SAD, prodaja Krajslera:
Kad Fića proguta Džipa

Posle mnogobrojnih propalih pregovora Krajsler je bio osuđen na Fijat, za koga većina Amerikanaca do prošle nedelje nije ni čula, a još manje videla njegova vozila. Načelni dogovor sa Fijatom je postignut, ali sve pod uslovom da se stečajni postupak Krajslera završi na vreme i po planu

Od stalnog dopisnika iz Amerike

S obzirom na količinu posla koju mu je u amanet ostavio njegov prethodnik, predsednik Sjedninjenih Američkih Država Barak Obama je od prvog dana nakon pobede bio rešen da se koncentriše na najteže probleme, ostavljajući drugima iz svog okruženja da se bave manje bitnim pitanjima pre nego što on da poslednju reč. U suštinska pitanja spadala je svakako i sudbina posrnule američke auto-industrije, nekada kičme privrednog razvoja zemlje, čije je srce u Detroitu (savezna država Mičigen), a duša opevana u brojnim pop i folk pesmama i filmovima u slavu kadilaka, ševroleta ili korvete.

I mnogo pre inauguracije, Obama bi imao običaj da se nakon večere sa porodicom iskrade u radnu sobu kako bi se udubio u automobilsku materiju, svestan da su pred njim teške odluke koje njegov prethodnik u poslednjim danima svoje vladavine nije hteo da donese, ne želeći da, pored svega, ostane upamćen i kao grobar auto-industrije. Pažljivo je pratio saslušanje trojice čelnika detroitske velike trojke – Dženeral motorsa, Forda i Krajslera – kada su prošlog decembra tražili preko 35 milijardi dolara pomoći, a koji su u Vašington doputovali u zasebnim kompanijskim avionima. Ovim gestom, u jeku recesije, pomenuti direktori svakako nisu osvojili simpatije javnosti, još manje budućeg predsednika. "Šta ovi tipovi misle", ljutnuo se Obama pred svojim glavnim političkim saveznikom Dejvidom Akselrodom, kome umnogome duguje ne samo ovu, nego i sve prethodne političke pobede.

Trojka je od Kongresa i od predsednika Buša izvukla tek polovinu zatražene sume. Obama je nekoliko dana kasnije, kao izabrani predsednik koji još nije stupio na dužnost, javno prekorio čelnike nekada velike detroitske trojke. On je u kultnoj emisiji "Suoči se sa štampom" televizijske stanice NBC rekao da su rukovodioci triju auto-kompanija "uporno pravili strateške greške", optuživši ih za "niz propuštenih prilika da se prilagode" i dodao da razume što birači za njih imaju malo razumevanja. Istovremeno, Krajsler i Dženeral motors počeli su da najavljuju mogućnost bankrota, očekujući spas od nove administracije.

OBAMA ZA VOLANOM: Prva glava koja je odletela bila je glava Rika Vagonera, direktora Dženeral motorsa, na čije je mesto došao njegov zamenik Fric Henderson, ali je Krajsler, najmanji od tri proizvođača automobila, prvi bankrotirao. Vagoner je podneo ostavku na insistiranje samog Obame. Po običaju, Obama je detaljisanje prepustio posebnoj radnoj grupi koju je osnovao da bi se bavila ovom industrijskom granom, oslanjajući se na izveštaje koje su mu sa tog fronta podnosili sekretar za finansije Timoti Gajtner i glavni ekonomski savetnik Lorens Samers. Sastanak na kome je Obama doneo svoju prvu tešku odluku vezanu za sudbinu autoindustrije nije se čestito ni zahuktao kada je u sobu ušao službenik i predsednika požurio na drugi, hitniji sastanak. Obama je članovima radne grupe poručio na izlasku da o sudbini Krajslera mora još da razmisli, jer je među njima bilo i onih koji su smatrali da kompanija nije vredna para poreskih obveznika, da je treba što pre pustiti niz vodu, i da se država već previše upetljala u privatni biznis.

