Intervju – Snežana Malović, ministarka pravde:
Reforma pravosuđa kao stres

"Kriminalcima uglavnom nije bitno koliko će provesti vremena u zatvoru, već da je imovina 'na sigurnom'. Zakonom o oduzimanju imovine stečene kriminalom to se upravo onemogućava, on razara suštinu organizovanog kriminala"

Snežana Malović, ministarka pravde, najmlađa je ministarka u aktualnoj vladi Srbije. Nasuprot toj činjenici, stoji činjenica da je zagrizla "kiselu jabuku" reforme pravosuđa, da je mjesec i pol sjedila u Skupštini Srbije obrazlažući set reformskih zakona i odgovarala na poslanička pitanja i primjedbe, zbog čega je dobila komplimente čak i onog dijela opozicije kojoj ne valja nijedan ministar i niti jedan predloženi zakon. Usvojeni set zakona, međutim, i dalje izaziva primjedbe i zamjerke, pogotovo kad je riječ novoj organizaciji sudova, te vrlo kratkim zakonskim rokovima za provedbu zakona, na što već mjesecima upozoravaju pravni stručnjaci.

"Korenita reforma pravosuđa stres je za svaku demokratsku državu, pa i za tranzicionu Srbiju sa krhkom demokratijom", kaže za "Vreme" Snežana Malović. "Normalno je da se ovako složen paket zakona preispituje i kritikuje. Većina primedbi koje su iznete u javnosti su posledica uglavnom nedovoljnog razumevanja nekih odredbi tih zakona. Potpuno sam uverena da će zakoni biti implementirani na vreme i svi na kraju zadovoljni. S druge strane, stručna javnost je uglavnom bila skeptična prema realizaciji ovako obimnog posla u kratkom vremenskom roku, ali mi se držimo rokova i sigurna sam da ćemo biti efikasni u potpunosti. Nakon konstituisanja Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, ta dva tela će pristupiti definisanju neophodnog broja nosilaca pravosudnih funkcija u skladu sa potrebama novog sistema i izradi merila i kriterijuma za izbor nosioca pravosudnih funkcija, što bi trebalo da bude završeno do kraja maja. Posle toga biće raspisan konkurs, a izbor sudija i tužilaca biće završen do decembra ovo godine. Od tog trenutka najveći deo posla preći će na Visoki savet sudstva. Lično zastupam stav da u srpskom pravosuđu najveći broj nosilaca pravosudnih funkcija zaslužuje da to bude i u potpunosti opravdava i zadovoljava sve zahteve koje tako važna profesija traži. Ono što treba srpskom pravosuđu to je bolja organizacija, bolji zakonodavni ambijent i tek u manjoj meri novi ljudi. Paralelno s tim, odvijaće se organizacione pripreme za uspostavljanje nove mreže sudova, uključujući i one koji će biti prvi put formirani kao što su apelacioni sudovi i upravni sud. Suština ove reforme je da će se reorganizovati samo pravosuđe, a da će građani svoj pristup pravdi ostvarivati na istim mestima kao i do sada, i da će procesi koji se vode pred pravosudnim organima biti mnogo kraći nego do sada, te će se pravo na pravdu ostvarivati mnogo efikasnije.

"VREME": Na izbor Visokog saveta sudstva bilo je mnogo zamjerki. Kao prvo, da se ponovo radi o uplivu politike u pravosuđe, s obzirom na to da nije poštovano da se sami sudije izjasne u svojim "sudskim izborima" o kandidatima – a isto se odnosi i na tužioce – ali i ono drugo i važnije, da se konačna odluka o tim najvišim organima stavila u ruke Skupštine Srbije, koja se i dosad rukovodila političkim stavovima pri izboru i imenovanju nosilaca pravosudnih funkcija. Podsjećam tu na stav Društva sudija Srbije da o kandidatima za prvi izbor sudije-kandidata za prvi saziv Visokog saveta sudstva odlučuju oni koji nisu legitimni predstavnici sudstva – aktivni političar (ministar pravde) kao predstavnik izvršne vlasti, kao i druga lica koja nisu predstavnici sudstva – v.d. republičkog tužioca, čiji status suštinski zavisi od izvršne vlasti, predstavnik advokature i lice koje je izabrala Skupština.

