Delovanje narko-mafije:
Dugi lanac smrti

Deo narkolanca čine korumpirani pripadnici državnih organa koji tesno sarađuju sa kriminalcima. Mnogi aktivni, ali i bivši državni službenici pripadnici su kriminalnih grupa. Pre svega, to su policajci, carinici, pripadnici obaveštajnih službi, pojedinci iz vojske i paravojnih formacija, tužioci, sudije. Osim njih, u narkokriminal su neretko uključeni i pojedinci i grupe iz sveta privrede i šou-biznisa, pre svega turističko-uslužne delatnosti: vlasnici i radnici ugostiteljskih objekata i objekata zabave, preduzeća za međunarodnu trgovinu, transportna preduzeća, slobodne trgovinske zone, turističke agencije, estradne zvezde i muzičari, umetnici različitog profila

"Narkomafija" je žargonski izraz za organizovanu nezakonitu proizvodnju i distribuciju (transportovanje, krijumčarenje, skladištenje i prodaju) psihoaktivnih supstanci (opojnih droga). To je jedan od najorganizovanijih i najsofisticiranijih vidova kriminala. Sve češće je reč o delatnostima kriminalaca profesionalaca i specijalista, sa kontinuiranom i narastajućom tendencijom internacionalizacije.¹ Kriminalne grupe u Evropi pretežno su specijalizovane za nezakonitu proizvodnju i distribuciju određene vrste droge, a ima i grupa koje trguju sa više različitih vrsta droga. Istovremeno, mnoge od njih ne ograničavaju svoje aktivnosti samo na narkokriminal, već krijumčare automobile, ljude, oružje, bave se iznudama, razbojništvima i sličnim nezakonitim aktivnostima. Grupe su najčešće homogene, kohezivne i organizovane po etničkom kriterijumu, odnosno na prisnim odnosima. ² Ređi su familijarni kriterijumi za organizovanje narkogrupa. Pored manjeg broja velikih grupa, najveći broj kriminalnih grupa ima od četiri do deset članova koje predvode po jedan ili dva iskusnija pripadnika. Primetna je unutrašnja disciplina sa podelom zadataka, sklonost ka upotrebi nasilja i oprez, zbog čega često menjaju automobile i brojeve mobilnih telefona. Ilegalne aktivnosti su većinom pokrivene legalnim poslovima kao što je ugostiteljstvo (kafei i restorani). Osim sa korumpiranim javnim službenicima, narkogrupe sarađuju sa pojedincima koji imaju stručna znanja iz oblasti hemije i farmacije, inženjerima koji im instaliraju različitu opremu, iskusnim moreplovcima koje angažuju za transport droge vodenim putem, finansijskim savetnicima, advokatima i računovođama koji upravljaju tokovima prljavog novca. Raznolikost i fleksibilnost načina delovanja, njegova prekogranična dimenzija i kooperacija predstavljaju osnovne trendove kriminalnih struktura koje trguju drogom. ³ Kohezivnost mreža narkokriminala proističe iz gustine i velike sposobnosti kriminalnog sudelovanja, zasnovanih na međusobnom trajnom poverenju pripadnika grupa, sinergiji i upornosti za ostvarenjem postavljenih ciljeva. ⁴

Narkomafija deluje na više nivoa: nivo proizvodnje opojnih droga, nivoa krijumčarenja i transportovanja i nivoi distribucije droga. Nivo proizvodnje droga jeste baza narkomafije i narkomanije. Droge se, prema procesu proizvodnje i sirovinama od kojih se proizvode, mogu podeliti na prirodne (kokain, heroin...) i sintetičke (metamfetamin, amfetamin i druge).

Dileri distributeri zapravo su dileri droge na veliko. Oni su tzv. prva ruka u distribuciji droge ka njenim korisnicima. Često je reč o više različitih kriminalnih grupa koje deluju nezavisno jedna od druge, ali se snabdevaju od istog proizvođača. Droga se skladišti na sigurnim mestima, odnosno u objektima za koje se pretpostavlja da nisu poznati bezbednosno-kriminalističkim strukturama – tzv. štekovi. Osim prepakivanja, na ovim mestima droga se "razblažuje", odnosno meša sa različitim supstancama, kako bi se povećala njena količina, čime će se ostvariti veći profit. Ova praksa je učestalija kod lokalnih dilera i dilera narkomana.

