Novogovor: Zakon o rakiji

Šta je rakija, to je u Srbiji uvek bilo krupno društveno pitanje. Ne pominjemo ga ovde zbog notorne veze između Velike depresije i šverca alkohola, poznate u slučajevima Al Kaponea, Kenedija i drugih, već zbog toga što je ono ovde postalo i nekakav simbolički test povezan sa evropskim uređenjem države. Špiritus, etanol sintetičkog porekla, zozovača ili daskovača, u uređenim državama to nije rakija. Zbog mogućih nesporazuma ovde ćemo se, od reči do reči, držati definicije koju daje zakonodavac. Po članu 6 novog zakona o rakiji i drugim alkoholnim pićima koji u Skupštini Srbije čeka na usvajanje od 21. oktobra 2008, rakija je alkoholno piće proizvedeno destilacijom fermentisanog kljuka, matičnog soka, komine ili pikea voća, grožđa, jestivih šumskih plodova i drugih sirovina poljoprivrednog porekla sa minimalnim sadržajem etanola 15 odsto v/v (volume to volume) i sa sačuvanim specifičnim senzornim osobinama koje potiču od sirovine od koje je proizvedena.

U članu 16 specifična rakija od šljive proizvedena na određenom području Republike Srbije čija je oznaka "Šljivovica" i koja je ispisana ćiriličnim, odnosno latiničnim pismom, predstavlja dobro od opšteg interesa i ima zaštićenu geografsku oznaku porekla. Šljivovica u tom članu je vlastita imenica i počinje velikim slovom. Po članu 6 pomenutog zakona alkoholna pića se inače (hijerarhijski) razvrstavaju na: (1) rakije; (2) druga alkoholna pića...

Dobro od opšteg interesa po istom članu predstavljaju i lozovača iz Pomoravlja, Vršačka lozovača, Timočka lozovača, Smederevska lozovača, Vršačka komovica, Župska komovica, Jastrebačka komovica, Šumadijski čaj, lincura iz Šumadije, Pirotska lincura, travarica iz Homolja, travarica iz Toplice i klekovača iz Bajine Bašte...

Milan Milošević

Ekonomska kriza: Jedan bauk kruži Evropom, bauk egoizma

Nema para za centralnu i istočnu Evropu. Barem ne onoliko, koliko Mađarska smatra da je potrebno da bi posrnule ekonomije ovih zemalja ponovo stale na noge. I svakako ne paušalno, kao što se Budimpešta nadala, već pojedinačno, od slučaja do slučaja, o čemu će se pregovarati po potrebi sa ugroženim državama na istoku Evrope. To je ukratko poruka sastanka na vrhu 27 šefova država i vlada održanog 1. marta u Briselu.

Predstavnici Mađarske trvdili su da potrebe za refinansiranjem u tekućoj godini u centralnoj i istočnoj Evropi iznose oko 300 milijardi evra, a da bi u "fond solidarnosti" trebalo da uđe između 160 i 190 milijardi evra. Grupu zemalja koje su ovaj predlog glatko odbile predvodile su Nemačka i Francuska. Takođe je odbijen zahtev Mađarske i Poljske da po hitnom postupku pristupe evrozoni, ne bi li se oslobodili pritiska obezvređivanja nacionalnih valuta usled sveopšte ekonomske krize. Nakon toga skupom su dominirali termini kao što su "nova gvozdena zavesa", "članice EU drugog reda", "nova podela unutar Unije". "Potrebno je više solidarnosti i osećanja odgovornosti za čitavu Evropu", rekao je premijer Poljske Donald Tusk. Poljska je zvanično izrazila bojazan od "finansijskog i privrednog protekcionizma". To se, pored ostalog, odnosilo i na izjave premijera Britanije Gordona Brauna i predsednika Francuske Nikole Sarkozija. Jedan je govorio o "britanskim radnim mestima za britanske radnike", a drugi je pozvao francuske proizvođače automobila da proizvodnju iz centralne Evrope premeste u Francusku, a obojica su odlučno negirala bilo kakav protekcionizam. Očigledno je da pod naletom ekonomske krize lepe želje o jedinstvenoj i solidarnoj Evropi ustupaju mesto realnom egoizmu i strahu od gubitka blagostanja i mogućih posledica.

