Rudno bogatstvo Srbije:
Skromno, ali neophodno

Kada u široj javnosti počne licitiranje čega sve ima ispod zemlje u Srbiji, često se barata milionima, pa čak i milijardama tona rude, uglavnom dragocenih i retkih metala. Euforiju i priče o velikom blagu prilikom dodele koncesija zamenila je neka vrsta utučenosti kada je ovih dana objavljeno da Rio Tinto i Dandi odustaju od daljih geoloških istraživanja na nekoliko lokacija u Srbiji. A kako, zapravo, stoje stvari

NEMA MESTA NI ZA UTUČENOST, NI ZA EUFORIJU: Rudno blago Srbije

U vreme SFRJ učili smo da živimo u jednoj od država koje su imale sreću da im je Bog baš sve dao: umerenu klimu, more i planine, dobar položaj, a uvek su se pominjala i značajna rudna bogatstva, svih vrsta. Dok se zemlja raspadala, nemali broj teoretičara zavere tvrdio je da se to dešava da bi se velike sile lakše dočepale baš tih neprocenjivih prirodnih bogatstava, koja su često pominjana i kao osnova budućeg eksplozivnog razvoja, jednom kada iz ratova izađemo kao pobednici.

Kada u široj javnosti počne licitiranje čega sve ima ispod zemlje u Srbiji, često se barata milionima, pa čak i milijardama tona rude, uglavnom dragocenih i retkih metala. Tako je bilo i u aprilu 2006, kada su dodeljene prve koncesije stranim kompanijama za geološka istraživanja i eksploataciju na određenim lokacijama u Srbiji. Tada su kanadskoj kompaniji Dandi plemeniti metali dodeljene tri koncesije za geološka istraživanja i eksploataciju bakra, zlata i drugih pratećih metala u rudnom polju na planini Crni vrh, a koncesiju za istraživanja i eksploataciju borne rude na području Jarandolskog basena u rejonu Piskanja kod Baljevca na Ibru dobila je multinacionalna kompanija Rio Tinto. U to vreme čuli su se mnogi glasovi, neki i unutar tadašnje vlade, da su uslovi za koncesiju neprihvatljivi i štetni za našu državu i da se prodaje nacionalno bogatstvo u bescenje. Sama činjenica da su na tenderu učestvovale najveće svetske firme, poput Rio Tinta, američkog Felps Dodža i južnoafričkog Goldfildsa, kao da je potvrđivala da se radi o nečem neizmerno vrednom.

STANJE STVARI: Realnost je, međutim, da Srbija ne počiva na nepresušnim rudnim bogatstvima, a put do pronalaženja i eksploatacije postojećih je dug, skup i težak, naročito kad je reč o rudama metala. Dejan Rajković, pomoćnik ministra za rudarstvo i energetiku u Sektoru za rudarstvo i geologiju, za "Vreme" kaže: "Male količine bakra i zlata raspale maštu i odmah počnu priče o neverovatnom bogatstvu, ali to je uobičajeno. Naše rude metala nisu bogate, složeni su uslovi eksploatacije, nisu atraktivne kao u rudnicima u Južnoj Americi, ali su veoma značajne za nas. Što se puta od istraživanja do eksploatacije tiče, dovoljno je reći da prema podacima Svetske banke samo jedan do dva odsto ispitivanja dovede do otvaranja rudnika, a obično prođe 14 godina od prvih prospektivnih radova do otvaranja. U proseku se u ispitivanju izređaju četiri firme tamo gde se otvori rudnik."

Euforiju i priče o velikom blagu prilikom dodele koncesija zamenila je neka vrsta utučenosti kada je ovih dana objavljeno da Rio Tinto i Dandi odustaju od daljih geoloških istraživanja na nekoliko lokacija u Srbiji. Kanađani su poslali Ministarstvu pismo u kojem odustaju od dalje potrage za nalazištima bakra i zlata na Crnom vrhu na koncesionim poljima Tilva njagra i Čoka kupjatra, dok bi istraživanja nastavili na najperspektivnijoj lokaciji Čoka kuruga. Iz Rio Tinta je nagovešteno da bi kompanija mogla da odustane od istraživanja u Jarandolskom basenu.