ZAPADNO KRILO: Taj važniji sastanak ticao se Avganistana, potom je bilo reči o raketi koju je Severna Koreja upravo lansirala, a zatim je na red došla poplava u Severnoj Dakoti. Ni scenaristi popularne serije "Zapadno krilo" o životu i radu u Beloj kući ne bi smislili niz raznovrsnijih događaja u jednom radnom danu predsednika Amerike, i to svega nekoliko nedelja pošto je stupio na dužnost. A na kraju prvih sto dana mandata, Obama se, doduše nevoljno, našao za volanom ne jedne, već dveju auto-kuća, investirajući pri tom, i novac poreskih obveznika i sopstveni politički kapital. Jedina zamerka koju mu nakon 100 dana građani upućuju, sudeći po istraživanjima, jeste upravo vožnja na ovom poligonu. Poslednje istraživanje koje su zajednički sproveli "Vašington post" i televizijska stanica ABC pokazuje da svega 41 odsto građana odobrava način na koji predsednik pokušava da izvuče ovu industriju iz krize, dok više od 50 odsto smatra da Obama greši. U jeku recesije, građani imaju malo razumevanja za to da se milijarde dolara njihovih para troše na zatrpavanje crnih rupa u privredi. Ali, Obama se u svojoj odluci nije rukovodio čisto ekonomskim interesima već i onim političkim. Države koje će najviše propatiti zbog krize u auto-industriji – Mičigen, Indijana i Ohajo – nalaze se u takozvanom pojasu rđe, koji se u poslednja tri izborna ciklusa pokazao kao važno političko poprište. Obama je pobedio u sve tri države, uključujući i Indijanu, koja je u dva prethodna navrata glasala za Buša. Obama je svoju pobedu izvojevao zahvaljujući, između ostalog, i moćnom sindikatu automobilskih radnika, poslednjem bastionu sindikalizma u SAD.

KAD MOGU JAPANCI: Na konferenciji za novinare povodom 100 dana nove administracije, Obama je upitan zbog čega je njegova vlada toliko duboko zagazila u privatni biznis kao što je automobilska industrija. "Nisam auto-inženjer, i ne znam kako se prave dobri hibridni automobili", počeo je Obama. "Ali znam da ako su Japanci u stanju da naprave dobar a dostupan hibridni model, trebalo bi da su to u stanju da urade i Amerikanci… Zato želim da im pomognem da to ostvare. Ali, takođe želim da opovrgnem sve one koji misle da nam mešanje u privatni biznis predstavlja posebno zadovoljstvo. Da ste mi pre nego što sam stupio na dužnost rekli da bankama teče med i mleko, da se automobile prodaju, i da ja samo treba da se brinem o Iraku, Avganistanu, Severnoj Koreji, reformi zdravstvenog osiguranja, energetskoj nezavisnosti, o Iranu i pandemiji gripa, ja bih to rado prihvatio. Zato me uvek nasmeje kad čujem kritičare koji kažu kako ‘Obama hoće veliku vladu’. Nije tačno. Ja bih najviše voleo manji portfelj, ali takve karte nam nisu podeljene."

VRABAC U RUCI: Ukratko, Krajsler i Dženeral motors su dobili kratak rok (Krajsler do kraja aprila, Dženeral do kraja maja) da restrukturiraju biznis i da postignu dogovor sa poveriocima, po mogućstvu bez bankrota. Krajsler, uz svu državnu pomoć, nije uspeo da privoli nekolicinu manjih poverilaca od preko 40 koliko ih ukupno ima, da oproste lavovski deo duga u zamenu za keš. Vlada je poveriocima obećala 2,25 milijardi dolara svežeg novca u zamenu za oprost duga od 6,9 milijardi dolara. Četiri velike banke, JP Morgan čejs, Sitigrup, Morgan Stenli i Goldman Saks – u čijim je rukama oko 70 odsto Krajslerovog duga – prihvatile su vladinu ponudu, baš kao što su ranije prihvatile pomoć od države da bi se i same spasle bankrotstva, ali su je u poslednjem trenutku odbacile manje investicione firme koje smatraju da će dobiti više na sudu.

