Istraživanje – Šta studirati u Srbiji:
Pet najboljih fakulteta
u izboru »Vremena«

Kako izgleda lista najperspektivnijih fakulteta, ko će lako naći posao, čija će struka ostati popularna i u budućnosti, a ko će najbolje zarađivati

Dragan Đukić, direktor sektora za posredovanje u zapošljavanju i planiranju karijere Nacionalne službe za zapošljavanje, kaže za "Vreme" da u poslednjih nekoliko godina postoji konstantno visok nivo tražnje za stručnjacima u oblasti informacionih tehnologija, telekomunikacija, inženjerima elektrotehnike, informatike i za programerima. Takođe, stabilna je tražnja za pravnicima, ekonomistima i farmaceutima. Dobro stoje i građevinski inženjeri, ali, kako objašnjava Đukić, tamo plate i nisu baš atraktivne.

Slično je i sa oblašću obrazovanja gde postoji potreba za nastavnicima, i njih ima na tržištu rada, ali zbog niže zarade oni ne žele da rade u školama i, u krajnjoj liniji, isplativije im je da drže privatne časove. Na primer, poznavanje jezika, tj. diploma Filološkog fakulteta, iako ne donosi zaradu, veoma je tražena.

Međutim, čak i kada je reč o traženim zanimanjima, moguće je da se tržište "predomisli", pa da je smer određenog fakulteta isplativ u jednom trenutku, ali ne nužno i za nekoliko godina. Đukić se seća da je pre četiri godine, kada je finansijski sektor naglo porastao, postojala velika tražnja za službenicima u bankama. Međutim, u poslednjih godinu dana tržište se zasitilo. "Sad imamo paradoks", objašnjava. "U formalnom obrazovanju tada je uveden novi obrazovni profil, bankarski službenik. Ljudi koji sada s takvom diplomom izađu iz školskih klupa teško pronalaze posao."

CENTAR I PERIFERIJA: Zanimljivo je pomenuti i da su neka zanimanja deficitarna u unutrašnjosti, dok u Beogradu postoji višak ponude tih diplomaca. Recimo, pravilo je da su u velikim univerzitetskim centrima kao što su Beograd, Niš, Novi Sad i Kragujevac medicinari slabo traženi, dok u ostatku Srbije konstantno ima potrebe za lekarima određenih specijalizacija. Na jugu Srbije postoji manjak defektologa i psihologa, dok je u prestonici za njima mala tražnja. Iskustvo ProCredit banke to potvrđuje. Mirjana Garapić Zakanji, član izvršnog odbora ove banke, kaže da su oni bili nezadovoljni odzivom i kvalitetom prijavljenih na konkursima za određena mesta u južnoj i centralnoj Srbiji. Obratili su se fakultetima i profesorima ne bi li tako pronašli odgovarajući kadar. "Izuzetno je teško naći čoveka koji karijeru hoće da započne u Aranđelovcu, Zaječaru, Leskovcu ili Negotinu. Mobilnost ljudi, čak i onih koji su iz tih mesta ali su studirali u Beogradu ili Subotici, veoma je mala. Nema apsolutno nikakve zainteresovanosti", kaže ona.

Tekst je nastao na "Vremenovom" kursu istraživačkog novinarstva

Ono što poslodavci takođe prepoznaju kao problem i što je zajednički imenitelj za skoro sve sveže diplomce jeste nedovoljno praktičnih znanja i veština jer gradivo na fakultetima nije usklađeno sa zahtevima radnog mesta. Problem praktičnog (ne)znanja nadovezuje se na zastarelost onoga što se uči. Aleksandra Radić, direktor sektora ljudskih resursa Piraeus banke, smatra da se današnje poslovno okruženje menja velikom brzinom, a da se nastavni programi ne prilagođavaju tom trendu dovoljno brzo. Sa ovim se slažu i u ProCredit banci: "Fakultetima manjka aktuelnost. Verovatno postoje mogućnosti da studenti na fakultetu dođu do ‘svežih’ znanja, ali to se od njih ne zahteva, i time ne mogu da se istaknu ili da dobiju bolju ocenu pa nemaju ni motivaciju."

