VREME 935, 4. decembar 2008. / NEDELJA
Međuvreme
Novogovor: Multi i Uno
S Berlinskim zidom srušeno je i bipolarno društvo. Ili je srušena gvozdena zavesa? Autor sintagme o zavesi je ser Vinston Čerčil, a branili su je, zavesu a ne sintagmu, Amerikanci.
A Berlinski zid i ono "bipolarno" društvo? Samouki jezikotvorci globalnog politički korektnog govora smislili su da je to, u stvari, sudbinska promena koja nas je vratila u "unipolarni" svet.
Tu ima jedno glupo pitanje. Zašto unipolarni, a ne monopolarni?
Pa, zato što monopolarni, koji znači isto što i unipolarni, to jest jedan, jedinstveni, sam – zavisno iz kog istorijskog konteksta razvoja grčkog ili latinskog ili romanskih itd. jezika izvlačimo "česticu" uni ili mono.
"Monopolarno" zvuči mnogo strašnije, a to se tvorcima (globalnog društva i jezika) nije baš svidelo. Još jedan elaborat teorije zavere? Ma, jok. Inače bi nam "multipolarno društvo", reč iz kontrajezika globalizma, zvučala privlačno. A ne zvuči.
A kako zvuči multi?
Pre dvadesetak godina Jugoslavija (SFR) je imala 22,5 miliona stanovnika, šest republika i dve pokrajine, bar 26 većih etničkih zajednica, pedesetak verskih organizacija, nekoliko službenih jezika, bila čak u svetu jedinstvena za istraživače kao društvo koje za isti (dobro, de, sličan, sad se zove BHS) jezik koristi dva pisma... Onda se, posle rušenja onog zida i cepanja one zavese, ta stvar načisto raspala. Globalni svet borio se za multi...
I dobili smo šest-sedam "država" u najrazličitijim oblicima, od Slovenije u EU do Kosova nigde. Svet se, u svakom slučaju, bori za multikulturalnost, multietničnost, multikonfesionalnost, multijezičnost, multikulti ovo i ono. Što nije loše, ali su rezultat, i ne samo ovde, države i "države" s jednom nacijom, jednom crkvom, jednim jezikom, jednom egzarhijom... I različitim istorijama. Sramota je ponavljati, ali pod tim multikulti pritiskom iz unipolarnog sveta Srbija je u strašnom riziku. Još ovde ima svakojakih.
A. Ć.
Medicina: VMA osniva fakultet
Poslednjih nedelja pronose se vesti da će biti osnovan Univerzitet odbrane čiji će deo biti i Medicinski fakultet, koji će se osnovati pri Vojnomedicinskoj akademiji. U želji da proveri ovu informaciju, "Vreme" se obratilo VMA. Prema rečima načelnika VMA general-majora prof. dr Miodraga Jevtića, u toku je postupak za akreditaciju studijskih programa u VMA.
"Krajem prošle godine Vojnomedicinska akademija je funkcionalno integrisana u sistem civilnog zdravstva tako da su sada oko 40 odsto naših pacijenata civili. Mi smo veoma zadovoljni ovom činjenicom, ali lečenje pacijenata je samo jedan segment našeg rada a druga dva su naučnoistraživački i obrazovni. Naučnoistraživački aspekt VMA ogleda se u tome što je u našoj ustanovi jak Institut za medicinska istraživanja, gde se trenutno realizuje 60 naučnoistraživačkih zadataka kroz dva megaprojekta. Prvi se bavi genetskim i ćelijskim bioinženjeringom u medicini a drugi kliničkim i patofiziološkim molekularnim aspektima povreda i bolesti. Obrazovni potencijal kuće, na osnovu kojeg obavljamo obrazovnu delatnost, čini 130 profesora i docenata i 180 doktora nauka koji svaki dan obučavaju oko 250 postdiplomaca. Naučnoistraživački i obrazovni rad su naša obaveza ne samo po Statutu VMA već je to i naša zakonska obaveza, jer nam to nalaže Skupštinska odluka po kojoj smo osnovani 1960. godine, a koja je još važeća, i za nas obavezujuća. Pošto je trenutno regulisan samo jedan aspekt našeg rada – lečenje pacijenata – i mi još nismo uključeni u akademski i naučnoistraživački sistem Srbije, smatramo da će akreditacija studijskih programa VMA omogućiti da na najbolji način obavljamo i ova dva segmenta našeg rada koji nisu samo tradicija naše ustanove već i naša akademska obaveza", rekao je načelnik VMA, general-major prof. dr Miodrag Jevtić.
