Jubilej:
Kako smo napravili Kosovski boj

Kralj Bosne, Srba i Primorja Tvrtko I u diplomatskom pismu Italijanima hvali se svojom pobedom nad Turcima, a ovi odgovaraju da su već čuli za slavnu pobedu nad muhamedancima. Da li i jedan od najozbiljnijih vladara na Balkanu tog vremena tek tako laže, a naivni Latini, stare varalice, prave se mutavi

U onom gazimestanskom kotlu od "dešavanja naroda", dva tinejdžera rešila su da probaju da naprave realnu kompjutersku simulaciju tog 600 godina dalekog boja. Bez patetičnih govora, epske poezije i guslara, samo mašina hladne glave, tj. glave hard diska, koju je samo trebalo nafilovati odgovarajućim podacima. Mašina, za to vreme najbolja Amiga 500, a program Universal Military Simulator. Smešno za današnje uslove, ali više nego dovoljno da odradi pos’o.

Dakle, Ivan i ja krenusmo da kopamo literaturu. Umesto Miloša, kneževe večere, ko je i da li ubio Murata – brojčani sastav vojski, tipovi i kvalitet trupa, raspored na bojištu i sve ostalo relevantno za glupu mašinu koja ne kapira emocije, carstvo nebesko i literarnu slobodu, već samo gole fakte. I razletesmo se po bibliotekama – nije bilo interneta u ta vremena. Kad mi tamo, a ono međutim – o konkretnim podacima ni traga ni glasa. Od nagađanja do pogađanja. Normalno, o Kosovskom zavetu desetina hiljada strana. Pa, zar je moguće da se ne zna ni ko je sve učestvovao, recimo kralj Marko i despot Konstantin Dejanović kao turski vazali? Tok bitke, raspored? Ništa? Ono... Srpsko desno krilo prvo potiskuje Turke, a Bajazit posle u kontranapadu uspeva da reorganizuje vojsku i pobedi Srbe. Pa to svi znamo, je l’ tako? I film onaj sa pokojnim Milošem Žutićem i rogovima snimiše. No, o tome u faktima ni traga, ni glasa, osim "kako je to zamišljam da je možda bilo" decenijama, čak vekovima posle boja.

Ok, krenusmo da tražimo šta imamo od podataka iz prve ruke na koje se možemo sigurno osloniti. Kralj Bosne, Srba i Primorja Tvrtko I u diplomatskom pismu Italijanima hvali se svojom pobedom nad Turcima, a ovi odgovaraju da su već čuli za slavnu pobedu nad muhamedancima. Da li i jedan od najozbiljnijih vladara na Balkanu tog vremena tek tako laže, a naivni Latini, stare varalice, prave se mutavi? Velmoža relativno male oblasti, Vuk Branković, iako poražen i sa velikom pobedničkom vojskom u srcu svoje zemlje ne predaje se niti postaje vazal, već nastavlja da se bori protiv Turaka sledećih par godina. Hm... Još čudnije. Bajazit Jildirim, Munja, maršira 700-800 kilometara nazad, da učvrsti vlast u glavnom gradu. Vlast mu se klima i to kao jedinom nasledniku i velikom pobedniku koji je preokrenuo bitku nad nevernicima? Zatim, pošto mu mesto ne da mira, ide na kraći hiking još hiljadu kilometara u Anadoliju da uguši pobunu lokalnih emira i plemena, koji dižu ustanak na vest o velikoj Otomanskoj pobedi? Ili, biće da su vesti bile malo drugačije. Dobro, Milica postaje Bajazitov vazal, ali dobra dva meseca posle, i to pošto je bila izložena invaziji druge supersile u regionu toga vremena – kraljevine Ugarske. Znači... Vojnički čisto, to možda i nije poraz što nas na x mesta učiše u školi do tog vremena? Dobro, znači ishod bitke ne sme biti predeterminisan u simulaciji. Barem nešto, idemo dalje.

RAZMESTITI PO VOLJI: Strelci, konjanici, pešaci i Stefan Lazarević

Onda pravimo jedinice i formacije. No, opet nagađanja. Samo procene brojnosti trupa na osnovu nekih sličnih srednjovekovnih bitaka. Opis trupa... Pa, verovali ili ne, najbolji prikaz je pukovnički ispit nekog majora bivše JNA iz šezdesetih godina prošlog veka. Janičari, akindžije, azapi, spahije... Pazi, o Kosovskom boju od majora Titove JNA. No, uz pomoć pukovnika i još ponekog detalja, izbalansirasmo nekako combat statuse, moral, snagu jedinica, malo pomalo. Topografija, uzbrdo, nizbrdo pa napa’nemo je jakako važno, no tu barem nismo imali nedoumica – livada, Kosovo polje sa manje ili više božura, koga zanima estetika. Našu Amigu sigurno ne. I to bi bilo to, unesemo sve podatke pre boja, bez večere i rujnog vina. A da, ishod bitke u simulaciji? E, može ‘vako, a može i ‘nako, sve zavisi kakav ste hrabri PC general – boj ne bije svijetlo oružje, već klik na tastaturi.

Sada, dvadeset godina kasnije, imam neuporedivo bolju "mašinu", a pristup podacima preko interneta je samo dva klika daleko. Masa igrica na tržištu da se prilagoditi i "modovati". Među klincima za ove potrebe najpoznatija je i najbolja Segina – Medival Total War II. Krenuh, probam da vidim da li bih sad bolji junak bio i pre Marka na Kosovo stig’o. Trebalo bi da je mnogo lakše, pa internet je tu. Međutim, o našoj srednjovekovnoj vojsci i dalje na netu veoma malo. Najviše podataka na stranicama DBA Board games fanatika. To su vam oni frikovi što organizuju turnire bitki olovnih vojnika, na orgomnim reljefnim mapama i po striktno određenim pravilima. Postoji i njihova klasifikacija svih vojski hladnog oružja sveta u istoriji, da bi se bodovanja i turniri lakše organizovali. Po njima, Late Serbian – aka Serbian empire, klasa A, tj. najbolji? Rade ljudi i divne modele olovnih vojski, pa i Srba. Centimetar i po visoke figurice s perfektnim detaljima, prava mala umetnička dela, gde se vodi računa o naoružanju, bojama, istorijskim grbovima itd. Ljudi koji su ih pravili? Još ne videh nekog Srbina, sve Ameri i neki stranci, rade to za džabe. Zatim Youtube, ima li snimljenih bitki u pomenutom Total War Enginu. Ima, Youtube video vašar taštine, naravno. I to na tone, bitke od Ramzesa II pa na dalje. O Kosovu – jedan petominutni klip, uradio ga, naravno, Turčin. Srbi katastrofalno gube. Uradio ga, bogami, i sa pratećom muzičkom podlogom, drmaju zurle sve u šesne’s...

Prošle godine, u vreme proglašenja nezavisnosti Kosova, gledam TV reportažu napravljenu ispred Pravnog fakulteta u Beogradu. Od deset studenata samo jedan je znao kad je bitka bila, ostali ili nisu znali, ili su nagađali, ili ih nije zanimalo. To je obrazovaniji deo populacije mladih Srbalja, a na Pravnom postoji i predmet Nacionalna istorija, ako ga Bolonja nije ukinula. Prirodno, kad ni posle 20 godina nismo daleko odmakli od epike i mitomanije.

Mihailo Radojičić