SNEŽANA MALOVIĆ: Ne postoji idealan model koji bi bio efikasan. Mogli smo čekati još nekoliko godina i ponovo biti, sa neznatnim razlikama, na istoj poziciji. Naš cilj jeste da politizacija u pravosuđu nestane, da stvorimo nezavisno i efikasno sudstvo Srbije. Kandidati koje je Visoki savet pravosuđa predložio Skupštini Srbije su kandidati koji su izabrani na osnovu predloga opštih sednica sudija svih sudova u Srbiji, gde su sudije na sednicima predlagale kolege za koje smatraju da su najbolji i da zaslužuju mesto u ovako važnom telu, a potom je Visoki savet pravosuđa izabrao one koji su predloženi Skupštini Srbije. U Visokom savetu sudstva ima sedam sudija od ukupno 11 članova, što dovoljno govori u prilog nezavisnosti i stručnosti ovog tela. Što se tiče ostalih "nesudskih članova" Visokog saveta sudstva oni su utvrđeni članom 153 Ustava Srbije. Ministar pravde jeste po funkciji član Visokog saveta pravosuđa, a Zakon predviđa da član ovog tela bude i predsednik Odbora za pravosuđe koji je predstavnik zakonodavne vlasti. Tu su i predstavnici advokature i profesor Pravnog fakulteta, odnosno svi segmenti našeg pravnog sistema u širem smislu su na adekvatan način zastupljeni.

Da li je, kad govorimo o izboru sudija, koji se mora obaviti do kraja ove godine, ipak riječ o tihoj lustraciji sudija?

Smatram da je lustracija, nažalost, izostala neposredno posle 2000. godine. Iako sam zagovornik lustracije od samog početka, ovde se ne radi o promeni ljudi već o promeni sistema.

U novom sistemu želimo da budu najbolje sudije, stručne i dostojne sudijske funkcije. Upravo oni će izraditi merila i kriterijume i te dve komponente definisati na adekvatan način tako da niko ne može biti oštećen. Nama nije stalo da izvršna vlast postavlja i razrešava sudije, već da ljudi koji rade u pravosuđu rade efikasno i u interesu građana Srbije. Odgovorno sudstvo mora dati odgovore na mnoga otvorena pitanja koja postavljaju građani. Moja želja jeste da u pravosuđu imamo takve standarde prilikom izbora, sada i ubuduće da oni sa iznadprosečnim rezultatima i kvalitetima napreduju, oni koji su prosečni ostaju tamo gde jesu, a oni koji su ispod proseka treba da napuste pravosuđe i prepuste ga sposobnijima.

Visoki savet sudstva, po izboru, morao bi donijeti kriterije po kojima će biti birani budući sudije; tvrdi se da je Ministarstvo pravde te kriterije već donijelo, te da će Visoki savet sudstva – koji je po definiciji organ nezavisan od izvršne vlasti, time i Ministarstva pravde – preuzeti ono što im je već "servirano" od vašeg ministarstva.

Ministarstvo pravde i eksperti angažovani od strane EU na projektu EKO su uradili nacrt, odnosno predlog kriterijuma za izbor, napredovanje i razrešenje sudija i tužilaca, koji su poslati na mišljenje Venecijanskoj komisiji Saveta Evrope. Tek nakon odgovora koje dobijemo, uz poštovanje preporuka Venecijanske komisije, Visoki savet sudstva će odlučiti da li će te kriterijume prihvatiti, promeniti i doneti svoje. Dakle, to nije konačna stvar, poslednju reč ima Visoki savet sudstva. Da li mislite da Ministarstvo može nametnuti bilo šta kredibilnim nosiocima pravosudnih funkcija? Kriterijumi koji će biti ponuđeni Visokom savetu sudstva kao radni materijal su, po meni, dobra polazna osnova za budući rad Visokog saveta sudstva. Ministarstvo pravde je ovde svoj posao završilo. Naša želja je bila samo da stvorimo uslove i budući rad sudstva učinimo efikasnijim.

Sindikat pravosuđa također pita kad će se jasno znati svi kriteriji za izbor i napredovanje, pa da imamo stvarno najbolje kadrove na svim poslovima umjesto prisutnog nepotizma i stupnja poltronstva kao ključnog faktora?

Zakon o sudijama i tužiocima precizno definiše načine napredovanja sudija i tužilaca i tu nismo imali primedbi. Uskoro će biti urađeni predlozi za izbor i napredovanje ostalih lica zaposlenih u pravosuđu.

Što će se dogoditi s predmetima koji su već u toku u slučaju kad pojedini sudije ne budu izabrani, kako se preuzimaju i u kojem će roku biti riješeni? Može li to utjecati na pravo građana na suđenje u razumnom roku; zbog kršenja tog prava je država Srbija pred Međunarodnim sudom za ljudska prava već platila prilično "penala".

