Pjongjang
Gulag, nuklearka i vodeni tobogan
|
piše: The Wall Street Journal
|
Zahuktana propagandna mašinerija koja prati sve što se dešava na nuklearnom planu u Severnoj Koreji, izbacila je seriju fotografija lidera Kima Džonga Ila u poseti hidroelektrani objavljenih u državnim medijima. Na tim slikama vide se dve velike cevi koje se spuštaju niz brdo. To je bilo dovoljno Ketisu Melvinu, kandidatu za doktorat na Univerzitetu Menson u Džordžiji da napravi onlajn mapu Severne Koreje sa preciznim ciljevima na sajtu Norht Korea Uncovered. G. Melvin proveo je dve godine na projektu popunjavanja praznina na mapi najtajnovitije zemlje na svetu, a kasnije su mu se pridružili građani-špijuni iz celog sveta voljni da podignu veo tajnovitosti Severne Koreje. Melvin je tragove tražio na fotografijama, u novinskim tekstovima i u svedočenjima očevidaca, dok je strukturu i pejzaže Severne Koreje izučavao na sajtu Google Earth. To je rezultiralo prikazom Severne Koreje sa potencijalnim platformama za lansiranje raketa, zatvorima i elitnim palatama na plažama okruženim belim peskom.
"To je demokratizacija obaveštajnih službi", izjavio je Melvin. Više od 35.000 ljudi učitalo je podatke sa njegovog sajta u kategorijama "nuklearna pitanja" (navodni reaktori, skladište raketa), brane (ucrtano više od 1200 u celoj zemlji) i restorani (47). Melvinov obaveštajni pristup označio je početak nove ere u špijunskom poslu, novog savremenog metoda onlajn špijuniranja preko interneta u sovjetskom maniru.
Kertis Melvin je ekonomista koji je proučavao zemlje u razvoju od Turkmenistana do Zimbabvea, a na ovom projektu počeo je da radi početkom 2007. godine. Ubrzo je dobio podršku od raznih ljudi koji su mu slali podatke o lokacijama koje su posetili. Posle mnogo "apdejtovanja", Melvin i saradnici objavili su mapu za koju tvrde da sadrži veći deo saobraćajne i električne mreže u Severnoj Koreji, uključujući vojne baze i masovne grobnice iz doba velike gladi 1995–1998. godine koja je ubila oko dva miliona ljudi. Ne samo to – mapa sadrži lokacije elitnih staništa Kima Džonga Ila i drugih lidera, sa sve palatama, bazenima i vodenim toboganima. Konzulat Severne Koreje u Hongkongu odbio je zahtev za intervju, a njihova ambasada u Londonu nije reagovala na zahtev za komentar poslat faksom. Melvin kaže da je do zaključaka o lokacijama dolazio ukrštanjem podataka od saradnika, od kojih je upoznao samo nekolicinu. Neki su se predstavili kao bivši američki službenici vojske, koji su svojevremeno profesionalno služili svojoj zemlji, drugi su ostali anonimni.
Projekat je privukao i Andreja Lankova, istoričara rođenog u bivšem SSSR, koji proučava Severnu Koreju, autora nekoliko tekstova o evoluciji javnog tržišta u toj zemlji, koji se nisu dopali autoritarnom Kimovom režimu. On je poslao Melvinu lokacije nekoliko tržnih centara, uključujući i najveći u zemlji TC Pjongjang, udaljen oko deset milja od glavnog grada. "U isto vreme, to je mesto gde stanovnici Pjongjanga odlaze u svako doba dana i noći", objašnjava Lankov važnost lokacije. Melvin kaže da slike dokazuju koliko je vladar Kim udaljen od siromašnog naroda. "Kada smo počeli da tragamo za elektranama, videli smo da su one uglavnom povezane sa elitnim strukturama", tvrdi Melvin. "Može se videti da pojedini gradovi uopšte nemaju struju."
"Oslanjamo se na državnu propagandu, ona nas vodi do velikih otkrića", kaže Melvin. Nedavno je vladar Kim bio u poseti hidroelektrani u Vonsanu, na primer, i na slikama se mogao videti državnik zagledan u mapu kompleksa. To je bilo dovoljno da Melvin i saradnici prionu na posao i otkriju šemu puteva, koja je zatim sa ostalim sadržajem hidroelektrane završila na njegovoj mapi.
Ivan Remsted
|