Na sastanku G20 u Londonu odlučeno je da se iznos od otprilike hiljadu milijardi američkih dolara usmeri ka podršci svetskom ekonomskom rastu i trgovini, a taj ishod je iznenadio mnoge analitičare. Što se Kine tiče, samit je bio prilika za iskazivanje njene rastuće važnosti u svetskoj ekonomiji. Kina je zvanično objavila da će njen doprinos MMF-u iznositi 40 milijardi dolara, što će povećati finansijski kapacitet ove institucije. To je mali udeo u odnosu na total, ali može da poveća kinesko glasačko pravo u MMF-u sa 3,807 na 3,997 odsto, što je opet mnogo manje od glasačkog udela SAD od 17 procenata.

Iako i mnoge druge zemlje učestvuju sa manje od jedan odsto u glasanju, čak i mala promena u procentima daje veće pravo članicama da utiču na rad ove multilateralne organizacije. Mala procentualna razlika u glasanju pruža Kini veću mogućnost uticaja na Međunarodni monetarni fond i svetski finansijski sistem, i zato je značajna.

Ekonomisti smatraju da je kineska ponuda od 40 milijardi dolara u skladu sa njenim trenutnim nivoom razvoja, i da će taj uloženi novac omogućiti jači glas Pekinga u MMF-u i veći uticaj u oblikovanju svetskog ekonomskog poretka. Postoji i druga škola mišljenja po kojoj je kineska kvota i dalje mala i nedovoljna. Tao Ming, stručnjak Kineske fondacije za razvojna istraživanja, smatra da su kineska glasačka prava i kvota u multilateralnim istitucija i dalje veoma mali u odnosu na njen status treće ekonomije sveta. Prema njegovom mišljenju, zemlje u razvoju poput Kine trebalo bi da imaju više uticaja u donošenju odluka u međunarodnim finansijskim institucijama budući da su se postojeći mehanizmi i strukture neuspešno reflektovali na evoluciju svetske ekonomije.

Slično misli i britanski specijalni izaslanik G20 Mark Malok-Braun, koji je izjavio, a kineska štampa prenela, da oporavak svetskog finansijskog sistema treba da počne od međunarodnih finansijskih institucija i od reforme MMF-a, odnosno da kineski glas mora da bude jači. "Kina mora da traži povećanje svoje kvote i glasačkih prava u MMF-u posle samita", kaže ekonomista Mei Sinju iz kineskog Ministarstva trgovine. On objašnjava da bez obzira na izjave američkog predsednika Obame i britanskog premijera Brauna o "novom svetskom poretku" i preoblikovanju finansijskog sistema, nije izvesno da će cilj biti postignut upravo zato što to ugrožava interese SAD i EU.

Zuang Đian, ekonomista Azijske banke za razvoj, smatra da veliki izazov implementacije stavova sa samita G20 tek predstoji. Kina mora pažljivo da prati sprovođenje dogovora i da razmotri da li njeni kratkoročni ciljevi mogu biti realizovani. "O kineskim zahtevima biće diskutovano posle samita. Mislim da će zemlje imati više uticaja na svetski finansijski sistem. Ali, G20 samit je samo forum i, ako se svetska ekonomska kriza pogorša, ugovori mogu da se pretvore samo u gomilu reči i ništa više", realan je ekonomista Đian.