Ponekad se desi, kako nam je kazao Branislav Jovanović, PR menadžer popularnog sajta za zapošljavanje Infostud.com, da se svršeni diplomci zateknu u neprijatnom položaju jer su po završetku studija opet na početku. Ali, pojedini fakulteti su barem donekle modernizovali svoje nastavne planove i učinili ih dostupnijim potrebama tržišta rada. I tu se krije njihova prednost.

ELEKTROTEHNIČKI: ODAVNO U VRHU

Po rečima ljudi iz struke, sa diplomom Elektrotehničkog fakulteta (ETF) "do jesenas je bilo zaista lako naći posao, mada je poslednjih meseci, zbog ekonomske krize, tražnja dosta opala", što je opšte mesto. Upućeni kažu da će ova struka teško ikad potpasti u deficitarna zanimanja. Početna plata ETF-ovaca nije ispod 500 evra. Za njih je znanje jezika neophodno – prvenstveno engleskog, s obzirom na to da su sve stručne i značajnije knjige upravo na engleskom. Godišnje se na ETF upiše 560 studenata, pri čemu se 60 odmah opredeljuje za smer softversko inženjerstvo, dok se ostalih 500 usmerava nakon druge godine. Prema rečima dekana fakulteta Miodraga Popovića, raniji prosek studiranja od oko sedam godina sada se, zahvaljujući Bolonji, smanjuje na oko četiri godine. Iako bolonjski sistem školovanja može delovati kao podsticaj na redovno učenje i pohađanje fakulteta, studenti su mahom nezadovoljni jer je količina gradiva ostala ista, samo se način njegovog organizovanja promenio – dvosemestralni predmeti su sada jednosemestralni, ranije fakultativna predavanja zadržala su dosadašnji kvalitet, ali su postala obavezna, kolokvijumi su uslov za izlazak na ispit, ali ne oslobađaju dela gradiva... No, kritike na račun Bolonje upućene su na gotovo svim fakultetima i retki su studenti koji su (u potpunosti) zadovoljni ovim sistemom školovanja.

PO MERI POSLODAVCA: Elektrotehnički fakultet

Iako rade različite projekte, timske i samostalne, studenti ETF-a smatraju da na fakultetu ima nedovoljno praktičnog rada. Osim toga, priželjkuju da nastavni program bude više po uzoru na programe inostranih univerziteta, ali, s druge strane, zadovoljni su uslovima rada, saradnjom sa profesorima i količinom znanja koju im oni pružaju.

Ove školske godine aktuelna je bila energetika, dok je pre sedam ili osam godina traženiji smer bio telekomunikacije. Poslodavci hvale ovaj fakultet zbog razvijanja logičkog mišljenja i širokog znanja koje studenti dobijaju. Na primer, Viša elektrotehnička škola (VETŠ), kao lakše rešenje, prema rečima dekana ETF-a, "više osposobljuje studente na neka uža i praktična znanja, ali bez jače teorijske podloge, tako da su studenti po završetku u problemu ukoliko se tražnje tržišta promene" ili, kako kaže jedna studentkinja ETF-a, "VETŠ nudi brzo rešenje za sitne poslove u struci". Jedan poslodavac, koji nije želeo da mu se pomene ime, kazao je da "najveća razlika između ETF-a i VETŠ-a i jeste u načinu razmišljanja i logici, a ne u stečenim znanjima koja mogu brzo da se nadoknade".

Mobilni operater Telenor zapošljava dosta studenata sa ovog fakulteta i u ovoj kompaniji kažu da je njihovo znanje nesumnjivo. Jelena Milivojević, menadžer za ljudske resurse u Telenoru, u razgovoru za "Vreme" objašnjava da "ima jako dobrih inženjera, veoma potkovanih znanjem, koji se očigledno razvijaju u izuzetne stručnjake". Međutim, iako su u pitanju odlični studenti, često se dešava da nemaju jasnu sliku o onome što će raditi, tako da je potrebno da prođe neko vreme da se uklope kako bi teorijska znanja primenili u praktične svrhe.