U slučaju kada se promeni predsednik veća iz bilo kojih razloga, pa i ovog koji pominjete, glavni pretres odnosno rasprava mora da počne od početka. Međutim, verujem da će iz tog razloga veoma mali broj predmeta biti započet iz početka. Novim zakonom je predviđeno da je u osnovnim sudovima ukoliko, na primer, postupak traje duže od godinu dana, sudija obavezan da o razlozima obavesti predsednika suda. Onda on dobija rok da u određenom vremenskom roku predmet okonča. Ovaj ili sličan princip važi za sve nivoe sudske vlasti, tako da bez zaista nekog legitimnog razloga sudski postupci neće moći da traju koliko su trajali do sada. Upravo je među prioritetnijim zadacima reforme efikasnije i stručnije pravosuđe, a tome su pretpostavke stručnije i vrednije sudije, kao i ostali zaposleni i bolji procesni zakoni koji će učiniti proceduru brzom, što podrazumeva i smanjivanje broja predmeta pred našim sudovima, a time i pred Sudom za ljudska prava u Strazburu.

Nedavno ste s kolegama u Italiji razgovarali i o oduzimanju mafijaške imovine. Odskora i mi imamo propise o tome, a našu javnost zanimaju konkretni primjeri: kako ćete i ima li zakonskog osnova da oduzmete imovinu pripadnicima kriminalnog "zemunskog klana" osuđenima za najteže zločine, poput Milorada Ulemeka Legije? Pojavila se, naime, opcija da je Legija, na primjer, svoju imovinu – ili članovi njegove porodice – stekao prije nego što su ovi propisi usvojeni, te njima ne podliježe. Hoće li neko drugo ministarstvo ili služba, na primjer porezna, ispitati kojim novcem su kupljene nekretnine i druga imovina koju oni posjeduju i koliko su prihoda prijavili i poreza platili u to vrijeme?

O bilo kom konkretnom slučaju ne mogu da govorim, pošto je to u domenu tužilaštva koje daje nalog da se postupa po ovom zakonu. Ministarstvo pravde će, kao i svi državni organi u okviru svojih ovlašćenja i nadležnosti, to sam sigurna, oduzimati svu imovinu u skladu sa ovim zakonom. Ministarstvo je taj zakon predložilo, Skupština ga usvojila i sigurna sam da on neće biti mrtvo slovo na papiru i niko neće biti iznad njega. Ostalo je posao javnog tužilaštva i finansijske jedinice MUP-a. Krajem prošle nedelje je i sam republički tužilac Slobodan Radovanović prosledio svim srpskim tužilaštvima uputstva za primenu ovog Zakona. Jedinica za finansijske istrage otkrivaće imovinu proisteklu iz krivičnog dela. U finansijskoj istrazi prikupljaju se dokazi o imovini, zakonitim prihodima i troškovima života okrivljenog, dokazi o imovini koju je nasledio pravni sledbenik, odnosno dokazi o imovini i naknadi za koju je imovina preneta na treće lice.

U razgovorima sa kolegama u Palermu koje sam posetila upravo povodom početka primene našeg zakona je zaključeno, između ostalog, da kriminalcima uglavnom nije bitno koliko će provesti vremena u zatvoru, već da je imovina "na sigurnom", što se ovim zakonom upravo onemogućava. On razara suštinu organizovanog kriminala i to će biti u pravom smislu reči pobeda nad kriminalom. Neće im pomoći ni to što su svoju imovinu preneli na bračne drugove, kumove, roditelje ili prijatelje, već će sva imovina koju su nelegalno stekli doći pod udar zakona. Ovih dana imam dosta pitanja vezanih za potencijalne kupce kuće Milorada Ulemeka. Njegova nelegalno stečena imovina za koju ne može da dokaže poreklo može na osnovu zakona da bude oduzeta. U svakom slučaju, kao građanka Srbije volela bih da vidim jedno lepo obdanište ili prihvatilište na tom mestu.

Govoreći o nezavisnosti pravosuđa, ne može se zanemariti nedavna gruba intervencija Ministarstva ekonomije u sudske postupke, "uputstvo" da se obustave (ili odugovlače) radni sporovi radnika koji traže isplatu svojih neisplaćenih zarada. Vaše ministarstvo je dopis Ministarstva ekonomije proslijedilo Vrhovnom sudu, on nižim sudovima. Može li se to podvesti pod utjecaj izvršne vlasti na sudstvo?