I dok nove i siromašne članice EU negoduju, kancelarka Nemačke Angela Merkel ocenila je sastanak na vrhu kao "signal zajedništva". Ona je rekla da je Mađarska od MMF-a i EU već dobila pomoć u iznosu od 20 milijardi evra i da je EU tako pokazala da je bila i da će biti spremna da pomogne zemljama u nedaći. Pomoć zapadnih zemalja istočnoj Evropi za sada se ogleda u spasavanju istočnih filijala zapadnih banaka. Svetska banka, Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj i Evropska investiciona banka za sada su spremne u tu svrhu da izdvoje 24,5 milijardi evra. Merkelova, Sarkozi, Braun & Co. takođe su zahtevali da Evropska investiciona banka izdvoji dodatne kredite za posrnulu automobilsku industriju. "Moramo prvo da spasavamo matične kuće, kako bi preživele fabrike u inostranstvu", rekao je Sarkozi.

Kratkoročni interesi pojedinih zemalja pod pritiskom ekonomske krize dominiraju nad dugoročnim interesima EU i ozbiljno dovode u pitanje ideju evropskog jedinstava. U idealnoj Evropi kancelarki Merkel ne bi bilo teško da biračima u Nemačkoj objasni da se njihovim poreskim izdvajanjima spasava, na primer, privreda Grčke. Trenutno to ne dolazi u obzir, a kamoli neka ozbiljnija sredstva za tamo neku Srbiju ili Ukrajinu, zemljama koje su počele da izgrađuju kapitalizam bez kapitala te su morale širom da otvore vrata za zapadne investicije i banke.

Austrijski publicista Robert Misk razradio je sledeći worst case scenario: Nespremnost da se spasava istočna Evropa mogla bi da ima za posledicu urušavanje evropskog bankarskog sistema. Kao najslabija karika mogla bi da se pokaže Austrija čije banke na istoku potražuju kredite u visini od 70 odsto bruto nacionalnog dohotka Austrije. Austrijske banke teško da bi mogle da prežive otpisivanje od oko 20 odsto tih potraživanja. Ako jedna austrijska banka padne, to bi izazvalo lančanu reakciju i totalni kolaps. Pošto su američke i britanske banke praktično insolventne, a nemačke banke se nose sa sličnim rizikom kao austrijske, bio bi to udarac koji bi srušio čitavu građevinu. Kao što je dvadesetih godina prošlog veka propast austrijske banke Creditanstalt bio jedan od ključnih događaja koji su prethodili velikoj depresiji. Jeste da bi neslavna propast "habsburškog bankarskog avanturizma" na istoku bila najgori mogući scenario, ali zar poslednjih godinu dana nismo gledali kako jedan za drugim upravo najgori mogući scenariji postaju stvarnost?

Andrej Ivanji

Festivali: "Vreme nauke" u Požegi

Posle izuzetnog uspeha drugog Festivala nauke koji je održan u Beogradu u decembru 2008. godine, prošlog meseca su studenti Fakulteta tehničkih nauka organizovali sličnu manifestaciju u Novom Sadu, a sada je najavljen i jedan festival u Nišu. Ovim velikim univerzitetskim centrima se, prilično neočekivano, pridružila i Požega, gde je protekle nedelje, 1. marta, održan Prvi festival nauke i umetnosti, koji su organizatori nazvali "Gimfest".

U ovom malom gradu na jugozapadu Srbije, grupa učenika Gimnazije "Sveti Sava", okupljena oko grupe "Ključaonica", sa nekolicinom svojih profesora uspela je da uz vrlo mala finansijska sredstva u gimnazijskoj zgradi napravi festival, koji je za Požegu predstavljao mnogo više od događaja na kome se laičkoj publici popularizuje nauka. Oni su napravili zanimljive postavke iz četrnaest različitih oblasti, od egzaktnih prirodnih nauka, preko računarstva do filma, književnosti i mitologije. U velikoj dvorani gimnazije i po učionicama mogle su se pogledati video-projekcije raznih optičkih iluzija, zanimljivi hemijski i fizičarski eksperimenti kakvi se ne izvode u školi, geološki eksponati, jedna izložba starih računara i mnogo toga drugog.

Posetioci su mogli da čuju i više predavanja, a oko škole su se okupili i najpoznatiji gradski pisci, umetnici i uspešni bivši đaci. "Naša procena je da je festival posetilo oko 600 ljudi", kaže profesorka fizike Gordana Varnica, koja je sa drugim profesorima pomagala svojim đacima da postave demonstracije, dodajući da su posetioci "otišli vidno zadovoljni".

Nedeljnik "Vreme" je podržao ovu izvanrednu đačku inicijativu koja pokazuje kako se uz dobre ideje može uneti pozitivna atmosfera u sredini koju je daleki, veliki Beograd odavno zaboravio. Održali smo jedno popularno predavanje za posetioce i učesnike, kojima smo podelili i 250 primeraka našeg specijalnog izdanja "Vreme nauke".