EKONOMSKI: BRZO ZAPOŠLJAVANJE

Postoji raskorak između onoga što studenti očekuju da će im biti posao i onoga što poslodavci očekuju od istih tih studenata, bez obzira na to o kom zanimanju je reč.

VELIKI IZBOR RADNIH MESTA: Ekonomski fakultet

Govoreći o diplomcima Ekonomskog fakulteta, Aleksandra Radović iz Piraeus banke primećuje da "oni imaju mnogo teorijskog, a malo praktičnog znanja, nedovoljno su, na primer, radili studije slučaja, tako da je neophodan izvestan period uvođenja u posao. Vrlo često su nezadovoljni rutinskim i repetitivnim poslovima jer imaju utisak da ‘nisu studirali da bi radili tako jednostavne stvari’." U ProCredit banci kažu nam da stvari koje ljudi sa fakultetom ne vide kao bliske (ili za koje smatraju da pošto su završili fakultete to ne treba da rade) jesu kontakt sa klijentima i aktivan rad u smislu nesedenja za stolom.

Mirjana Garapić Zakanji iz ProCredit banke dodaje da za neka radna mesta za koja nije neophodno posedovanje fakultetske diplome, u oglasu za posao kao uslov postave nemanje fakulteta upravo zato što se oni sa diplomom teško prilagođavaju određenim, početnim poslovima. "Ne ide ni njima u prilog, jer pitanje je da li ima dovoljno posla za isključivo ljude sa fakultetom", smatra ona.

Bez obzira na to, činjenica je da se studenti Ekonomskog fakulteta najčešće zapošljavaju tokom prve godine nakon diplomiranja. Po rečima studenta prodekana Ekonomskog fakulteta Veljka Mijuškovića, mogućnosti su im zaista velike – banke, osiguravajuća društva, investicioni fondovi, javni sektor, marketinške agencije, agencije za promet robe, agencije za špediciju, obrazovni centri, instituti...

Fakultet godišnje upisuje 1500 studenata – 650 se finansira iz budžeta, 550 je na samofinansiranju i 300 studira na daljinu. Prosek studiranja je oko osam godina. Na Ekonomskom fakultetu, po rečima apsolvenata, postoji razlika između smerova – računarstvo, revizija i bankarstvo se smatraju težim i perspektivnijim smerovima, dok marketing i spoljna trgovina po nekima spadaju u lakše. Na fakultetu nam je, međutim, rečeno da se ne može definisati koji je smer najperspektivniji jer su svi veoma kvalitetni. Najmnogoljudniji smerovi su finansije, bankarstvo i osiguranje, zatim spoljna trgovina i međunarodne finansije, pa marketing.

Na fakultetu je aktuelna i česta međunarodna razmena studenata, a takođe se organizuju kursevi u sklopu fakulteta, koji su dostupni svim licima. Što se tiče primene bolonjskog sistema kod ekonomista, prodekan Veljko Mijušković iznosi pozitivne i negativne strane: "Dobra strana je olakšan način polaganja ispita i veća prolaznost po predmetima, dok je loša strana selektivna primena i nerazumevanje suštine bolonjskog procesa, a to je skraćenje vremena studiranja, od strane većine nastavničkog kadra."

ORGANIZACIONE NAUKE: DIPLOMA SA ISKUSTVOM

BRZO ZAPOŠLJAVANJE, PRISTOJNE ZARADE: Fakultet organizacionih nauka

Nije retkost na fakultetima da se zarad bržeg uvođenja u posao i uopšte bolje orijentacije studenata održava praksa za vreme studiranja. I dok je, u većini slučajeva, ona ranije zavisila od volje studenta, sada, uvođenjem bolonjskog sistema, ona je skoro svuda obavezna. Tako je i sa Fakultetom organizacionih nauka (FON), na kojem je od ove godine tronedeljna praksa u većoj firmi nužan uslov za dobijanje diplome. Stručni saradnik za studentsku praksu pri FON-u Slavka Krkić objašnjava da je praksa veoma bitna radi budućeg profilisanja. Kada je krajem 2001. ona počela da poziva firme na saradnju, čest odgovor je bio: "A šta da damo ‘fonovcima’, šta oni uopšte rade?" Po svemu sudeći, takav odnos se i te kako promenio. Studenti FON-a se veoma brzo zapošljavaju, imaju pristojne zarade, međutim od Nove godine, kažu, opala je potražnja i za njima, pa čak i za inače veoma traženim, informatičkim smerom.