I dalje sam mišljenja da je reč o nesmotrenim potezima na koje se nije obratila dužna pažnja. Dopis Ministarstva ekonomije se ne može smatrati uputstvom, pošto sadrži molbu da se nešto razmotri. Smatram da je on neadekvatan, ali da nije bio zlonameran u smislu vršenja uticaja na sudstvo. Ministarstvo pravde je to prosledilo VSS-u na nivou informacije, kao što čini i sa mnogim drugim dopisima koji nam stignu. Koliko je meni poznato, jedini razlog zašto je VSS to prosledio predsednicima sudova je da se oni upoznaju sa sadržajem dopisa na nivou informacije. Odgovor VSS-a je usledio u veoma kratkom roku i veoma je jasan: sudstvo je nezavisno, samostalno i nepristrasno i može na najbolji način da odgovori svim izazovima i da se odupre svim eventualnim pokušajima uticaja, kao što je ovakav dopis Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. Treba uzeti u obzir i činjenicu da je ovo ministarstvo ili neki drugi organ mogao poslati dopis sličnog sadržaja Vrhovnom sudu Srbije i zato je važno da imamo upravo ovakvo sudstvo – nezavisno, samostalno i nepristrasno.

Ipak, imam razumevanja i za prigovore ovakve vrste i zato sam preduzela sve mere da se ubuduće takvim ili sličnim dopisima posveti više pažnje ili da se oni više uopšte ne dostavljaju pravosudnim organima. Vi mislite da je to uticaj izvršne na sudsku vlast, a ja bih pre rekla da je reč o "nepodobnom pokušaju uticaja".

Protiv vašeg suradnika Slobodana Homena, Odbor za rješavanje sukoba interesa upravo je zbog tog slučaja pokrenuo postupak.

Ni na koji način ne želim da utičem svojim izjavama na rad i buduće odluke Odbora. Homen je moj prvi saradnik i reč je o mladom, energičnom i visokostručnom čoveku. Vrlo dobro znam koliko vremena provodi na poslu i radi. Čak i da je reč o grešci ona je, sigurna sam, nehotična i posledica celokupne želje i cilja Ministarstva pravde da ubrza i poboljša rad sudova, a nikako da se na njih utiče. Republički odbor za sprečavanje sukoba interesa ima pravo da pokrene postupak protiv bilo kog nosioca javne funkcije i mi to poštujemo. Verujem da će, kada se u potpunosti budu upoznali s ovim predmetom, doneti odgovarajuću odluku.

Koji je osnov isplate 900.000 dolara u slučaju Miladina Kovačevića, građanina Srbije optuženog za krivično djelo nasilnog ponašanja u SAD? Zbog čega građani Srbije moraju platiti neukost ili zlu i kriminalnu namjeru svojih predstavnika u drugim državama, u ovom slučaju u SAD?

Suština slučaja o kome govorite nije tuča u kojoj je učestvovao Miladin Kovačević; za to će on odgovarati pred našim organima. Srbija ne podstiče nasilničko ponašanje, već se zalaže da svako odgovara za delo koje se tereti, o čemu odlučuju sudski organi. Međutim, činjenica je da je on pobegao u našu zemlju usled propusta naših državnih službenika koji su mu izdali putni list. Srbija je mogla da novac isplati SAD, ali oni za to nisu bili zainteresovani, jer nas već finansijski pomažu i zato su predložili da pokrijemo troškove lečenja Brajana Štajnhauera, što smo mi i učinili. Svesni teške situacije u kojoj se nalazimo, predložili smo Vladi, što je i usvojeno, da se ovih 900.000 dolara u tekućoj budžetskoj rezervi nadoknadi sa računa Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom, kako ovaj trošak ne bi snosili poreski obveznici, građani Srbije, već oni za koje se utvrdi da im je imovina proistekla iz krivičnog dela i shodno tome oduzeta.

Dakle, isplatom štete porodici Štajnhauera i ustupanjem krivičnog postupka, krivičnog gonjenja protiv Miladina Kovačevića srpskom pravosudnom sistemu, stavljena je tačka na ceo ovaj slučaj. Ovo je bilo političko i pravno rešenje. U Srbiji su postojala dva postupka – prvi postupak se odnosio na pregovore sa porodicom vezano za štetu koju je Štajnhauer pretrpeo usled događaja u samoj Americi, a druga faza se odnosila na pregovore koje je njihovo tužilaštvo imalo sa našim tužilaštvom što je, kako vidimo, rezultiralo ustupanjem krivičnog gonjenja Miladina Kovačevića našem sudu. Duboko sam uverena da će naš sud moći da efikasno postupi u tom predmetu. Ono što mene zaista čini ponosnom kao ministarku pravde izjava je državnog tužioca Džeralda Molena, koji je rekao da je bio zadivljen kvalitetom i stručnošću naših tužilaca, koji su početkom marta boravili u Americi i pregovarali sa njima.