V. Stošić
Stanovi: Vojska na čekanju
Pre skoro dva meseca ministar odbrane Dragan Šutanovac podelio je 26 ključeva novoizgrađenih stanova u novobeogradskom naselju Bežanijska kosa u kojima će živeti pripadnici vojske i Ministarstva odbrane. Prilikom svečane dodele ključeva ministar je izjavio da je zaživeo i program kreditiranja kupovine stanova za pripadnike vojske i naveo podatak da je od oko 400 prijavljenih oko 80 ljudi već dobilo kredit za rešavanje stambenog pitanja. Uz to, obećao je ministar, sledeće godine biće useljeno nešto više od 400 stanova. U ovom trenutku čak 21.445 zaposlenih u Vojsci ili Ministarstvu odbrane čeka da im se reši stambeno pitanje. Kako "Vreme" saznaje, iz Uprave za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane, bez stana je ukupno 14.396 ljudi: najviše je podstanara (10.271), 2692 stanuje kod roditelja, 635 koristi vojni samački smeštaj, u kasarnama je smešteno 259 ljudi, a 539 koristi adaptirani prostor. Nisu, međutim, zadovoljni ni svi koji imaju stanove – oko 6892 lica ima neodgovarajući, manji stan od onoga koji im, po važećem Pravilniku, pripada.
HIV: Protiv diskriminacije
U Srbiji je 1. decembra počela realizacija jedinstvenog projekta društvene korporativne odgovornosti – "Unapređenje percepcije o obolelima od HIV-a u medijima".
Pokretanju ovakvog projekta doprinelo je i istraživanje pod nazivom "Diskriminacija ljudi zaraženih HIV/AIDS-om" sprovedenim prošle godine. Deo istraživanja obuhvatio je analizu medijskih priloga u periodu od 1989. do 2006. godine, a rezultati su bili poražavajući. Prema tom istraživanju, negativne konotacije i metafore se redovno vezuju za HIV/sidu, što direktno doprinosi diskriminaciji prema obolelima. U nekim medijima HIV se čak predstavlja kao kazna za nemoralno ponašanje.
Kako je saopšteno iz nevladine organizacije AID plus "Više od pomoći", koja je uz finansijsku podršku farmaceutske kuće Merk Šarp i Dom pokrenula projekat, cilj je minimalizovati diskriminaciju ove kategorije pacijenata, edukacija o HIV/sidi i uspostavljanje saradnje između medija i udruženja pacijenata koji žive sa ovom teškom bolešću. Projekat će trajati šest meseci i odvijaće se u tri faze.
U prvoj fazi biće organizovano takmičenje za najbolji esej u kome će učestvovati oboleli od HIV/side. Tema konkursa je lična priča koja uključuje reakciju na medijsko praćenje ove bolesti. U drugoj fazi odabrani radovi biće predstavljeni na seminaru organizovanom za predstavnike medija, što će omogućiti novinarima da sagledaju svoj rad iz druge perspektive. Takođe, biće to prilika da se novinari upoznaju sa osnovnim činjenicama vezanim za bolest, kao i sa odgovarajućim terminima destigmatizacije ovih pacijenata. Medijima će biti pružena mogućnost da se upoznaju sa potrebama obolelih, koje su specifične u smislu zdravstvene zaštite i lečenja, sa teškoćama pronalaženja i zadržavanja posla ukoliko se osoba deklariše kao bolesna, itd. Treća faza obuhvata period nakon završetka seminara. Biće organizovano takmičenje za najbolji medijski prilog u štampanoj ili elektronskoj formi na teme zastupljene na seminaru, a žiri sastavljen od novinara, stručnjaka koji se bave problematikom HIV-a i pacijenata proglasiće najbolji medijski prilog.
Prvi slučajevi side u Srbiji zabeleženi su 1985. Prema podacima Republičkog zavoda za zaštitu zdravlja "Dr Milan Jovanović Batut" ukupno zaraženih HIV/sidom zaključno sa 31. decembrom 2007. godine bilo je 2193, od kojih se kod 1395 razvila sida, dok je za 921 pacijenta ishod bio fatalan.
J. L.
Ekologija: Selekcija otpada
Na nedavno završenom 5. Međunarodnom sajmu zaštite životne sredine i lokalne samouprave Društvo Sekopak i Grad Čačak osvojili su Gran pri Udruženja ekonomskih propagandista Srbije za najbolji promotivni nastup u kategoriji lokalne samouprave.