Kuriri, odnosno posrednici prenose drogu od dilera na veliko lokalnim dilerima, od kojih uzimaju novac za predate "pošiljke" i vraćaju ga "pošiljaocu". Oni najčešće nisu narkomani, jer je reč o ozbiljnoj aktivnosti koja zahteva angažovanje odgovornih i pouzdanih pojedinaca. Veće kriminalne grupe imaju narkokurire u svojim redovima. Za te poslove se mogu angažovati i lica van kriminalnih grupa (stalni ili povremeni spoljni saradnici), koji često nemaju kriminalni dosije pa ne privlače pažnju organa bezbednosti. To su obično autoprevoznici, taksisti, vlasnici plovnih objekata, radnici turističkih agencija, studenti, policajci, privrednici koji obavljaju uvoz/izvoz robe itd., a njihov zadatak je da drogu prokrijumčare preko državne granice. Modus operandi krijumčarenja droga različit je. Najčešće se smešta u tajne šupljine vozila, u stvarima koje se prevoze u vozilu, uz korupciju, pretnju ili dovođenje u zabludu graničnih službenika, slanjem u paketima preko međunarodnog poštanskog saobraćaja itd. Osim tih modela, prisutni su drugi, neuobičajeni načini kao što je smeštanje droge u telesne šupljine krijumčara, gutanje postojanih ampula ili kondoma napunjenih drogom, rastvaranje droge u alkoholnim ili drugim pićima, smeštanje droge u hranu, ugradnja droge u nameštaj i suvenire, skrivanje droge u posebnim umecima koji se smeštaju u određene delove odeće (u donji veš, u grudnjake, u jakne, u pantalone, u obuću...), skrivanje u šupljine dečjih igračaka, smeštanje u delove odeće i obuće, u duple i tajne, specijalno izgrađene prostorije u vozilima i plovilima, u unutrašnjost leševa kojima su izvađeni trbušni organi, a koji se transportuju u inostranstvo radi sahrane, u posebne pojaseve koji se vezuju oko struka čime se simulira trudnoća itd. Sintetičke droge je, zbog njihovog oblika, dimenzija i izgleda, znatno lakše krijumčariti i transportovati.

Opojne droge se, na kraju, preko pojedinaca, malih ili većih mreža lokalnih narkodilera, distribuiraju korisnicima na lokalnom području. Takva se prodaja najčešće naziva "uličnom prodajom" ili "mravljom distribucijom droga". Reč je o žargonskom nazivu kojim se obeležava "prodaja psihoaktivnih supstanci na malo" – na ulicama, u parkovima, na određenim kriminalnim punktovima (kafićima, kafanama, klubovima, diskotekama), na parkinzima, iz vozila u pokretu, ličnim dostavljanjem na kućnu adresu, dostavljanjem posredstvom poštanske službe, ličnom predajom ili ostavljanjem u napuštenim objektima, u školskim dvorištima, na fakultetima, u vozilima gradskog prevoza i na sličnim mestima. Ove aktivnosti sprovode lokalni dileri i dileri-narkomani. Iskusniji dileri prilikom "prijema porudžbine" (najčešće mobilnim telefonom, internetom, lično, ređe posredstvom trećih lica) uzimaju novac od zavisnika, a potom ga, nakon izvesnog vremena upućuju na lokaciju na kojoj je droga vešto skrivena i upakovana na način da ne može da izgubi svoja svojstva ili da se uništi. Ređe se takvi paketići ostavljaju kod pouzdanih osoba, odnosno lica kojima nije poznat sadržaj paketića. Ovakav postupak po malo podseća na modele komuniciranja pripadnika obaveštajnih službi, špijuna i njihovih saradnika, posredstvom tzv. žive i mrtve javke.

