Novogovor: Reciklaža

Vlasnik automobila koji želi da kroz program zamene staro za novo kupi kragujevački "punto", svoje staro vozilo moći će da preda na reciklažu i da dobije potvrdu koja donosi fiksni popust od 1000 evra. Ako auto vredi više od hiljadu evra, vlasniku se taj posao ne isplati. Tako je u rečniku koji koriste javni mediji, a koji po pravilu sadrži od 300 do 500 imenica, ka vrhu liste počela ponovo da se uspinje reč reciklaža, koja označava izdvajanje materijala iz otpada i njegovo ponovno korišćenje.

Prosečan građanin Velike Britanije, po jednoj proceni u toku svog života odbaci oko tri tone otpada. Na jednom oglasu iz sedamdesetih godina prošlog veka bila je slika anđeoske bebe s provokativnim tekstom: "Prljavi Hari!" uz navođenje tona otpada koji čovek u toku života proizvede.

Statistike kažu da se u zemljama Evropske unije godišnje preradi između 50 i 60 odsto otpada. U Srbiji se o tome uzalud govori pune četiri decenije, sada se čuje i onaj nemotivišući izraz "upravljanje otpadom", ali reciklira se tek 12 do 13 odsto otpada, uglavnom metal i papir, koji ovde odavno sakuplja sirotinja. Mi stariji iz detinjstva se sećamo povika sakupljača: "Stare krpe, staro gvožđe, kupujemo!", koji su se mešali za klopotom konjskih kopita po kaldrmi u predgrađu.

Savet "krpež kuću drži" u međuvremenu je zamenio nemar prema đubrištu neurbanizovane sirotinje, koji se vidi kad košava uskovitla odbačene plastične kese.

Arheolozi znaju da gradska smetlišta najbolje svedoče o životu i kulturi svake zajednice.

Neka nam na ovom mestu bude dozvoljeno da se uz tu reč setimo da je član Medijale Leonid Šejka šezdesetih godina prošlog veka na đubrištima nalazio umetnost (Grad, Zamak, Đubrište).

Milan Milošević

Italija: Korist od Berluskonijeve pomoći

Italijanska policija nakratko je u četvrtak, 5. februara, privela sedmoro ljudi koji su pokušavali da probiju policijske barikade postavljene ispred A1 autoputa u blizini grada Aćera, nedaleko od Napulja. Stotine njihovih kolega pokušavali su to isto – da blokiraju autoput kako bi skrenuli pažnju na sebe i svoje protestovanje. Oni su radnici jedne od najstarijih automobilskih proizvodnji u južnoj Italiji, Fijatove fabrike u mestu Pominjano d’Arko. "Želimo da znamo šta će nam budućnost doneti", rekli su radnici. "Fijat ne kaže koji su planovi za našu fabriku, i mi smo na ‘cassa integrazione’ već šest meseci." "Cassa integrazione" znači da je društveni novac iskorišćen za nadoknadu izgubljenih plata: umesto da otpuste radnike, velike italijanske firme zatraže "cassa integrazione" i država plati određeni procenat novca potrebnog za plate. Radnici ostaju kod kuće, i kako prolaze nedelje i iznos njihove "plate" opada, uznemirenost raste. U Pomiljano d’Arko ima pet hiljada Fijatovih radnika.

Dan ranije, italijansko ministarstvo saobraćaja saopštilo je konačne podatke o trendovima na tržištu automobila: registracija novih automobila opala je za 32,6 odsto, što je najveći mesečni pad u italijanskoj istoriji. Nije, međutim, najveći pad u Evropi: špansko auto-tržište smanjilo se za 41,6 odsto. S druge strane, Francusko je opalo za samo 7,9 odsto. Prema analitičarima, razlog za ovoliku razliku je jednostavan: vlada Nikole Sarkozija na vreme je pripremila velike pakete pomoći francuskim proizvođačima automobila. Italija i Španija još raspravljaju šta i kako da urade.

