Najpoznatijoj „vešalici za haljine" pripisuju se dve antologijske izreke (po američkim standardima). Prva je „Žena nikada ne može biti ni preterano mršava, ni preterano bogata". Druga glasi: „Najbolji pokloni dolaze u najmanjem pakovanju". Gospođa Simpson je, naravno, mislila na dijamante. Obične žene misle na parfeme.

Umetnost pravljenja mirisa stara je ni manje ni više nego 25.000 godina, tvrdi neprikosnovena Encyclopedia Britannica. Čovek se obrćao svojim bogovima palećni razne tamjane, pa otud i ime: od latinskog per fumum („kroz dim"). Priča o parfemima zadire u medicinu, mitologiju, religiju i antropologiju, a materijali od kojih se prave mirisi potiču sa svih strana sveta. Umetnost pravljenja mirisa dobro je bila poznata u drevnoj Kini, Egiptu, Persiji, Indiji, Kartagini, Grčkoj, Judeji, Arabiji, a kreatorka Laura Bjađoti tvrdi da njen vrlo ekskluzivni parfem Roma sadrži delove drevnog recepta još iz rimskog doba! U Bibliji (Eksodus) doslovce je data formula pravljenja parfema. Tokom vekova formula je doživela brojne izmene i dopune, ali, u suštini, princip je ostao isti, bitne su nijanse.

Šta sve ljudi nisu radili da bi došli do flašice mirisa: cedili su, sušili, tucali, kuvali latice, peteljke, stablo, koren, plod, lišće, seme najneverovatnijeg rastinja. Karanfilić, vanila, cimet, oraščić neophodan su začin u mnogim parfemima, a o mirisnim uljima ruže, ruzmarina, koriandera, jasmina, lavande, đurđevka, jorgovana, zumbula da ne govorimo. Tu su neizostavno i bademi, a mirisna formula ne može bez mošusa, vrlo postojane mirisne masti koju luči jedna vrsta jelena. Otkriće alkohola bilo je izuzetno značajno i na ovom polju, pa se još u XIX veku pojavila prva eau de toilette od ruzmarina nazvana „mađarska vodica". Renesansne dame, ali i njihovi kavaljeri, u mirisima se uvek uživa udvoje, ludovali su za „cvetnom vodicom" koja je svoj osvežavajući akcenat dugovala cvetu pomorandđe. Od XVIII veka dolaze cvetni mirisi, koji pun procvat dostižu sredinomdevetnaestog veka u Francuskoj, naravno. Bazirani su na tinkturama smola ugodnog mirisa od benzojeva drveta sa Sundajskih ostrva, pačulija, miomirisne indijske biljke (Plectranthus graveolens), vanile, sandalovog drveta, kore kedra...

Krajem prošlog veka pojavljuju se i prvi sintetički mirisi, pa se kao i u svakoj modi smenjuju razni trendovi: talasi cvetnih mirisa, gorko-zeleno-suvih, egzotično opojnih orijentalnih biljaka...

Mnogim parfemima dragoceni akcenat daju komponente životinjskog porekla: tu je, neivežno, već pomenuti mošus, pa sivi amber koji se dobija iz sperme kita, dok jedna vrsta mungosa iz Afrike luči mirisnu mast cibet, a slične mirisne kvalitete ima i dabar. Dragoceni sastojak nekih parfema su i izvesni egzotični insekti.

Na lansiranju jednog parfema, kao i na kakvom svemirskom projektu, godinama rade čitavi multidisciplinarni timovi eksperata. Osnovnu formulu analizira desetine stručnjaka koji imaju izuzetno suptilne antene mirisa, ali gotovo da se podjednako mnogo energije i sredstava potroši na promociju novog mirisa. Za onaj neobični, opojno (otrovno) jak voćno-cvetni miris koji je pod imenom Poison lansirao Dior pre šest godina, izabrana je flašica boje tamnog ametista, zavodljivog oblika koji asocira na onu sudbonosnu jabuku. Kuća Dior otkriva da je na lansiranje, dizajn, distribuciju i promociju Poisona dala 40 miliona dolara. Investicija se isplatila: već posle nekoliko meseci na Poison su mirisale i Peta avenija, i Oksford strit, i Spia antike, a, bogami, i Knez Mihailova. Sličnu formulu uspeha mogu da ispričaju i Sen Loran koji je neprevaziđen svetski bum napravio sa Opiumom i Gerlen sa Samsarom.

Opium, Samsara i Poison zapravo su izuzeci: na tržištu se svake godine pojavi oko 200 novih parfema, mnoge reklamiraju neprikosnoveni arbitri lepote i elegancije Odri Hepbern, Ketrin Denev, Elizabet Tejlor. Ali, samo desetak će preživeti nemilosrdnu konkurenciju i postati grande clasiques – parfemi koji se prodaju godinama kao što su, na primer, Tosca, Shanel No5, Crep de Chine, Femme, Shalimar, Miss Dior, Soir de Paris.

Sudeći po genealoškoj karti parfema ovo su danas zapravo najstarija imena. Garlenov Jicku, registrovan još u prošlom veku (1889), a i danas ekskluzivni Musouko ove kuće lansiran je daleke 1919. Shanel No5, „jedina spavaćica Merilin Monro", ima punih 70 godina, kao i Tosca. Miss Dior je sa 40 godina već jedna „oštra dama". Suptilni Jean Louis Sherrer, vrlo moderni Trussardi ili ekstravaganta Paloma Picasso novajlije su u ovom visokom društvu – stigli su u minuloj deceniji. Muškom rodu na znanje, najstarija kolonjska voda je bila nemenjena muškarcima i, kao što se može pretpostaviti, nazvana je Kolnisch Wasser. Bilo je to 1714. godine.

Komplikovane hemijske formule u kojima se kao najveća tajna kombinuju alkoholi, estri, aldehidi, fenoli, benzil-acetati sa dabrovom mašću čine umesnim pitanje da li je pravljenje parfema umetnost ili zapravo nauka?

Četvorka kraljeva: Yves Saint Laurent, Guerlain, Chanel i Christian Dior tvrde da su njihovi grands projets mešavina visoke tehnologije i visokog stila, a u tome naravno ima i umetnosti i nauke.

Ali, formula je zapravo još komplikovanija: u tim mirisnim flašicama upakovani su i snovi i emocije. Parfem koji to ne budi, nije ono pravo.

SLOBODANKA AST