Prosek studiranja je oko šest godina. Godišnje se prijavi oko 1800 studenata, od kojih bude primljeno blizu 660. To znači da je odnos onih koji uspešno polože prijemni ispit iz matematike i opšte kulture, i onih koji to ne uspeju 3:1. Maja Levi Jakšić, prodekan za razvoj na FON-u, kaže da je odnedavno krenuo i pilot-projekat nastave na engleskom jeziku, u kojem učestvuje oko 200 studenata i koji tek treba da bude verifikovan.

U Telenoru nam kažu da su zadovoljni diplomcima koji dolaze odavde jer se dosta orijentišu na praktičan rad. "Spremni su poprilično. Tokom studiranja imaju puno radionica, poseta institucijama i kompanijama, dosta su uključeni u posao, predavači su iz prakse. Širok je dijapazon oblasti poslovanja koje su pokrivene tokom studija", kaže Jelena Milivojević. Ona smatra da neće biti smanjenja tražnje za kadrovima FON-a, već naprotiv, jer se industrija informacionih tehnologija neprestano razvija.

FARMACEUTSKI: LEPOTA I ZDRAVLJE

PRAKSA U SIMULIRAJUĆOJ LABORATORIJI I APOTECI: Farmaceutski fakultet

Još jedna oblast koja se stalno razvija i čiji su stručnjaci traženi je farmacija. Prodekan za nastavu Farmaceutskog fakulteta Vesna Kuntić kaže da se ne plaši za budućnost svojih studenata jer je životni vek sve duži, potreba da se bude mlad sve intenzivnija, a to samo jača farmaceutsku industriju. Ovaj fakultet ima dva smera: čistu farmaciju na kojem je jača konkurencija i medicinsku biohemiju. Uži stručni predmeti počinju od treće godine i njima se pokriva praksa (u okviru fakulteta postoje simulirajuća laboratorija i apoteka).

Prvobitno je na fakultetu bilo planirano da praksa traje šest meseci, međutim, to nije bilo moguće po pravilima za akreditaciju, tako da je praktični rad ograničen na rad u okviru uže stručnih predmeta.

Dok je pre pet ili šest godina minimum za ulazak na budžet bio blizu 88 poena na prijemnom ispitu iz matematike i hemije, prošle godine taj broj iznosio je desetak poena manje. Prosečna dužina studija je do Bolonje bila 8,15 godina sa nešto višom prosečnom ocenom u odnosu na većinu drugih fakulteta.

PRAVNI: UVEK TRAŽENI

ISKUSTVO POŽELJNO, NIJE NEOPHODNO: Pravni fakultet

Pravnici su uvek traženi bez obzira na završeni smer – doduše, sada u vreme ekonomske krize, kao i svuda, nešto manje. Od diplomiranog pravnika očekuje se znanje stranog jezika, kao i poznavanje rada na računaru. Radno iskustvo za pronalaženje posla nije neophodno, ali je svuda poželjno. Kvaliteti koje poslodavci cene kod kandidata (osim kompetencije, naravno) jesu spremnost na saradnju sa drugima, odnosno timski rad. Međutim, po njima, "ako zaposleni nije timski igrač, ne znači da nije dobar zaposleni, uvek se može pronaći opseg poslova koji zahteva individualni rad i na taj način izvući maksimum iz svakog zaposlenog".

