Koncert:
Srednjovečna zabava

Sting & Edin Karamazov (10. Guitar Art Festival), Sava centar, Beograd, 8. II 2009

Pukim slučajem još neki narodi osim Srba imaju tradiciju (iako im to nije bio samo put od kašika do kašikara), pa su npr. nezaobilazni uticaji Šekspira i viktorijanske Britanije, čak i engleske renesanse odjekivali u pojedinim popularnim numerama XX veka, od Čudesnih Čupavaca i VIS-a Kotrljajuće Kamenje, preko naročito snažnog ostrvskog folk-roka i kantautora šezdesetih i sedamdesetih, a mnogi ih nisu ni svesni u baladama Led Zeppelina i minstrelskoj teatralnosti Jethro Tulla. Otud nije sasvim iznenađujuće da načitani i ambiciozni g. Gordon Samner, nekad učitelj iz Njukasla, u starijim zrelim godinama (r. 1951) i još pri vrhu karijere kao Sting, odluči da posle gotovo četvrt veka svog zanimanja za autora/izvođača Džona Daulenda (John Dowland, 1563–1626) i njegova dela, taj hobi materijalizuje. Za razliku od Stingovih svestranosti, prirodnih širenja u eksperimente, svetsku muziku i sl., ovaj poduhvat je zapravo dubinski, ronjenje vertikalno i unazad kroz vreme, do radova jednog od najcenjenijih kompozitora i lutenista/lautista, zemljaka i kolege ("prvi otuđeni singer-songwriter... na evropskoj turneji"). Umesto eklekticizma, ne čak ni perfekcionističko oponašanje kakvo neretko koriste ansambli tzv. rane/srednjovekovne muzike, nego oživljavanje lika, priče, dodavanje mesa na kostur.

Iako su Elvis Kostelo i već klasični pisac naučne fantastike Filip K. Dik takođe obožavaoci Daulenda, i nisu to zadržali samo u svojim ostavama, Sting je pravog saradnika za tumačenje trubadurskih tačaka iz kasnog XVI veka i elizabetanske ere našao u zeničkom sinu, jugoslovenskom klasičnom gitaristi, od ‘88. švajcarskom studentu muzike, i zagrebačkom građaninu Edinu Karamazovu (r. ‘65). Već desetak godina među vrhunskim svetskim majstorima na lauti/lutnji, ali i na drugim žičanim instrumentima, ulično opušteni i rafinirano bosanski šarmer E. Karamazov, međutim, tvrdi da rokerskog superstara nije posebno podučavao muziciranju na ovoj mnogožičnoj, složenoj preteči gitare, jer je Sting lautom počeo da se bavi još kad mu je jedan od njegovih gitarista, Argentinac Dominik Miler (takođe klasično obrazovani svirač) poklonio primerak ovog starinskog instrumenta. Umesto toga, Edin je već učestvovao na GAF-u: 2002. pod svojim imenom (Bosna/Francuska), 2003. u grupi Les Barones Karamazoff (Makedonija, Bosna).

Dakle, ovaj dvojac je jeseni 2006. objavio CD Songs From The Labyrinth (i dalje među vodećim etiketama za klasiku, Deutsche Grammophon/Universal – Multimedia Records), koji je u naredne dve godine temeljito počistio svetske top-liste umetničke muzike i poveo ih u desetine koncerata širom sveta, najpre u malim i često neobičnim prostorima. Narativni delovi na albumu – Sting čita odlomke lične prepiske Daulenda, zvezde svog doba, optuživanog i za špijunažu – uvode nas u pristup obuhvatniji nego što su bila Stingova bavljenja npr. Prokofjevim i Stravinskim, karike ka njegovom obrađivanju "klasične pop-muzike" Geršvina, Brehta, Brazilaca... Kontroverzne ocene ovog ostvarenja otvaraju raspravu bar o Stingovoj/pevačkoj interpretaciji, jer je reč o materijalu zapisivanom stolećima pre nosača zvuka pa original/snimak autora ne postoji.