Drugim rečima, njima je poslovični golub na grani bio draži od vrapca u ruci. S druge strane, sindikat automobilskih radnika (UAW) morao je da se odrekne keša u zamenu za udeo u vlasništvu Krajslera, koji bi činio preko 50 odsto. Američka i kanadska vlada ukupno bi imale oko deset odsto vlasništva nad firmom, dok bi italijanski Fijat postao vlasnik od 20 odsto, sa perspektivom da se njegov vlasnički udeo poveća na 35 odsto. Fijat do svog udela neće doći novcem, već tehnologijom. Zamišljeno je da italijanski proizvođač u Krajsler, koji je izmislio džip, uvede liniju za proizvodnju manjih automobila koji troše između šest i osam litara benzina na 100 kilometara, čime nijedan Krajslerov model sada ne može da se pohvali.

Usmeravanje na gabaritne automobile koji gutaju benzin i jeste, na koncu, došlo glave američkim proizvođačima, čiji modeli u svetlu recesije i energetske krize sve više liče na metalne dinosauruse. Krajem prošle godine, kamioneti su činili 58 odsto prodaje modela Dženeral motorsa, 63,5 odsto Fordovih, a Krajslerovih čak 72,2 odsto. Fijat 500, popularni "fića", za koga se talijani nadaju da će osvojiti američko tržište i pored tojote jaris deluje sićušno, a pored ovakvih grdosija kojima se prosečni Amerikanac vozi do samoposluge deluje patuljasto.

U BANKROTSVU JE SPAS: Novi vlasnički aranžman nakon bankrotstva umnogome zavisi od toga da se stečajni postupak okonča u roku od 60 dana, kako se nada Obamina administracija. Bankrotstvo prema američkim zakonima za kompaniju ne znači automatski kraj života, već novu priliku. Kompanija tokom stečajnog postupka uživa zaštitu vlade, dok je istovremeno u mogućnosti da se otrese svojih nezdravih delova i sačuva one za koje smatra da imaju budućnost, na koje se ustremio Fijat, čiji je interes jasan. Ukoliko zadovolji svoje apetite, to bi ga sa osmog izbacilo na peto mesto na globalnom tržištu automobila. Američkoj automobilskoj industriji kamen o vratu ne predstavljaju samo izdaci za socijalnu i penzionu zaštitu radnika i penzionera, već i brojni dileri kojih, bez bankrotstva, auto-kompanije ne mogu lako da se reše, jer su pod zaštitom savezne države u kojoj posluju.

Pregovori sa Fijatom traju duže od godinu dana, a čelnici Krajslera se već više od dve godine upinju da nađu prihvatljivog strateškog partnera. Pregovori su tekli daleko od očiju javnosti, nekad i daleko od Detroita, ali je sada poznato da je Krajsler kucao na vrata brojnih auto-proizvođača, od kineskih, japanskih pa do indijske Tate. Globalna kriza obeshrabrila je mnoge od potencijalnih partnera, pa je na kraju Krajsler bio osuđen na Fijat, za koga većina Amerikanaca do prošle nedelje nije ni čula, a još manje videla njegova vozila. Načelni dogovor sa Fijatom je postignut, ali sve pod uslovom da se stečajni postupak završi na vreme i kako je planirano.

U trenutku kada je pokrenuo stečajni postupak, Krajsler je uveliko izgubio status velike američke kompanije. Nedeljnik "Tajm" procenjuje da Epl zarađuje više para od prodaje kompjutera nego Krajsler od prodaje automobila. Sa 54.000 zaposlenih, Krajsler je manja firma od komunikacione multinacionalne kompanije CISCO. Iako je po obimu bankrotstvo Krajslera šesto po veličini u istoriji SAD (daleko iza banke "Lehman braders" i energetske kompanije Enron, berza jedva da je registrovala ovaj šok. Nekada je bila peta po veličini u SAD, a danas nije ni na 70. mestu na Forbsovoj listi od 500 najmoćnijih kompanija.

Primiče se jun, kada će Krajsler napuniti 85 godina, ali razloga za slavlje nema. Kompanija je, poput kolega iz Detroita, i do sada imala teškoća da ubedi Amerikance da kupuju njegove automobile. Od 18 članova Obamine radne grupe za auto-industriju njih svega troje voze američke modele. Bankrotstvo i ugovoreno partnerstvo sa Fijatom u Krajslerovom slučaju mogu da znače da ima života posle smrti, ali za razliku od većine religija, život nije zagarantovan. Neka se pripremi Dženeral motors.

Duška Anastasijević