Dejan Rajković kaže da je bilo dosta spekulacija u javnosti o razlozima povlačenja Dandija i Rio Tinta, ali da to što se dešava nije neuobičajeno i da obe kompanije ostaju prisutne u Srbiji. "Ove dve kompanije odustale su iz geoloških razloga. Dandi ima tri istraživačka projekta na Crnom vrhu. Tu je utrošeno prilično novca za istraživanje, samo u prvoj godini uloženo je 16–17 miliona dolara. Dva prospekta nisu ekonomična, istraživanje se nastavlja na trećem. Osim toga, Dandi će nastaviti istraživanje na više drugih lokacija u Srbiji. Rio Tinto još nije zvanično odustao od koncesije, mada je to najavio. Razlog je i to što su našli veće rezerve na drugom lokalitetu, u Jadarskom basenu kod Loznice, gde su pronađena značajna ležišta bora i litijuma, veća nego u Piskanji. Inače, ležište u Piskanji može biti zanimljivo za neku manju firmu."

Rajković kaže i da su još mnoge kompanije aktivne u ispitivanju ležišta ruda u Srbiji i da, uprkos redukovanju programa zbog krize, nijedna firma nije odustala od geoloških istraživanja u Srbiji. "Zadovoljni smo dosadašnjim tokom. Velike investicije zahtevaju bolje vreme, ali je neophodno završiti geološka istraživanja. Ima četiri-pet perspektivnih lokacija i nadam se da će u narednih pet godina biti otvoren jedan ili dva rudnika."

"Ovo što se dešava je ciklična pojava, na primer, ciklus za bakar je, grubo rečeno, oko sedam godina. Niska cena bakra je bila do 2004. godine, kada su se rezerve istanjile cena je porasla, a investicioni ciklus je sada prekinut", kaže Rajković.

Vest o odustajanju rudarskih kompanija od koncesija poklopila se sa višemesečnim natezanjem Vlade i firme Alpina-Por oko koncesije za autoput Horgoš–Požega, pa se lako mogao steći utisak da koncesije u Srbiji pucaju jedna za drugom. Međutim, rukovodilac grupe za geologiju u sektoru za rudarstvo i geologiju u Ministarstvu rudarstva i energetike Dušan Sajić ističe da se te dve vrste koncesija nikako ne mogu porediti. "Nije ista koncesija za autoput i koncesija za geološko istraživanje. Kod autoputa je sve definisano, kod geoloških istraživanja uvek postoji rizik da se istraživanje neće isplatiti.

Nema mesta ni za euforiju ni za utučenost kada je reč o eksploataciji rudnog bogatstva kod nas. Proces istraživanja metalične mineralne sirovine, recimo ležišta olova, cinka, bakra, skup je i složen, retko traje manje od pet godina. Često se čuje "tu ima rude, zna se da su još i Rimljani tu kopali", ali da bi se definisalo ležište mineralnih sirovina potrebno je potpuno istražiti ležište, proceniti ukupne rezerve, kako su rezerve locirane u prostoru... U završnim fazama koriste se geološki, tehnološki, tehničko-ekonomski parametri (uslovi eksploatacije, prerade...). Tek ako je vrednost tog ležišta veća od svih investicionih troškova za otvaranje rudnika, kaže se – dobili smo rudnik. To je karakteristično za sva geološka istraživanja, uvek idete unapred sa investicijama a nikada niste sigurni da li će rezultati biti pozitivni ili negativni. Rudni potencijal Srbije sa aspekta naše države nije zanemarljiv i treba da bude na neki način poluga daljeg privrednog razvoja. Mi nismo država koja je dostigla nivo ekonomske razvijenosti da možemo toga da se odreknemo."

Momir Turudić