Važnije je, međutim, da smo za manje od tri godine imali priliku da jednu od najznačajnijih veličina popularne muzike i kulture tri puta uživo sretnemo u Srbiji, i to u bitno različitim izdanjima: proleća 2006. sa rokerskim kvartetom u Novom Sadu/na petrovaradinskom poprištu EXIT-a, prošlog leta na poprištu turbo/r’n’r-a beogradskom Ušću u punokrvnom sviračkom triju, trijumfalno obnovljenom Police, a sada u sedećem duetu i kamernoj atmosferi, mada krcatog Sava centra (oko 3500 posetilaca, ulaznice 2000–4500 dinara). Neupadljivog ponašanja, u crnom, okruženi raznim lautama, Edin i obradateli Sting prvih 45 minuta posvetili su Daulendovim kompozicijama i kratkim citatima iz pisama, iz duboke istorije koja se ipak dešavala pošto su u Srbiji (bar na dvoru) već odavno prestali da jedu dragocenim escajgom. Uprkos duhovitim Stingovim najavicama CC-muve već su zalepršale dvoranom kad su ustali i nakratko izašli. Onda je počelo ono što su mnogi isključivo i očekivali, kraljevski odlikovani gospodin Unplugged: sopstvena Fields Of Gold, pa školske brit-vrednosti kao romantičar Ed Elgar, te ser Makartni sa svojim drugarom malim Džonom, u krasnoj obradi predivne In My Life! Blok završava Message In A Bottle, zvezda najzad pušta svima prepoznatljiv glas, bučno odobravanje prerasta u ovacije.

Dotle je Sting povremeno na lauti sparingovao Edinu, a kad su se vratili za pravi bis, s akustičnom gitarom i smehom najavio je tri pesme "koje ni Edin ne zna" pa je lautista morao da se snalazi/improvizuje: hitovi Policea Every Breath You Take i Roxanne, znalački "spušteni" na jednu drvenu – kao dokaz starog pravila da se sve dobre rokenrol/pop pesme mogu uspešno prilagoditi u tri osnovna akorda – održali bi stojeće ovacije i da nije poentirala odlična obrada Stingove tanane Fragile. Na koncertima s Karamazovim g. Samner neretko ovako spontano ubacuje sebi drage tačke, pa su neke od njih dodate na reizdanje Songs From The Labyrinth.

Završetak koncerta bio je izvanredan, i iznenađujući, mada ne Zenica blues. Naime, u ranijem razdoblju ovog projekta, Sting i Edin svirali su i jednu pesmu Daulendovog savremenika i poznatog rivala, takođe engleskog kompozitora/lautiste Roberta Džonsona, pa otud nije dug skok na muzičara i autora iz SAD istog imena i prezimena, tajanstvenog Kralja delta-bluz pevača između dva svetska rata. Da, Sting je znalački prebirao žice i pevušio demonski bluz standard Hellhounds On My Trail, a Edin našao efektnu bas liniju za antički instrument, i trijumf je bio potpun, iako su time popunili jedva sat i četvrt.

U najboljoj tradiciji GAF-a, Sting je sutradan iskoristio svoj podnevni termin za sastanak zvezda glavnog programa s mladim učesnicima/takmičarima/polaznicima u brojnim kategorijama i raznim pratećim delovima ovog festivala: u velikoj, dobro popunjenoj sali Doma omladine Beograda s bine je pričao s njima, odgovarao na pitanja, i izveo nekoliko numera. Te večeri, Edin Karamazov kvartet (Hrvatska) imao je festivalski koncert na KNU-u, a upravo mu izlazi novi album The Lute Is A Song (Decca) na kome su gosti pevači cenjena Rene Fleming, Sting i makedonska Kaliopi.

Dragan Kremer