Upozorenje Svetske banke: Od krize do depresije

Predsedavajući Svetske banke saopštio je da ekonomska kriza može da dovede do katastrofe u zemljama u razvoju, a američki analitičari u svojim komentarima upotrebljavaju termin "depresija" od kada je obelodanjena stopa nezaposlenosti od 8,1 odsto. A nije bilo tako davno kada su neki analitičari upoređivali svetsku ekonomsku krizu sa ptičjim gripom, i kada je u Evropi, delimično i preko Atlantika, zavladala neviđena histerija. Sada je već svima jasno da su takva vickasta poređenja bila bolno pogrešna. To je potvrdila i Svetska banka, koja je zvanično saopštila da svetska ekonomija ulazi u recesiju prvi put od Drugog svetskog rata.

U sumornom izveštaju pripremljenom za aprilski samit Grupe 20, navodi se da će obim proizvodnje biti za 15 odsto manji dok će obim trgovine biti najmanji u poslednjih osamdeset godina. Analitičar "Vašington posta" navodi da je 94 od 116 zemalja u razvoju pogođeno ekonomskom krizom, da će oko 46 miliona ljudi osiromašiti jer će ostali bez posla i da bi ukupni gubici u zemljama u razvoju mogli dostići čak 700 milijardi dolara.

On navodi podatak da će države u Istočnoj Aziji biti posebno pogođene, kao i Afrika i Istočna Evropa, ne isključujući ni zemlje Zapadne Evrope poput Austrije, Irske ili Španije. Šta će se desiti u slučaju da tim zemljama zatreba finansijska pomoć iz fondova predviđenih za siromašne narode? Analitičar smatra da bi, hipotetički, bilo teško povući novac iz zemalja poput SAD ili Velike Britanije, čiji bi političari ili građani mogli da odluče da humanitarne aktivnosti najpre treba da se sprovedu kod kuće.

"Zabrinjava me šta može da se desi ako bi Grčka ili Irska zatražila pomoć", kaže Sajmon Džonson, stručnjak Međunarodnog monetarnog fonda, profesor ekonomije i bivši šef ekonomista MMF-a. "Odakle će novac doći?"

Predsednik Svetske banke Robert Zelik predlaže osnivanje Fonda za pomoć ugroženima u koji bi bogate zemlje investirale 0,7 odsto novca koji bi inače uložile u svoju ekonomiju, dok ministri finansija EU obećavaju da će fond udvostručiti na 500 miliona dolara, s tim da Saudijska Arabija i Kina ulože više novca zato što imaju veće devizne rezerve. Ključno pitanje je kako da se obezbede sredstva za ulaganje u ključne resore kao što su socijalna zaštita, razvoj i ulaganje u osnovnu infrastrukturu. Alarmantan je i podatak da će čak u 129 zemalja u razvoju privatni dugovi biti veći od prihoda države od trgovine ili priliva novca iz inostranstva.

Nasuprot ovim mračnim predviđanjima, dešava se, kako je okarakterisao analitičar "Njujork tajmsa", paradoksalan fenomen koji se njemu čini "perverznim" – dolar je ojačao na monetarnoj kursnoj listi. U tekstu pod nazivom "Rastući dolar uzdiže SAD i širi krizu u svetu" piše da je tako i najbolje, jer smo svi povezani, nesigurni i u strahu od krize, te da je najbolje učvrstiti finansijsku osovinu SAD. U suprotnom, kaže se u tekstu, bilo bi još gore sa ogromnim gubicima za ulagače.

Žene i recesija: Otpustiću prvo

Uz dužno poštovanje prema Klari Cetkin, kakva je korist od njene borbe ako mnogi smatraju da je u redu da se žene na porodiljskom bolovanju otpuštaju zbog svetske krize? Džin Lambert, članica Zelene stranke u Evropskom parlamentu, napisala je za "Nju stejtsmen" esej o položaju žena u recesiji povodom praznika 8. marta u kome je postavila pitanje: Ako se ima u vidu da je broj nezaposlenih žena u perspektivi sve veći, da li to znači da su one ugrožene?

Članica Evropskog parlamenta smatra da su žene tokom recesije suočene sa disproporcionalno visokim rizikom od nezaposlenosti iz nekoliko razloga: rade pola radnog vremena, manje su plaćene ili su na plaćenom/neplaćenom odsustvu..., odnosno, rade na mestima koja se prva ukidaju kada je poslodavac prinuđen da smanji izdatke. Kada se vrate na posao posle porodiljskog odsustva, nalaze se u konkurentskom tesnacu, na pola puta između porodice i karijere.

Džin Lambert piše da je Vlada Velike Britanije prošle nedelje objavila rezultate istraživanja koji pokazuju da svaki četvrti muškarac i svaka peta žena smatraju da je u redu da se "osobe na porodiljskom bolovanju" prve otpuste zbog krize. Bez obzira na činjenicu da četvrtinu porodičnih domaćinstava izdržava samo jedan roditelj, tj. majka u 90 odsto slučajeva.

Prema autorki teksta, 20 odsto žena u Britaniji nema razumevanja za finansijske probleme samohranih majki, kojih je skoro 25 odsto.

Ali, to nije najveći problem, smatra ona. Prošlog meseca je jedan viši policijski zvaničnik izjavio za "Gardijan" da očekuje "gnevno leto" na ulicama metropole zbog ekonomske krize. Lambertova sluti i upozorava na nasilje iza zatvorenih vrata koje uvek prati velike recesije. Državni tužilac potvrđuje da je broj prijavljenih slučajeva nasilja u porodici povećan zbog neizvesnosti i ekonomske nesigurnosti, naročito u onim porodicima gde postoji takva sklonost. Svesna problema diskriminacije žena u poslu ili u porodici, vlada je pripremila advokatski priručnik-savetnik pod nazivom "Prava pomoć za žene danas".

Gradonačelnik Londona Boris Džonson obavezao se da će obezbediti 744.000 funti godišnje postojećim "sigurnim kućama" i otvaranje tri nova centra za zaštitu žena. Prema rečima autorke, zaštita žena iz crnačke i drugih manjinskih grupa veoma je nerazvijena. Žene izbeglice ili imigranti posebno su ranjiva grupacija zbog lošeg materijalnog položaja, zbog čega su sklonije "opasnom ili kriminalnom ponašanju". "Budući da vlada štedi, mogućnost da se fondovi preusmere u tom pravcu u ovom trenutku je veoma mala", smatra ona.

Pored ostalih oblika zlostavljanja žene, britansko društvo ne prepoznaje vid ekonomskog zlostavljanja: partner izražava silu tako što podriva ekonomsku nezavisnost žene, kontrolišući njene prihode ili krijući svoje, čineći sve da se ona oseća bezvrednom i jeftinom. Logična pretpostavka je da će loše ekonomsko okruženje ovaj oblik zlostavljanja učiniti još gorim.

Priredila Biljana Vasić