"Desant na 25. maj"; VREME 960

Zahvalila bih se gospođi Ljiljani Cetinić što mi je svojim tekstom otvorila prostor da javnost upoznam sa aktuelnim/činjeničnim stanjem o Muzeju istorije Jugoslavije a u vezi sa onim delom teksta gđe Cetinić koji se odnosi na poslednjih godinu dana rada MIJ-a (period u kom sam na mestu VD direktora Muzeja).

Sa gospođom Cetinić se u potpunosti slažem u oceni da je situacija u MIJ-u teška i kompleksna. Kako je do toga došlo gđa Cetinić − i prethodni direktori MIJ-a − zna(ju) bolje od mene. Meni bi posao bio manje težak da su nalazili načina da rešavaju procese koji su do ovakvog stanja doveli.

Ali, evo činjenica u vezi s primerima koji se u tekstu gđe Cetinić navode kao karakteristični za "egzekuciju desanta na ‘25. maj’" a koji su se desili od maja 2008. godine.

U skladu sa zaključenim ugovorom, izvršeno je deponovanje Zbirke kinematografskog materijala MIJ-a u Jugoslovenskoj kinoteci radi zaštite i čuvanja materijala. Kinematografska građa MIJ-a (99 odsto su filmovi) jeste, da pojednostavimo, iz hodnika Muzeja "25. maj" u kojima je – mimo svih propisa – stajala, preseljena u, na Balkanu najbolje, depoe za ovu vrstu građe. Građa je, dakle, i dalje građa MIJ-a a Kinoteka ne samo da nam je štiti nego je, prema usaglašenom spisku i dinamici, bez finansijske nadoknade, i digitalizuje!! Zahvaljujući tome posetioci MIJ-a su u prethodna dva meseca mogli da vide "Titove memoare" Veljka Bulajića i (prvi put do sada) video zapise koje je Tito pravio na svojim putovanima.

Automobili koji su se nalazili u holu Muzeja "25. maj" vraćeni su Vojnom muzeju.

Razlozi: ovi automobili su eksponati Vojnog muzeja sa kojim od 2004. MIJ nije produžio ugovor o pozajmici, automobili nisu bili osigurani, nisu održavani ni redovno voženi pa su u MIJ-u propadali.

Odluka nadležnih državnih organa o predavanju "Arhiva Josipa Broza Tita" Arhivu Jugoslavije (doskora Arhivu SCG) datira od 1996. godine. Ministarstvo kulture je odluku potvrdilo u martu 2009. "Arhiv Josipa Broza Tita", iako van objekata MIJ-a, i dalje je dostupan njegovim saradnicima (bez ikakve nadoknade) a još dostupniji javnosti i istraživačima: u MIJ-u je na njemu radila jedna osoba čije je svako odsustvo – odmor, slava, bolovanje – rezultiralo neradnim danima Arhiva.

U sva tri navedena slučaja građa je "završila" u adekvatnijim uslovima za zaštitu i sledstvenu obradu / eksploataciju (izučavanjem, izlaganjem) eksponata. Oni su i prethodnih godinu dana, a biće i ubuduće, deo istraživačkih i izložbenih aktivnosti MIJ-a.

Pre godinu dana smo pred MIJ postavili cilj koji podrazumeva razvijanje svih potencijala ovog izložbeno-turističkog kompleksa sa namerom da se istraživačkim / umetničkim / edukativnim programima koji otvaraju prostor za ponovno čitanje muzejskih fondova pokrenu pitanja i teme vezane za Jugoslaviju i život i rad Josipa Broza Tita, iste povežu sa sadašnjim trenutkom u Srbiji i regionu, te našom zajedničkom budućnošću u evropskom i svetskom kontekstu. Sve ovo na način kojim ćemo uticati de se teme koje su u domenu našeg rada relevantnim bavljenjem "prebace" iz dnevne politike i politikanstva u istoriju, iz polja estrade u polje studija kulture.

Kako i na koji način se na ovom putu borimo sa demonima moći ćete da vidite i na izložbi SMRT U TREZORU koju ćemo otvoriti 27. juna 2009. godine u 12 sati u Muzeju "25. maj".

Nadam se da će čitaoci "Vremena", i svi ostali posetioca MIJ-a, prateći naš rad (i) ubuduće (od 16. decembra 2008. kada je počela prodaja ulaznica i time omogućeno tačno praćenje posete, u MIJ-u je bilo 33.318 posetilaca), o MIJ-u imati mišljenje na osnovu vlastitog iskustva, a ne na osnovu pamfleta i ishitrenih izjava koji se – najverovatnije zbog atraktivnosti ovog muzejskog kompleksa – u javnosti pojavljuju veoma često.

P.S.