Pravni fakultet broji 13.000 studenata (svake godine se upisuje 600 finansiranih iz budžeta i 900 na samofinansiranju), a prosek studiranja je oko osam godina. Na fakultetu nam je rečeno da smerovi nisu presudni pri zapošljavanju, pa se možda i zbog toga većina studenata pre treće godine odlučuje za opcije koje nose sa sobom nešto lakše ispite (smer međunarodno pravo). Kada je reč o sistemu školovanja na Pravnom fakultetu, osnovna zamerka – uprkos kvalitetnim profesorima i realnim izgledima za buduće građenje karijere – jeste manjak praktičnog rada. Ovo ne tvrde samo studenti već i poslodavci. Prema rečima Bojane Stojšić, menadžera KBC advokatske kancelarije iz Beograda, "Pravni fakultet ne pruža potrebnu praksu pravnog pisanja, izražavanja i debate, tako da sveži pravnici praktično kreću od samog početka jer praktična primena, gde bi studenti učili da pišu tužbe, presude, pravna mišljenja, tj. primenu pravnih normi na pojedinačnim slučajevima, nije pokrivena nastavnim programom".

Iako poslodavci generalno više cene državne fakultete (vidi okvir), Pravni fakultet Univerziteta Union, opet po rečima poslodavaca, sadrži u svom planu i programu, u odnosu na državni, više praktičnih zadataka – primene propisa, pisanje tužbi... Rečju, moderniji pristup izučavanju pravnih disciplina, jer, kako i studenti misle, pored standardnih, ovde se izučavaju i savremene pravne discipline. Osim toga, kao prednost još navode manji broj studenata zbog čega su profesori u mogućnosti da im se više posvete.

Ipak, veći broj završenih srednjoškolaca odlučiće se za državni Pravni fakultet, a oni koji ne uspeju u nameri da se upišu, a pri tom su u mogućnosti da plaćaju svoje školovanje 2000 evra godišnje, uživaće u navedenim privilegijama privatnog fakulteta. Dodatna privilegija – ukoliko se pod to može podvesti – jeste manji obim gradiva za ispite. Iako poslodavcima nije bitno sa kog fakulteta dolazi diploma, sami kažu da privatni fakultet još nije zadobio pozitivan status među omladinom i da ga zato upisuju kada prva opcija (državni) više nije u igri, pa da iz tog razloga često postoji razlika u kvalitetu kandidata.

ČOVEK ILI DIPLOMA: U razgovoru sa poslodavcima često smo čuli komentar da mnogo manje zavisi od fakulteta, a mnogo više od pojedinca. Po toj logici, ako neko ima kvalitete koji se traže, intelektualnu radoznalost, posvećenost poslu i timu, nije mnogo bitno sa kog fakulteta dolazi, odnosno čiju diplomu ima u džepu. Bitno je šta zna i koliko želi da sazna.

Kada je o Srbiji reč, iskustvo Mirjane Garapić Zakanji, člana izvršnog odbora ProCredit banke, govori da sa kojeg god fakulteta neko dolazio, broj onih koji uspevaju i ne uspevaju na određenom radnom mestu je skoro isti. "Iskreno da kažem, ja ne vidim veliku razliku među studentima sa raznih fakulteta i uopšte univerziteta", zaključuje ona.

U Telenoru objašnjavaju da prilikom selekcije kandidati prolaze niz testova i intervjua, a takođe im se radi i profil ličnosti. Diploma i prosek jesu bitni, ali je važniji način na koji neko razmišlja, kakav stav ima, koliko želi da uči i napreduje. Po rečima Jelene Milivojević, ti kvaliteti presuđuju pri odluci o tome koji će od brojnih kandidata sa sličnom prosečnom ocenom na fakultetu dobiti radno mesto.

U korporativnim sredinama, početnički poslovi ne zahtevaju visoku sofisticiranost, nego praktičnost, brzinu i sposobnost brzog učenja kroz rad, tako da su lična svojstva, a naročito proaktivnost kandidata i njegova spremnost na timski rad i strpljivo građenje karijere mnogo važniji od razlike u prosečnoj oceni", kaže Aleksandra Radić iz Piraeus banke.

Dragan Đukić iz Nacionalne službe za zapošljavanje smatra da je opšti trend svuda u svetu, pa čak i kod nas, da poslodavci gledaju šta ljudi znaju i umeju: "Dakle, diploma će sve više biti ulaznica za utakmicu, a da li ćete vi dati gol ili ćete dobiti crveni karton u petom minutu – to zavisi od vas", zaključuje on.

Jelena Jorgačević, Ivana Ljubinković
Koordinator istraživanja: Marija Vidić