Licitiranje:
Operacije na otvorenom srcu Srbije

Uporedo sa početkom uvođenja misije EU, za vladavinu prava na čitavoj teritoriji KiM odvija se preraspodela moći unutar srpske zajednice. Diplomatsko-istražna akcija Beograda govori da angažman u južnoj pokrajini dobija nov oblik

Goran Bogdanović, ministar za KiM

U jeku opšte priče o neophodnosti štednje na svim stranama da bi se preživeo najavljeni dolazak finansijskog cunamija u Srbiju, otvoreno je novo polje borbe protiv zloupotreba javnih finansija. Nedavnim hapšenjem nekadašnjeg savetnika u Ministarstvu za KiM Milorada Todorovića u Vranju institucionalno je započelo ono o čemu su mediji sporadično izveštavali mesecima unazad. Todorović je osumnjičen da je zloupotrebio službeni položaj i tako proneverio 1,3 miliona dinara, da je falsifikovao službene isprave, da je godinu dana odbijao da preda dužnost direktora Zdravstvenog centra u Kosovsko-pomoravskom okrugu, nakon što ga je prošle godine Upravni odbor razrešio te dužnosti.

Todorović, koji na KiM ima reputaciju uspešnog pedijatra, bio je član kosovske Agencije za privatizaciju, član je Glavnog odbora DSS-a, član pregovaračkog tima Srbije za status Kosova, potpredsednik Koordinacionog centra za Kosovo, ministar koordinator za povratak u kosovskoj vladi u ime koalicije Povratak i za njega se tvrdilo da ima mesečnu platu preko milion dinara. Dalja istraga i eventualno suđenje pokazaće da li su osnovane sumnje o mehanizmima kojima se ovaj visoki funkcioner i "viđeni Srbin" sa Kosova služio da naplati svoj angažman u ostvarivanju srpske politike u tom regionu i odgovornost onih koji su tu politiku inicirali i sprovodili.

PROMENA KURSA: Koliko državu koštaju južna srpska pokrajina i održavanje nekog privida prisustva njenih institucija i na koji način se "troše novci" poreskih obveznika, tema je koja je doživela svoju medijsku eksploataciju tek kada je promenjena vlada u Beogradu i kada je došlo do smene na čelu Ministarstva za KiM.

Priče koje su pre toga dolazile sa Kosova bavile su se užasnim uslovima u kojima živi srpska zajednica i naporima administracije da očuva privid funkcionisanja države u opštinama u kojima je to bilo moguće. Ova promena dovela je u pitanje način na koji Srbija vodi politiku prema Kosovu u oblasti održavanja života srpske zajednice. Otvoreno istupanje nekih predstavnika Srba koji su javno optužili lidere sa severa pokrajine za zloupotrebu novca koji ide na Kosovo ocenjen je od strane DSS-a kao želja da se prikrije prava istina o dolasku misije za vladavinu prava EU u tri opštine na severu pokrajine u kojima Srbi imaju i većinu i kontrolu, što bi posredno trebalo da znači priznanje nezavisnosti Kosova. S druge strane, iz Vlade stižu najave da će kontrola trošenja novca biti konačno uspostavljena.

Podaci za 2007. (videti okvir) i za 2008. godinu, koji još nisu u potpunosti sređeni, pokazuju da Srbija izdvaja, kroz delovanje raznih ministarstava, oko 500 miliona evra (oko 35 milijardi dinara) za KiM. Poređenja radi, prema podacima MMF-a, budžet vlade u Prištini za 2007. godinu bio je nešto preko milijardu evra. Priča iz SFRJ kada se tvrdilo da se Kosovu svakodnevno uplaćuje milion maraka dobila je tako svoj nastavak i u sadašnjosti, s tim što pomenuti evri idu samo za one delove pokrajine u kojima ima Srba (i drugih nealbanaca delimično).

"Od te sume oko šest milijardi je budžet Ministarstva za KiM, a ostalo ide kroz ministarstva prosvete, zdravlja, za NIP...", kaže u razgovoru za "Vreme" ministar za KiM Goran Bogdanović. On je svestan da je njegovo ministarstvo prvo na udaru kada se govori o potrošnji novca za KiM, ali kaže da jednostavno nije sve pod njihovom ingerencijom te da ova institucija isplaćuje zarade onima koji rade u javnoj upravi i u preduzećima koja je osnovala javna uprava. Tako je na platnom spisku Ministarstva za KiM trenutno nešto preko pet hiljada ljudi, a među njima su i oni zaposlenici u javnim preduzećima koja postoje samo formalno.

Njegovo ministarstvo je pokrenulo široku akciju koja bi trebalo da dovede do toga da se konačno utvrdi ko i na koji način dobija novac iz budžeta Srbije i da se vidi da li je u prošlosti bilo zloupotreba. Ministar je siguran da će uz pomoć fonda PIO biti napravljena realna slika.

"Vrlo brzo ćemo doći do podataka koliko se ljudi zaista vodi dole na Kosovu", optimističan je Bogdanović i najavljuje promenu Uredbe o "kosovskom dodatku" kojom je omogućeno primanje plata u dvostrukom iznosu.

"Do kraja ove godine imaćemo novu uredbu i samo oni koji zaista žive sa porodicama na Kosovu moći će da dobijaju ‘kosovski dodatak’", otkriva ministar Bogdanović. Pored toga, Bogdanović najavljuje veću kontrolu trošenja sredstava koja se uplaćuju na račune opštinskih uprava i poziva ostale državne službe da rade svoj posao.

