Osigurajte ono što vam je najdragocenije! – obično govore takozvani agenti osiguranja.

Jedna stara priča o osiguranju kaže da je takvom jednom agentu, negde na američkom zapadu, kopač zlata po imenu Džon Stjuart odgovorio:

„Nemam ništa dragocenije od svog života!"

I tako je, kažu, Džon sa Divljeg zapada postao prvi čovek koji je osigurao sebe – svoj život. A o zlatu – da i ne govorimo u detalje.

Evropljani, naravno, imaju neke druge priče o počecima osiguravajućih društava koji su zasnivali svoj ugled i stvarali moć na uplatama polisa za životno osiguranje.

U Srbiji, usred Evrope, pod vladavinom kneza Mihaila, dok su se građani osećali ugroženima od Turaka u vlastitoj Kneževini, javile su se prve filijale stranih osiguravajućih društava. Godina 1861, kada bečko društvo „Anker" otvara predstavništvo u Beogradu, uzima se kao prelomna. Kasnije će svoje ekspoziture otvoriti jedno američko, pa jedno englesko, kao i jedno osiguravajuće društvance italijanskih zastupnika iz Trsta. Posle srpsko-turskih ratova filijale stranih društava i dalje imaju prednost na domaćem, srpskom terenu, da bi negde između Balkanskih ratova za konačno oslobođenje Srbije od neprijatelja – izniklo prvo nebelosvetsko osiguravajuće društvo – „Jugoslavija".

Po oglasu objavljenom u kalendaru „Vardar" za prostu 1914. godinu (izdanje društva „Kolo srpskih sestara", godina deveta, Beograd, Nova štamparija „Davidović", 1913), može se videti da društvo „Jugoslavija" poseduje oveći kapital: 1.200.000 dinara u zlatu. Kako i zašto je prvo osiguravajuće društvo u Beogradu na ime „Jugoslavija" dobilo tako ogromno poverenje osiguranika širom Srbije priča je koju ni kopač zlata Džon ne bi sasvim razumeo, čak ni da je kojim slučajem mogao da isčitava tone spisa o davnašnjim južnoslovenskim težnjama ka ujedinjenju ekonomije, kulture i osiguranja za život svih pojedinaca na brdovitom Balkanu. Razumljivo, jednom kopaču zlata ništa ne bi značile informacije o intelektualnim preokupacijama jednog Križanića, Ljudevita Gaja, Vatroslava Jagića, Kukuljevića, Supila, ili dobrog prijatelja Jagićevog a velikog srpskog političara Stojana Novakovića. Međutim, naznaka „akcijski kapital" Džonu s Divljeg zapada i te kako bi pomogla da shvati u čemu je marketinška dosetka vlasnika ovog osiguravajućeg društva. Biti osiguran kod „Jugoslavije" a da države Jugoslavije nije bilo ni na pomolu, moglo je značiti samo dobar ekonomski potez vlasnika – akcionara. Kako piše list „Osiguranje" osiguravajućeg društva „Dunav" iz ovovremenskog Beograda, „Osiguranje života je jedan efektan vid štednje. Dakle, em štedite, em ste osigurani! A baška što višak svojih para obezbeđujete od inflacije".

Propagandisti društva „Dunav" ponavljaju poznate reklamne poruke „Jugoslavije" iz 1913. godine ne zato što su dobri imitatori, već stoga što sticanje kapitala i njegovo uvećavanje ne trpi nikakve „istorijsko-patriotističke" promene. I zato vam ljudi iz „Dunava" mogu reći da njihov kapital iznosi onoliko para koliko je potrebno zua gradnju beogradskog metroa, recimo. Jer, „osiguravajući život, vi nikom ništa ne dajete, vaš novac ostaje vaš!" Kamate su obavezne, kao u banci.

Ali, prednost „obezbeđujućih društava" (kako su u Srbiji zvanično nazvana strana osiguravajuća društva u XIX veku) u tome je što vas ovo „akcijsko društvo" štiti od nezgoda svake vrste, čime se udvostručava isplata zajemčenih polisa. Pri tome možete posedovati više polisa života, a na jednoj možete uneti imena svih onih koje volite.

Da se ništa pod kapom nebeskom nije promenilo u tretmanu zavođenja pojedinaca da zajamče svoj novac osiguravajućem društvu, od 1913. do danas – govori uputstvo „Dunava": „Ako ste vlasnik kuće ili stana, osiguranjem obezbeđujete materijalnu zaštitu, odnosno nadoknadu za slučaj požara ili udara groma, udara motornog vozila ili neke mašine, eksplozije, oluje i grada, pada vazdušne letilice, manifestacija, demonstracija" (list „Osiguranje", 1987).

Od „eksplozije", „manifestacija" i „demonstracija" ove „proste 1991. godine" strepe svi pojedinci na terenu koji se državno-pravno naziva Jugoslavijom. I danas je veoma, veoma aktuelno osiguranje „pensije", baš kao i 1913. godine. O osiguranju „miraza ženskoj deci i kapitala muškoj deci" – građani Jugoslavije i nemaju kad da razmišljaju, ukoliko im deca već nisu u švercu ili ukoliko već nisu postrojeni u kakvoj paravojnoj i vojnoj formaciji.

Zlobnici – a sve ih je više širom države Jugoslavije – podsetiće se da je ovovremenski osiguravajući zavod „Dunav" nastao 1974. godine tzv. fuzijom dva društva: „Beograda" i „Jugoslavije"; posle donošenja Ustava iz iste proste godine, naravno.

Arhivski pacovi će vam preporučiti i informaciju da je između dva rata („Prvog i Drugog svetskog") u Kraljevini SHS osiguravalo građane i društvo „Srbija" i „Jugoslavija".

O „posmrtnim" Opšteg Osiguravajućeg Društva „Jugoslavija" iz 1913: kamate iščekuju poslednji kopaci jugoslovenstva i, ništa manje, zagovornici tržišne Jugoslavije moćnog kapitala.

ZORICA JEVREMOVIĆ