Lokalni dileri jesu pojedinci i mreže pojedinaca koji predstavljaju najniži nivo organizovanog narkokriminala. Oni najčešće razblažuju dobijenu drogu (šećerom u prahu, limuntusom, pudingom, paracetamolom, mlevenim psihoaktivnim lekovima, čajem i sl.), pakuju je u paketiće izvesne gramaže i skladište u tajnim, iznajmljenim stanovima, garažama, podrumima (tzv. štek gajbe) ili na drugim tajnim mestima (tzv. javke). Kod sebe imaju minimalnu količinu droge, potrebnu da zadovolji samo prosečnu dnevnu potražnju ili potražnju manjeg broja zavisnika. U slučaju da saradnici lokalnih dilera budu uhapšeni, skladište količine droge se iz "štek gajbi" po pravilu hitno relociraju u tzv. rezervne štekove.

Lokalni dileri često regrutuju nove uživaoce psihoaktivnih supstanci. U pridobijanju novih klijenata spremni su da poklanjaju drogu. Među novim klijentima svakako da ima onih koji će se priključiti mreži narkodilera. Zbog toga postaju objekt posebnih proveravanja od strane lokalnih kriminalaca i grupa, kako bi se sprečila infiltracija pripadnika nacionalnog sistema bezbednosti ili policijskih doušnika. Oni koji zadovolje "standarde narkokriminala" dobijaju ulogu tzv. podređenog dilera, koji je pod kontrolom dilera koji ga je regrutovao u mreže narkomanije. Reč je o dilerima-narkomanima, najčešće maloletnicima, koji formalno nisu članovi organizovane kriminalne grupe već njeni spoljni saradnici. Otkrivanjem i hapšenjem dilera-narkomana kriminalna grupa ostaje neotkrivena, jer on jedino može da oda podatke o lokalnom dileru, koji iz straha od odmazde dilera distributera, nipošto neće otkriti kriminalnu grupu. Novostvorenim zavisnicima pruža se mogućnost nabavljanja droge boljeg kvaliteta, odnosno po nižoj ceni, čime se, po principu piramide, šire mreže narkokriminala i zavisnika.

Kuriri i lokalni dileri obično imaju svoje pratioce i čistače. Uloga prvog je da zaštiti kurira i dilera od napada, eventualno da izazivanjem tuče ili napadom na kriminalističke radnike spreči njihovo hapšenje. Drugo lice ima zadatak da, kretanjem na izvesnom odstojanju ispred kurira ili lokalnog dilera, uočava policiju ili druge opasnosti i upozori ih da promene trasu kretanja ili odbace supstance koje nose sa sobom. Ovakva praksa je, osim u slučaju transportovanja i prodavanja droga, izuzetno razvijena i u aktivnostima transportovanja žrtava trgovine ljudima, krijumčarenih migranata, ukradenih automobila i drugih predmeta nedozvoljene trgovine.

Deo narkolanca čine korumpirani pripadnici državnih organa koji tesno sarađuju sa kriminalcima u svim fazama realizovanja nezakonitih aktivnosti. Mnogi aktivni, ali i bivši državni službenici pripadnici su kriminalnih grupa. Pre svega, to su policajci, carinici, pripadnici obaveštajnih službi, pojedinci iz vojske i paravojnih formacija, tužioci, sudije. Osim njih, u narkokriminal su neretko uključeni i pojedinci i grupe iz sveta privrede i šou-biznisa, pre svega turističko-uslužne delatnosti: vlasnici i radnici ugostiteljskih objekata i objekata zabave, preduzeća za međunarodnu trgovinu, transportna preduzeća, slobodne trgovinske zone, turističke agencije, estradne zvezde i muzičari, umetnici različitog profila itd. Novac koji je stečen distribucijom i prodajom droga treba "oprati", odnosno "legalizovati". Za to su zadužene razne fantomske firme, privatna preduzeća i banke. Ona i ne moraju da budu u sastavu narkomafije. Često su to njihovi spoljni saradnici koji, uz izvestan "procenat", malverzacijama na finansijskom tržištu, tržištu robe i nekretnina, u sektoru sporta i na druge načine "prljav novac" prikazuju kao da je legalno stečen.

Saša Mijalković