Prag: Pod sumnjom

Prvog januara Češka je preuzela predsedavanje Evropskoj uniji. Sumnju u sposobnost Češke da preuzme tu funkciju izaziva predsednik Vaclav Klaus koji se svojevremeno tokom trodnevne posete Irskoj proglasio "disidentom Evropske unije" i demonstrativno večerao sa vođom irske kampanje protiv Lisabonskog sporazuma Deklanom Genlijem. Poraz vladajuće Građanske demokratske stranke (ODS) na regionalnim izborima i dopunskim izborima za Senat takođe je izazvao zebnju kod mnogih članica EU. Tada je postignuto tzv. oružano primirje između vlasti i opozicije u Češkoj koje je ponudio premijer Topolanek, upravo zbog predsedavanja EU, a kako bi bio sačuvan nacionalni ponos. Češka je postala predsedavajuća bez ratifikovanog Lisabonskog sporazuma pošto je Poslanički dom parlamenta ratifikaciju odložio za februar. Većina analitičara se slaže da će i to predstavljati ogroman hendikep za predsedavanje Češke koja je postala članica EU 1. maja 2004. godine. Strah da će Češkoj biti oduzet mandat za predsedavanje sada više ne postoji, ali je zato najava prvog sastanka lidera zemalja evrozone ponovo probudila bojazan Češke. Naime, iz Francuske stiže predlog da bi zemlje takozvane evrozone trebalo da redovno održavaju sastanke na vrhu i to pod francuskim vođstvom. Češka će morati od januara do kraja juna, koliko traje mandat, da traga za kompromisom koji bi omogućio da se neutrališe evroskepticizam Iraca. Uporedo sa tim poslom, moraće da razvejava i bojazni na svom terenu u borbi sa senatorima vladajućih Topolnehovih konzervativaca koji su tražili ocenu ustavnosti Lisabonskog sporazuma. Preduslov za dalje proširenje EU upravo je prihvatanje tog sporazuma, a čelnici EU zemalja apeluju na Čehe da to učine kako ne bi zemlje Zapadnog Balkana i Hrvatska bile "žrtveno jagnje" nesposobnosti EU da se dogovori. Kako izveštava agencija Beta, ključni prioriteti predsedavajuće Češke u oblasti spoljne politike su rešavanje globalne ekonomske krize, redefinisanje partnerstva sa SAD, eskalacija nasilja u pojasu Gaze, Balkan i ubrzanje njegove integracije u Evropsku uniju, istočno partnerstvo i približavanje postsovjetskih republika Evropi.

Vašington: Baj baj, Buš

Na svom poslednjem redovnom obraćanju novinarima kao predsednik SAD Džordž Buš je rekao da je prva pretnja sa kojom će se suočiti njegov naslednik Barak Obama mogući napad na SAD. "Voleo bih da mogu da izvestim da to nije slučaj, ali još ima američkih neprijatelja koji žele da Amerikancima i Americi nanesu štetu", rekao je Buš naglašavajući da Iran i Severna Koreja, koje je svojevremeno svrstao u zemlje tzv. osovine zla, još uvek predstavljaju opasnost za Ameriku. Priznao je i da je učinio dosta grešaka, među kojima je parola "Obavljena misija" tokom govora o Iraku 2003. godine, ali se nije složio sa tvrdnjama da njegova zemlja neguje loš imidž, odnosno da se na nju gleda kao na "svetlo koje se gasi". Odlazeći predsednik je, ako ništa drugo, rekao da je svestan činjenice da su "neka pitanja", kao što je zatvor za osumnjičene za terorizam Gvantanamo na Kubi, stvorila kontroverze u zemlji i inostranstvu. Međutim, metodologija saslušavanja osumnjičenih za terorizam je, prema njegovom mišljenju, u sklopu strategije odbrane i bezbednosti zemlje posle terorističkih napada na SAD 11. septembra 2001. godine. Džordž Buš je priznao i da se "zaleteo" kada je pobedonosno objavio da su "SAD i njeni saveznici pobedili" samo dva meseca posle početka invazije na Irak, u kome je poginulo više od 4000 američkih vojnika. Osim toga, Džordž Buš smatra da to što u Iraku nije nađeno oružje za masovno uništenje, zapravo bilo "krupno razočaranje". Ipak, njegova odluka iz 2007. godine da pošalje još 30.000 američkih vojnika bila je, prema njegovom mišljenju, ispravna zato što je u Iraku vladalo nasilje. "Pitanje je da li će dugoročno demokratija u toj zemlji preživeti, i to će biti pitanje za naredne predsednike", rekao je Buš. Sumirajući svoju osmogodišnju vladavinu, Džordž Buš je dopustio sebi da prizna neke greške, ali na stranom terenu. Na domaćem terenu, kada je reč o reagovanju države posle uragana Katrina, Džordž Buš ne priznaje greške. Naravno, moglo je brže i bolje, ali spaseno je 30.000 ljudi – znači, nema neuspeha. Buš je rekao da će zatražiti od Kongresa da odobri dodatnih 350 milijardi dolara za pomoć američkoj ekonomiji ukoliko Obama to želi. Novoizabrani predsednik SAD je, prema mišljenju Buša, "pametna, angažovana ličnost" i želi mu sve najbolje. Opraštajući se sa novinarima, Buš je rekao da su oni "ponekad potcenjivali njegov predsednički potencijal" naročito onda kada nije umeo ispravno da izgovori imena predsednika koji dolaze sa neengleskog govornog područja.

Peševar: Udar na talibane

U frontalnom sukobu talibana i vojske u paramilitarnoj bazi koja se nalazi u severozapadnom delu Pakistana u blizini Pešera, poginulo je najmanje 40 militanata i šest pakistanskih vojnika, saopštili su pakistanski zvaničnici. Procenjuje se da je oko 600 talibana učestvovalo u sukobu u paramilitarnoj bazi Mamad Gat. Ovaj napad u oblasti Mohmand najteži je do sada, budući da su u akciji učestvovali talilbanski borci iz Avganistana, što ukazuje na saradnju militanata sa obe strane granice. Lokalni televizijski kanal izveštava da je ubijen Muslim Kan, poznat i kao Garang, sredovečni talibanski vođa, odgovoran za otmicu novinara i fotografa "Njujork tajmsa" u julu mesecu prošle godine. Gotovo istovremeno, nešto južnije izbio je sukob između sunita i šiita u selu Hangu, gde je nastradalo oko 40 ljudi i uništeno desetine kuća. Prema izveštajima lokalnih medija, stotine naoružanih talibanskih ratnika pridružilo se sunitima kada su vladini helikopteri počeli da nadleću selo kako bi rasterali naoružano stanovništvo. Jedan od seljana procenjuje da je poginulo najmanje 60 osoba i kaže da su talibani nameravali da oteraju šiite iz regiona.

Priredila B. Vasić