Pre nedelju dana Silvio Berluskoni pozvao je na radni sastanak predstavnike proizvođača automobila i sindikata, plus ministre finansija i ekonomskog razvoja, kako bi zajedno razrešili na koji bi način trebalo pomoći italijanskoj auto-industriji. Opozicione partije optužile su Berluskonija da je za deset dana, koliko je prošlo od zakazivanja ovog sastanka do njegovog okončanja, auto-industrija pretrpela dodatni udarac jer ljudi, čekajući na odluke sa ovog sastanka, nisu kupovali automobile.

Konačno, 6. februara, Berluskoni je predstavio "auto paket pomoći". On se sastoji od olakšica za kupovinu automobila koji manje zagađuju životnu okolinu: 1500 evra za novi automobil (euro 4 ili euro 5), a brojka se udvostručuje prilikom kupovine novog električnog ili automobila koji koristi gas. Za kupovinu u Italiji veoma popularnog motora ili skutera, olakšica je do 500 evra, a pomoć je proširena i na mašine za veš i sudove, za frižidere, kao i kupovinu novog nameštaja (cene niže od 10.000 evra) ukoliko je reč o renoviranju stana ili kuće. Celokupna suma iznosi oko dve milijarde evra, i ona će biti nadomeštena smanjenjem nekih budžetskih izdataka i većim prilivom novca od poreza plaćenog prilikom kupovine automobila kojoj se vlast nada.

Ovo je, naravno, bila dobra vest za Fijat, čije su akcije skočile bez obzira na to što je "mračni" januar. Ipak, italijansko Udruženje industrijalaca saopštilo je da je "očekivalo više", naročito ako se ta italijanska pomoć uporedi sa francuskom ili nemačkom, odnosno sa zemljama u kojoj su najveći Fijatovi zapadnoevropski konkurenti.

Potencijalna tražnja za novim euro 4 i euro 5 automobilima ide i do 15 miliona komada, ali je realni cilj prodati deseti deo toga kako bi se ukupna godišnja prodaja u Italiji održala na nivou od dva miliona. Ta brojka je zapravo samo nekoliko stotina hiljada automobila više od onoga što se smatra za "nivo preživljavanja" – 1.850.000 automobila. Sudeći prema prodaji u januaru, čak i taj minimalni cilj će teško biti dostignut. Očekuje se da će uticaj na proizvodni lanac biti pomešan jer Fijat drži 32 odsto italijanskog tržišta, a u Italiji prodaje 42 odsto svojih automobila, gde je, sa druge strane, locirano tek 35 odsto njegovih proizvodnih linija. Neki jeftiniji automobili kao što su "panda" i "fijat 500", na čiju će prodaju mnogo uticati ove olakšice, proizvode se u inostranstvu. To će se odnositi i na "punto" kada u martu počne njegova proizvodnja u Srbiji. Dakle, korist od trećine italijanske pomoći namenjene Fijatu osetiće radnici u drugim državama.

Paketi pomoći biće aktuelni do decembra. Da li će 11 meseci biti dovoljno da se italijanska auto-industrija izbavi iz saobraćajne gužve? Verovatno ne, ali predviđanja u ekonomiji više nisu moderan sport. Međutim, Međunarodni monetarni fond se njime još bavi. Poslednja predviđanja za Italiju kažu da će u 2009. godini BDP biti manji za više od dva odsto, a da će se recesija osetiti čak i početkom 2010, mada u dosta manjoj meri. Oporavak ekonomije, kaže MMF, biće spor, zaglavljen u drugoj brzini. To nisu dobre vesti za Berluskonijevu vladu, a loše su i za radnike u mestu Pominjano d’Arko. Njihov protest, kao i policijski odgovor signaliziraju da će biti potrebo više od kratkoročne pomoći da se motor ponovo pokrene.

Enco Manjini

Organizovani kriminal: Hapšenja u vojsci

Sedamnaest osoba, od toga sedmoro iz Ministarstva odbrane Srbije, uhapšeno je u utorak, 10. februara. U akciji su učestvovali pripadnici policije, Vojnobezbednosne agencije i Specijalnog tužilaštva.