Slobodan Bubnjević

Dva veka Okružnog suda u Valjevu: Pretpraznik i praznik

Kako dostupni izvori kažu, maja 1804, na Reljinom polju u Kršnoj Glavi, narodni poslanici iz svih sela Valjevske nahije, "hiljadu ljudi i popova", ustanovili su Narodni nahijski sud, prvi u ustaničkoj Srbiji. Izvori kažu i da je, u januaru 1809, Praviteljstvujušči sovjet srpski postavio Valjevski magistrat, kao zvaničnu nahijsku pravosudnu instituciju, prvu u Srbiji o čijem nastanku ima pouzdanih svedočanstava. Drugi datum je bio povod da Okružni sud u Valjevu organizuje svečano i mnogo umetničko obeležavanje dva veka svog postojanja.

Prvo, u petak 27. januara, u zgradi suda upriličeno, kako reče predsednik suda Dragan Obradović, pretpraznično veče. Bila izložba dokumenata, promovisana publikacija "Valjevski okružni sud" Zdravka Rankovića, otkriven portret prote Mateje Nenadovića, predsednik suda pozdravio časne oce i ostale, vladika Valjevski Milutin uručio predsedniku ikonu Svetog Nikolaja srpskog, orden Svetog Save nije stig’o jerbo mitropolit Amfilohije rek’o da to ne more jerbo se u sudu izriču smrtne kazne, crkveni hor otpev’o državnu i crkvenu himnu, svi stajali i aplaudirali, posle uspešnog programa bila uspešna pretpraznička večera u hotelu Grand.

Ondak, u ponedeljak 2. februara, bio praznik i glavna svečanost. Visoki gosti prvo stigli u sud, odakle u koloni, dok je policija sve zaustavljala saobraćaj, uspeli stignu u Dom kulture gde imala bude Svečana akademija. Dom kulture bio pun zvanica, prvi red popunjen kime treba. Crkveni hor otpeva himnu, sa bine, koja bi primereno i jubilarno oskudna, javi se voditelj, koji i u životu voditelj, vodi Dnevnik na Nacionalnu televiziju, i koji post’o specijalista za te Orašac teme. Voditelj reče o tu istoriju, reč dobi predsednik suda Obradović, voditelj dade aplauz, predsednik se obrati. Pozdravi preosvećene vladike, poštovanog gospodina generala, uvaženu predstavnicu Ministartstva pravde, uvaženu predsednicu Vrhovnog suda, časne kolege... Nastavi književno i nadahnuto, književno i završi, Molim tvorca da se primi moja želja da pravda u svoje okrilje uzme Valjevo, Srbiju i svet, a vas, dragi i poštovani sreća neka prati.

Javi se državna sekretarka u Ministarstvu pravde, čast joj što je prisutna danas i ovde, javi se predsednica Vrhovnog suda, veliki praznik srpskog sudstva. Bi dokumentarni film u produkciji Ars nove, nevladine organizacije kojom rukovodi šef kabineta predsednika suda Vlado Dodović. U filmu bi te istorije i podsećanja, bi da je u Valjevskom sudu, 1974, zbog neprijateljske delatnosti osuđen književnik Dragoljub S. Ignjatović, ne bi da je pred sudom, zbog odbrane Ignjatovića, odgovarao i advokat Srđa Popović, bi da je u sudu, 1999, zbog otpora vlasti, osuđen Bogoljub Arsenijević Maki, ne bi da je predsednik suda Obradović, te 1999, tada kao istražni sudija, posl’o poziv lično predsedniku SAD Viljemu Klintonu, da kao okrivljeni, zbog krivičnog dela ratnog zločina protiv civilnog stanovništva, dana 20. 09. ‘99. dođe u Okružni sud u Valjevu, soba broj 14.

Posle filma bilo još umetnosti, stihovi Desanke Maksimović, glumci rekoše delove iz Vremena smrti prisutnog Dobrice Ćosića, voditelj se odjavi, crkveni hor otpeva Vostani Serbie, sve to, u veliku kolonu, dok je policija zaustavljala saobraćaj, krenu i stiže na praznični koktel i zakusku u hotel Grand. Sve to stade u dve sale i oko dva velika i švedska stola, bi svega, ali, ako je neke pravde, malo za toliki jubilej, još manje na toliko časnih i uvaženih gostiju.

D. Todorović

Uređuje Marija Vidić