Podsetiću vas koja je bila prva reakcija američke administracije: da će biti zabranjena dodela pomoći Srbiji, a došli smo do situacije da nam je ustupljen krivični postupak protiv Kovačevića. Ceo ovaj događaj mogao je da napravi veliku štetu državi Srbiji i to ne samo u odnosu na pomoć koju bi država Amerika pružala Republici, već bi to moglo da se reflektuje i na druge međunarodne finansijske organizacije, poput Svetske banke ili MMF-a. Sve korake koje je Vlada Republike Srbije preduzela odnosili su se na minimalizaciju štete i mislim da je ovaj slučaj rešen na najbolji mogući način, što je svojom izjavom da je najbolje da se Kovačeviću sudi u Srbiji potvrdio i američki tužilac Molen.

Inače, postupak protiv Miladina Kovačevića za nanošenje teških telesnih povreda već je bio otpočeo u Srbiji. Podnet je zahtev za sprovođenje istrage, on se našao u pritvoru, ta istraga je još u toku, međutim, optužnica ne bi mogla da bude podignuta bez originalnih dokaza. Znači, u ovom slučaju, kao što sam već i naglasila, krivično gonjenje protiv Kovačevića je ustupljeno, što samim tim znači da su ustupljeni i originali dokaza i ja očekujem da su dokazi već na putu te da je pitanje dana kada ćemo ih dobiti.

Istraživanja javnog mnijenja, ali i ponašanje poslanika u parlamentu, pokazuju da ste među ministrima kojima se najviše vjeruje. Ipak, javnost se bavi time da ste – iako zakonito – uzimali novac i za članstvo u RIK-u, usprkos tome što ste prvi i vratili taj novac u budžet. Zašto to niste učinili odmah, čim ste postali ministarka i kako danas, nakon svega, objašnjavate u kojem ste trenutku postali svjesni svoje moralne dileme u toj stvari?

Kada sam postala član RIK-a, rukovodila sam stavovima nadležnog tela u sličnim slučajevima, u slučaju članstva Zorana Balinovca ili činjenice da članstvo još jednog ministra iz DSS-a nikada nije razmatrano u nadležnim telima ili se postavilo kao problem. Naknada koju smo primili za rad u RIK-u je zarađena, jer je samo u 2008. godini bilo nekoliko izbornih procesa u Srbiji koji su trajali više meseci. Ostavku u RIK-u sam podnela i pre nego što je Republički odbor doneo odluku, a uzimajući u obzir i poštujući taj stav vratila sam iznos naknada koje sam primila za vreme mog angažmana u RIK-u. Moralnu dilemu sam pominjala u kontekstu naše javnosti, koja je reagovala na visinu naknada za rad u ovom telu, posebno posmatrajući je na godišnjem nivou, kako je u javnosti isključivo predstavljana. Pristalica sam toga da se svaki naporan i odgovaran rad treba adekvatno platiti, ali je pitanje da li je visina naknada koja je ranije definisana trebalo da ostane tolika. S obzirom na to da Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu priprema novi predlog zakona koji će ovu materiju definisati na odgovarajući način, verujem da će svi elementi biti uzeti u obzir i da će se doći do rešenja koje je opšteprihvatljivo.

Ipak, posle svega, i sama uviđam da je bilo i vremena i mogućnosti da drugačije reagujem i da sebi ne dozvolim da se nađem u – za mene, moju porodicu, Ministarstvo koje predstavljam – neprijatnoj situaciji. Činjenica je da sam i pre nego što je Odbor za sprečavanje sukoba interesa izneo stav da je reč o sukobu interesa prepoznala mogući problem, podnela ostavku i vratila novac u celosti. Citiraću Konfučija: "Čovek koji napravi grešku i ne ispravi je, pravi drugu grešku."

U posljednje vrijeme se zbog čestih napada na suce – dvojica su, nažalost, ubijena u manje od godinu dana – sve više bavite i sigurnošću u pravosuđu.

Ministarstvo pravde je u prethodnom periodu učinilo dosta da bi bezbednost sudija unutar samih sudova bila bolja i ubuduće ćemo činiti sve kako bi se unapredio postojeći sistem bezbednosti. Postoji uzajamna saradnja sa MUP-om i BIA, koji imaju najznačajniju ulogu u brizi za bezbednost u sudovima. Nažalost, u pojedinim slučajevima ne postoje nikakve indicije da je bezbednost nekog od sudija ili članova njegove porodice ugrožena, što je bio slučaj i sa suprugom sudije Velibora Lukića. Nakon tog tragičnog slučaja dodatno apelujem na sudije u Srbiji da čak i najmanju pretnju, makar delovala i beznačajno, prijave svim nadležnim organima.

Tatjana Tagirov