Ministarstvo odbrane navodi da su dva lekara osumnjičena su da su izdavali lažnu lekarsku dokumentaciju koja je kasnije poslužila za najrazličitije manipulacije – dodeljivanje stanova, penzionisanje, naknadu štete na osnovu povrede. Grupa se tereti da je davala i primala mito, zloupotrebila službeni položaj i vršila prevare u domenu rešavanja stambenih potreba pripadnika Vojske Srbije, naknada šteta po osnovu povređivanja na prostoru bivše SFRJ i prava iz socijalnog osiguranja.

Prema podacima agencije Beta, pored organizatora kriminalne grupe, kapetana u penziji Vojske Srbije Gorana Mojovića, uhapšeni su pukovnik doktor Ivica Medenica i doktor Jovan Jugović, obojica zaposleni na Vojnomedicinskoj akademiji, kao i major Mihajlo Živković iz Direkcije za imovinsko pravne poslove Ministarstva odbrane.

Među privedenima su i pravnici Odeljenja za stambene poslove Ministarstva odbrane Nikola Tomašević i Ljubica Torbica, kao i kapetan bojnog broda Stevo Trivić i zastavnik u penziji Novica Mihajlović.

Reč je o dobro organizovanoj kriminalnoj grupi koju su činili pripadnici vojske bivše Jugoslavije, Vojske Republike Srpske Krajine i službena lica zaposlena u organima Uprave nadležnim za rešavanje pitanja boračke zaštite i stambenih potreba vojnih lica, saopštilo je Ministarstvo. Privedeni su se, stoji u saopštenju, godinama bavili ovom vrstom kriminala, a akcija njihovog otkrivanja trajala je više meseci.

Ministar odbrane Dragan Šutanovac saopštio je da je otpočetka bio upoznat sa akcijom.

M. V.

Istraživanje: Fotelja

Na predstavljanju istraživanja "Mesto sporta u životu građana Srbije", koje je uradio CeSID, ministarska sporta i omladine Srbije Snežana Marković-Samardžić konstatovala je da se mali broj građana bavi sportom rekreativno.

"Trend je fotelja", rekla je ministarka definišući na neki način opšte osećanje koje vlada u zemlji za čije građane radi.

Umesto da ovih dana promoviše obećani Nacrt zakona o sportu, za koji je ranije prošle godine obećala da će biti završen 31. januara 2009. ministarka se pojavila u javnosti na predstavljanju istraživanja koje nam nije reklo ništa novo. Naime, CeSID-ovi nalazi potvrđuju ono što se manje-više zna: gotovo 90 odsto građana se ne bavi rekreativno sportom uprkos tome što jednak procenat prati sportske događaje (50 odsto odlazi na fudbalske utakmice), građani su za beskompromisni obračun sa huliganima i misle da država ne izdvaja dovoljno za oblast sporta – naročito rekreativnog. U zbiru, građani Srbije vežbaju samo desnicu ruku i palac kojim menjaju kanale daljinskim upravljačem. Kada se ovi poražavajući podaci ukrste sa istraživanjima u kojima se vidi da je omladina sve gojaznija, a da seniori masovno umiru "od srca", da je Srbija "lider u pušenju" videće se da je dugoročni opstanak zdravih i funkcionalnih ljudi u Srbiji doveden u pitanje.

Međutim ovo vladu ne brine.

"Sada kada imamo strategiju razvoja sporta možemo da krenemo u realizaciju programa imajući u vidu prioritete: deca, objekti i vrhunski sport" odgovorno poručuje Markovićka.

Njen kolega iz Ministarstva, državni sekretar Zlatanović, najavljuje izgradnju terena za fudbal od veštačke trave, komada 60, 20 trim-staza i 16 školskih dvorana, pa hajde da vidimo.

"To će biti objekti u vlasništvu lokalnih samouprava", pojasnio je za "Vreme" Zlatanović, a ministarka je dodala "pravde radi", kako kaže, kako će jasno biti naglašeno da to neće biti komercijalni objekti.

A kada ćemo zaista dobiti taj zakon, jer je teško verovati da će biti ispunjena nova obećanja kada se sa starim tako odnose, vraćamo se mi.