Štand Grada Čačka, na kojem je Sekopak bio gost, predstavio je baliranu plastiku i prirodni kompost dobijene iz projekta primarne selekcije koju ova dva partnera sprovode na delu teritorije Grada Čačka.
Prvog dana Eko sajma prezentovani su rezultati prvog dela projekta "Primarna selekcija ambalažnog otpada iz čvrstog komunalnog otpada", a panelu organizovanom tim povodom prisustvovalo je čak 160 učesnika iz srpskih opština, privatnog sektora i državnih institucija.
Generalni sekretar Sekopaka Rebeka Božović konstatovala je da sistem za selekciju svih vrsta ambalažnog otpada daje rezultate. U prilog tome navela je podatak da čak 75 odsto građana doborovoljno učestvuje u primarnoj selekciji i da čistoća materijala koji građani razdvoje premašuje 90 odsto.
Velimir Mitrović, pomoćnik gradonačelnika Čačka, zaključio je da pravilno primenjen model primarne selekcije donosi profit u javno komunalno preduzeće opština, imenujući pri tom javna komunalna preduzeća kao glavne nosioce sistemske primene sistema primarne selekcije svih vrsta materijala. "Deponije kakve sada imamo i gradimo u Srbiji ne mogu opstati bez primene primarne selekcije na izvoru, u domaćinstvima", rekao je Mitrović.
Beograd: Prvi zakupci pametne zgrade
Prvog decembra pametna zgrada B2 dobila je i svoje prve stanare, dve banke i revizorsku kuću. Kompanija Mali kolektiv ETB uložila je više od 30 miliona evra u zgradu u beogradskoj Balkanskoj ulici broj 2, izgrađenu po rešenjima kompanije Cisco."Inteligentna zgrada" poseduje 30 podsistema za kontrolu osvetljenja, video-nadzora, telefona, interneta i grejanja, povezanih u jednu mrežu, pa se tako sa bilo kog mesta može upravljati svim podsistemima. Moguće je, recimo, uključiti grejanje SMS-om ili "naručiti" da se roletne podignu u osam ujutru. Na krovu se nalazi mala meteorološka stanica, podešena da reaguje na klimatske promene, i tako omogućava uštedu energije (na primer, podizanjem spoljašnjih kapaka kako bi odbila ili zadržala toplotu). "Mali kolektiv" smatra da će smanjiti glavne troškove za 25 odsto, a troškove za struju za 40 odsto. Zgradu u smenama održavaju tri tima od po petnestoro ljudi. Kada dođu u B2, posetioci dobijaju "pametnu karticu" koja im dopušta da idu u one delove zgrade za koje imaju dozvolu domaćina. Pređu li tu "granicu", obezbeđenje je odmah obavešteno. Kompleks B2 ima 25.000 kvadrata, od toga 17 poslovnih prostora, 35 stanova, šoping mol i četiri podzemna sprata za parking. Stanovi i poslovni prostor se ne prodaju već samo iznajmljuju. Po nekim podacima, cena iznajmljivanja je pedeset evra po kvadratnom metru.
J. J.
uređuje Marija Vidić
Broj nedelje
U prvom opštinskom sudu u Beogradu vodi se oko 2700 parnica koje su građani pokrenuli protiv Republike Srbije, pišu "Večernje novosti" i procenjuju da se u ovim postupcima od države traži više od 300 miliona dinara. Najviše tužbi podneli su pripadnici MUP-a, Vojske Srbije i sudije, i to za naknadu štete zbog nezakonitog i nepravilnog rada državnih organa i malih plata. Sledeći na listi tužitelja su korisnici invalidskih primanja.
Zadovoljstvo
Istraživanje na temu sreće i zadovoljstva koje je agencija Nielsen sprovela u maju 2008. u evropskim zemljama pokazalo je da su stanovnici Finske, Danske, Norveške, Švajcarske, Holandije i Švedske bili na vrhu liste po stepenu zadovoljstva različitim aspektima života. Stanovnici navedenih država prednjačili su i kada je reč o očekivanjima za period do kraja 2008. Sudeći po rezultatima nove Nielsenove Consumer Confidence studije, bili su u pravu. U skoro svim ispitivanim zemljama zabeležen je pad poverenja u državu i pad ličnog zadovoljstva, ali ove države se i dalje nalaze na vrhu liste, a njihovi stanovnici ne osećaju da prolaze kroz ekonomsku krizu u meri u kojoj to osećaju stanovnici drugih evropskih zemalja, naročito Češke, Mađarske i Nemačke.
Očekivanja ispitanika: Plavo: Maj 2008; Sivo: Novembar 2008
|
|