SREĐIVANJE DVORIŠTA: Prema trenutnim podacima, svakog meseca se isplaćuje 8127 dvostruko uvećanih plata za zaposlene na Kosovu i Metohiji. Ustanovljeno je da ovaj podatak ne znači da postoji i 8127 osoba, jer mnogi na KiM rade na više pozicija i za svako mesto primaju po duplu platu. Zato se dešava da pojedinci prime nekoliko uvećanih plata iz srpskog budžeta. Za mnoge je boravak i rad na Kosovu postao pravi biznis, koji finansiraju svi poreski obveznici Srbije, jer zarađuju više stotina hiljada dinara mesečno.

"Mi ćemo prvo da sredimo u svom dvorištu, a budžetska inspekcija, finansijska policija i uprava za privredni kriminal imaju mogućnost da odu na Kosovo i ispitaju kako se troši novac", kaže Bogdanović za "Vreme".

Dok se u vladi budu dogovarali o tome kako će se novac ubuduće raspoređivati, javnost je delimično upoznata sa nekoliko mehanizama "pronevere novca" na Kosovu. Ranđel Nojkić, direktor Pošte Srbije na KiM, optužio je Marka Jakšića, lidera DSS-a iz Kosovske Mitrovice, da je godinama zloupotrebljavao humanitarnu pomoć tako što je nije prijavljivao. On je pomenuo da je vlada iz Prištine uplaćivala 2005. godine i ranije više stotina hiljada evra pomoći zdravstvenim ustanovama na severu Kosova a da Jakšić nije prijavljivao tu pomoć. Jakšić je demantovao takve navode nazivajući ih budalaštinama čoveka koji i ne živi na Kosovu već u Beogradu.

"Ne može se iz Beograda upravljati stvarima na Kosovu", poručio je Jakšić na TV B92.

Nojkić je više puta ponovio da je o svim saznanjima više puta obaveštavao i ranijeg premijera Vlade Srbije Vojislava Koštunicu na sednicama državnog saveta za KiM, ali da nije bilo nikakve reakcije.

Jakšić je u više navrata demantovao takve tvrdnje iznoseći kao argument činjenicu da sadašnji predstavnici Vlade u Beogradu na taj način žele da prikriju činjenicu da je u srpskom parlamentu izbegnuta rasprava o KiM i da dogovor o EULEX-u znači posredno priznanje nezavisnosti Kosova.

Da je u pitanju veza sa budućom misijom EU potvrdio nam je i ministar Bogdanović, koji je rekao da će uspostavljanje organa EULEX-a doprineti sređivanju stanja na severu pokrajine u smislu bolje kontrole carinskih punktova i sprečavanja šverca po kome je ovaj deo Kosova i Metohije poznat. Nezvanični podaci govore da se na dva carinska punkta (br. 1 i 31) na administrativnoj granici "prikupi" oko 20 miliona evra godišnje, a nije do kraja jasno kako se taj novac raspoređuje.

Nejasnoće u trošenju novca kojim Vlada u Beogradu finansira infrastrukturne projekte i isplaćuje zarade zaposlenih u zdravstvenim, prosvetnim i institucijama kulture takođe su delimično izašle u javnost. U javnost su procurile informacije o tome da je u srpskim enklavama novac trošen bez ikakve kontrole, da su se nikad izgrađeni putevi finansirali u više navrata, da su podizani objekti koji ne postoje, da su obnavljane kuće za koje je obnova bila plaćana iz donacija ili iz budžeta vlade u Prištini. Izveštač "Blica" iz Gračanice je nedavno preneo izjavu izvora iz bolnice u ovoj enklavi koji je rekao da je, na primer, u nekim izveštajima prikazan lažan broj operacija jer se radi o pranju novca. Fond zdravstva bolnici prenosi u proseku oko 12.000 dinara za jedan hirurški zahvat, a u izveštaju Fonda stoji da je u bolnici u Gračanici operisano 11.000 Srba ili svaki punoletan građanin centralnog Kosova iz srpske zajednice. Drugi primer pokazuje da od 1999. godine, prema evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja, u državnim ili javnim preduzećima na KiM nije raspisan nijedan konkurs ili oglas, a zaposleno je više hiljada zdravstvenih i radnika u opštinskim administracijama. Saglasnost za svako zaposlenje davali su uglavnom funkcioneri Koordinacionog centra ili pomoćnici ministra za KiM.

Ovakvi primeri pokazuju da dok se u Beogradu i u svetskim diplomatskim forumima opravdano ukazivalo na dramatičan položaj Srba u enklavama, novac koji je bio namenjen za kakvo-takvo poboljšanje života slivao se na privatne račune, a u zloupotrebe su uvučene hiljade ljudi koji su na specifičan način naplaćivali svoj patriotizam. Nepostojanje kontrole pokazuje da država nije imala izgrađene mehanizme, ali jasno je i to da opštine na KiM i oni koji njima upravljaju, kao i druge institucije, ne odstupaju puno od klasičnog ponašanja u Srbiji kada su u pitanju javne finansije. Medijska pažnja usmerena na ovaj aspekt života na KiM, indukovana iz političkih ili drugih krugova, doprineće osvetljavanju nekih stvari koje su se krile iza velikih parola.

Zato ministar Bogdanović obećava: "Stvorićemo mehanizme kontrole koji će pokazati da nisu svi korumpirani na Kosmetu."

Slobodan Georgijev