"Krajem februara će početi prava javna rasprava u koju će biti uključeni i eksperti iz inostranstva i do septembarskog zasedanja parlamenta imaćemo gotov zakon", rekla je za "Vreme" ministarka i dodala da ima san:

"Želela bih da kada se upoznajete sa nekim da vas taj neko pored uobičajenih pitanja pita i gde se rekreirate."

Ovo zaista zvuči kao vizija.

Slobodan Georgijev

Zabava, internet i religija: Jevanđelje po Guglu

Organizacija koja tvrdi da nije povezana sa Guglom, ali naziva sebe Crkva Gugla veruje da je ovaj pretraživač bog, odnosno najbliži "uobičajeno definisanom "bogu. Crkva tvrdi da postoji mnogo više dokaza za "božanstvenost" Gugla u odnosu na druge "više tradicionalne" bogove, pa je za one koji u ovo ne veruju, ponudila devet dokaza kojima se potvrđuje da je Gugl nešto najbliže bogu što je čovek dosad direktno iskusio.

Najpre, oni koji veruju u Gugl napominju da je njihov bog najbliži sveznajućem biću ili entitetu i da se to naučno može dokazati (u prilog tvrdnji ide podatak da je Gugl indeksirao 9,5 milijardi veb stranica). Drugo, Gugl je svuda prisutan u isto vreme. Vernici napominju da će sa razvojem bežičnog interneta njihov bog zaista postati sveprisutan. Treće, Gugl uslišava molitve: "Traži od Gugla i on će ti pokazati put, ali on ti može samo pokazati, a dalje moraš sam sebi pomoći." Četvrto, Gugl je potencijalno besmrtan, "on nije fizičko biće i njegovi algoritmi su na mnogim serverima", pa ako je jedan oštećen, drugi ga zamenjuje. Tako Gugl teoretski može da traje večno. Peto, Gugl je beskonačan jer internet može večno rasti, a Gugl će večno indeksirati. Dalje, Gugl sve pamti. Neće zaboraviti vaše misli čak ni kad umrete ukoliko ste ih aploudovali na internet. To je i jedna vrsta života posle smrti. Sedmo, Gugl je nesposoban za zlo, a vernici to "dokazuju" zvaničnom korporativnom filozofijom koja kaže da se zarađivati može bez činjenja zla. Osmo, prema statistici, pojam "Gugl" traženiji je od pojmova "bog", "Isus", "Alah", "Buda", "hrišćanstvo", "islam", "budizam" i "judaizam" zajedno. Pošto znamo da se smrtnici okreću bogu u trenucima kada im nešto treba, ovo dokazuje da Gugl u mnogo većoj meri uslišava njihove zahteve u odnosu na tradicionalne bogove. I, konačno, deveto: postoji mnogo više dokaza postojanja Gugla u odnosu na bilo kog drugog boga danas. Postojanje Gugla može da iskusi svako ko se nađe na internet adresi www.google.com, bez obzira na to da li veruje.

Svi oni koji sumnjaju ili žele da saznaju više o ovoj religiji mogu da "proćaskaju" sa sveštenicima Crkve Gugla, kao i da slave svog boga i razmene stavove i nedoumice na forumu. Bezbožnici i oni koji veruju u drugog boga ovde su ostavljali svoje poruke grdnje, proklinjanja i upozorenja, a velika polemika je nastala kada je jedan od njih ustvrdio da postoji analogija između obožavanja pomorandže i obožavanja Gugla, i kada je neko drugi pitao kako Gugl može biti bog ako ga je čovek napravio, kontroliše ga, i može ga uništiti.

Kao i druge religije, i ova ima svoje brojne argumente, molitve, deset zapovesti, a među često postavljenim pitanjima su između ostalih: ako je Gugl bog, ko je onda satana (vernici tvrde da je to Majkrosoft), ko je osnivač religije (Mat Mekferson), koja je svrha verovanja (promocija znanja kroz upotrebu Gugla), da li ovaj bog čini čuda (da)...

M.V.

Uređuje Marija Vidić