Stanje zatečeno u MIJ-u, maja 2008. (deo izveštaja podnetog Ministarstvu kulture i Upravnom I Nadzornom odboru MIJ-a):

• od 29 zaposlenih samo 4 kustosa "na" 220.000 eksponata;

• iako je od novembra 2007. godine postojala zakonska obaveza, MIJ nije obavio normativne i druge aktivnosti na usaglašavanju poslovanja Muzeja po novoutvrđenom statusu ustanove kulture;

• MIJ od opreme ima samo filmske projektore u bioskopskoj sali i deo mobilijara (vitrine) za postavke izložbi;

• u osnivački akt MIJ-a je uvedena zgrada koja ne postoji, kapitalnih investicija u održavanje objekata nije bilo gotovo od njihove izgradnje;

• objekti kompleksa ni na koji način nisu obeleženi; iako u svim objektima MIJ-a postoje toaleti, njih koriste samo zaposleni dok su za publiku postavljeni mobilni toaleti koji se nalaze ispred Muzeja "25. maj";

• jedini stalni finansijski partner MIJ-a je Ministarstvo kulture; u krugu MIJ-a – zaposleni u MIJ-u – bez ikakve odluke i evidencije prodaju priveske, sveske, knjige, bezalkoholna pića;

• obrađeno je 10% nesporno jedinstvene i nezamenjive građe koju MIJ čuva; deo eksponata stoji u vlažnim prostorima, propalih podova, razbijenih prozora...

Do maja 2009. godine:

• zaključeni su ugovori o radu sa svim zaposlenima u MIJ-u; primili smo petoro svršenih studenata (etnologije, arheologije, istorije umetnosti) na kustoski staž, otvorili mogućnost za rad volontera (kvalifikovani za poslove kojima se bavimo) iz cele Evrope (Evropski volonterski servis i Gulliver Connect – mobility programi);

• donet je Statut, MIJ je upisan u sudski registar, izrađen je validan pečat, doneti su neophodni opšti akti; za zajedničku organizaciju pojedinih izložbenih projekata u MIJ-u i drugih aktivnosti potpisuju se ugovori;

• MIJ sada ima govorno ozvučenje sa 6 mikrofona, 6 novih računara, 2 nova skenera, 9 video-projektora, 7 DVD plejera, 4 i-poda;

• započete su parcijalne rekonstrukcije prostora MIJ-a. U Muzeju "25. maj" smo rekonstruisali deo elektroinstalacije, sanirali havarisanu vodovodnu instalaciju i deo kanalizacione mreže, uredili prostor prijavnice; na Kući cveća smo sanirali krovne lanterne; na objektu Stari muzej saniran je najugroženiji deo krova; na Kapiji 25 zamenjen je ceo krov, adaptirane prostorije za prodavnicu suvenira, sanitarni čvor, rekonstruisana kompletna električna instalacija; u parku smo rekonstruisali hidrantsku mrežu i sanirali deo stepeništa;

• objekti kompleksa su obeleženi na način koji ukazuje da su deo celine, istaknute su table koje ukazuju na strukturu kompleksa, jasno istaknute informacije kako o MIJ-u tako i o svakom objektu ponaosob, preuređeni su i za publiku otvoreni toaleti u svim objektima MIJ-a (izuzev Kuće cveća); registrovan je novi domen za predstavljanje MIJ-a na internetu (www.mij.rs), izrađen novi veb-sajt;

• pored Ministarstva kulture u održavanje i razvoj kompleksa MIJ uključili su se i Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj, Ministarstvo rada i socijalne politike, Sekretarijat za privredu Skupštine grada Beograda, Turistička organizacija Beograda, Turistička organizacija Srbije, Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda;

• u MIJ su vraćena umetnička dela koja pripadaju fondovima MIJ-a a koja su se nalazila u okviru Dvorskog kompleksa; sređena su dva depoa; u toku je preseljenje eksponata iz jednog od neadekvatnih prostora u kojem su se nalazili od 1992. godine;

• u decembru 2008. godine počela je prodaja ulaznica u kompleks MIJ; usvojen je cenovnik za korišćenje muzejskih fondova; obezbeđena sredstva za proizvodnju prve serije suvenira MIJ-a.

Do kraja godine MIJ će usvojiti novu sistematizaciju, renovirati terasu na Kući cveća (prokišnjava na depo od 2004. godine), srediti električne instalacije ili prozore na Muzeju "25. maj", otvoriti prodavnicu suvenira, usvojiti idejno rešenje nove stalne postavke u Kući cveća, dodatno opremiti stalnu postavku u Starom muzeju, pristupiti reinventarizaciji eksponata itd.

Predstoji nam bar još par godina izuzetno napornog rada kako bi se samo devastacija zbirki i objekata zaustavila. Ali, i tokom tog perioda radićemo na uspostavljanju MIJ-a kao relevantne, aktuelne, moderne i umrežene kulturno-turističke destinacije, popularne u Srbiji i inostranstvu, kako po materijalu koji izlaže, načinu na koji ga obrađuje i predstavlja, temama koje pokreće, tako i po savremenim "alatima" koje koristi za promociju i komunikaciju sa publikom, kolegama i saradnicima.

Katarina Živanović, VD direktora Muzeja istorije Jugoslavije