastradao je još jedan demonstrant, dok je njih dvadesetak povređeno. U utorak je postignut dogovor da se uspostave kargo letovi sa aerodroma Suvarnabumi, a zvaničnici kažu da normalan putnički saobraćaj neće početi da funkcioniše pre 15. decembra.

Islamabad: Nedostatak dokaza

Vlasti Pakistana ponudile su zajedničku istragu povodom terorističkih napada u Mumbaju, saopštio je ministar spoljnih poslova te zemlje koja se trenutno nalazi u najopasnijoj fazi odnosa sa Indijom. Ministar Šah Mehmud Kureši poručuje svojim sugrađanima da ne brinu zbog optužbi koje stižu iz Indije. Indija je za krvoproliće optužila izvesne "elemente" iz Pakistana, što je prilično uznemirilo javno mnjenje u ovoj zemlji. "Želim da saopštim narodu da ne brinu", kaže Kureši u televizijskom obraćanju. "Vlada Pakistana i naoružane snage Pakistana ujedinjene su i potpuno spremne da brane granice Pakistana, geografiju Pakistana i ideologiju Pakistana." Pored toga, vlada Pakistana obavezala se na punu saradnju povodom terorističkih napada sa Indijom, zemljom sa kojom je već tri puta ratovala. Indija krivce za teroristički napad traži među pakistanskim militantima koji se bore protiv Indijaca u podeljenom regionu Kašmira; Pakistan tvrdi da Indija nema nikakve dokaze za te sumnje. Kureši je izjavio da je Pakistan ponudio "zajedničke mehanizme istrage i zajedničku komisiju". "Spremni smo zajedno da radimo i da pošaljemo tim koji može da vam pomogne u istrazi", poručio je ministar spoljnih poslova Indijcima. Među osobama za koje se veruje da se nalaze na spisku terorista sastavljenom u Delhiju je Davud Ibrahim, kojeg Indija optužuje za eksplozije u Mumbaju 1993. godine, kao i Maulana Masud Ažar, koji je lider jedne ekstremističke grupe u Kašmiru.

Bukurešt: Basekuovi pobeđuju

Na prvim parlamentarnim izborima otkako je Rumunija postala članica Evropske unije, pobedila je Demokratsko-liberalna stranka (PDL) bliska predsedniku Trajanu Baseskuu. Ovo su pokazali prvi zvanični rezultati Centralne izborne komisije na osnovu 71,6 odsto prebrojanih glasova – PDL je osvojio 33,29 odsto glasova za Poslanički dom i 34,69 odsto za Senat. Druga je bivša komunistička Socijaldemokratska strana (PSD), koja je na malom broju prebrojanih glasova bila u vođstvu, zbog čega su proglašavani pobednicima u tiražnoj dnevnoj štampi. Treća po broju osvojenih glasova je Nacionalna liberalna stranka (PNL) premijera Kalina Popeskua Taričeanua. Zabrinjavajuće je to što je izlaznost na biralištima bila mala, svega 39 odsto, što je najmanja izlaznost u postrevolucionarnom dobu, a osvežavajuća je činjenica da je ekstremistička nacionalistička stranka Velika Rumunija doživela pravi debakl – svega dva odsto, za razliku od približno 20 odsto poslaničkih i senatorskih mesta koliko je imala u prethodnom mandatu. Izborni cenzus prešla je i etnička stranka rumunskih Mađara (UDMR) sa 6,5 odsto. Nijedna od ovih stranaka neće moći samostalno da formira vladu, već koalicija od dve ili tri stranke. Prema procenama, PDL i pored izborne pobede verovatno neće moći da sastavi parlamentarnu većinu.

Džos: Pokolj

U centralnom nigerijskom gradu Džosu ubijeno je najmanje 400 ljudi, a više od 7000 ljudi je raseljeno zbog nasilja posle lokalnih izbora. Lokalno stanovništvo protestovalo je zbog pokradenih izbora, kada se pojavila grupa mladih i naoružanih ljudi koja je ubijala ljude, palila njihove domove, crkve, džamije i škole. Sukob je, pretpostavlja se, u početku imao versku pozadinu budući da su obe grupacije ekstremno religiozne, da bi se kasnije uključili pripadnici vojske i policije koji su reagovali preterano agresivno. "Naši ljudi su veoma, veoma religiozni. Oni slepo slede svoje verske lidere. Ti mladi ljudi su iskorišćeni", kaže Ignatijus Kaigama, nadbiskup Džosa. Očevici događaja tvrde da su videli policajce i vojsku kako puca na civile. Ljudi i dalje žive u strahu i pitaju se šta se zapravo desilo, ko je izazvao, naredio i počinio nasilje. U ovom malom nigerijskom gradu žive pripadnici dve veroispovesti, hrišćanske i muslimanske, i ovo nije prvi put da se sukobljavaju – u verskom sukobu 2001. godine poginulo 1000 stanovnika tog grada.

Priredila B. Vasić