Rim:
Berluskonijev poklon mafiji

Pjero Ostelino je bivši urednik i novinar Il Corriere Della Sera, najuglednijih i najkonzervativnijih italijanskih novina. Objavljujemo izvod iz njegove knjige Lo stato canaglia, u kojem autor predgovora opisuje stanje u današnjoj Italiji:

AFERA ZA AFEROM: Premijer Berluskoni

Zemlja je paralisana ogromnim brojem zakona i propisa, zagušena invazivnom sporokapirajućom birokratskom kulturom, predvođena je skupom, neefikasnom i često korumpiranom javnom službom, sprovodi opresivnu kaznenu fiskalnu politiku prema onima koji plaćaju poreze dok utajivače poreza toleriše. Italija, koju su zarobili nepotistički interesi jednog esnafa koji cveta na jugu zemlje, u rukama je organizovanog kriminala. Zemlja je u nezaustavljivom kulturnom, ekonomskom i političkom padu. Takva je današnja Italija.

Ostelinova tačna analiza našeg bolesnog i slabog društva potvrđena je novim Zakonom o prisluškivanju koji je usvojila Berluskonijeva vlada. Pod plaštom zaštite privatnosti, novi zakon je zapravo poklon mafiji. Za početak, javnom tužiocu biće sada mnogo komplikovanije da dobije dozvolu za prisluškivanje – biće mu potrebne dozvole od troje sudija, umesto samo od jednog. Međutim, glavna promena u zakonu sastoji se u vrlo suptilnoj nijansi: dok se u pređašnjem zakonu dozvola za prisluškivanje izdavala u "slučajevima prisutnosti ozbiljnih sumnji da je u pitanju krivično delo", sada se dozvola izdaje ukoliko postoje "ozbiljni posredni dokazi o krivici".

Evo jednog primera koji će dočarati razliku. Međusobne veze među pripadnicima raznih mafijaških porodica su spojene, identifikovane su kao kolateralni kriminal. Na primer, ako je nekoliko automobila zapaljeno, ako je nekoliko zelenaša uhapšeno, ako je nekoliko vlasnika radnji prebijeno, ako su neke građevinske mašine (buldožeri, kranovi) zapaljene itd., prisluškivanjem može biti obuhvaćeno i žrtvino okruženje.

S obzirom na to da prestravljene žrtve nerado govore ili pokreću tužbe protiv svojih dželata, već umesto toga uredno plaćaju mesečni reket, često se dešava da prođe više meseci u prisluškivanju da bi tužilaštvo došlo do bilo kakve informacije o počiniocima ovih krivičnih dela. Kako da dospete do vrha piramide, odnosno do imena glavnih ljudi u mafiji za koje oni rade? Kako da dokažete hijerarhijsku povezanost između bosova iz komšiluka i glavnih mafioza koji naručuju podmetanje požara u radnjama? Do sada, ukoliko ste imali "slučaj prisutnosti ozbiljnih sumnji da je u pitanju krivično delo", mogli ste u okviru istražnih radnji da posegnete za prisluškivačima.

To više nije moguće: koji je posredan dokaz kojim se razotkrivaju veze između izvršilaca krivičnog dela, naručilaca i organizatora zavere? Logika je postavljena naglavačke – u prošlosti prisluškivanje se koristilo da bi se dokazala krivica bosova na najvišim lestvicama u mafijaškim organizacijama (često sastavljenim od poslovnih konslutanata, advokata, inženjera, notara). Sada, ako hoćeš nekoga da prisluškuješ, najpre moraš da dokažeš da je kriv. Takav zakonski propis garantuje neuspeh tužioca, koji nikada neće biti u stanju da identifikuje one na najvišim položajima u mafijaškim organizacija, već samo njihovu "pešadiju".

Povrh svega, čak i ako tužilaštvo ubedi svu trojicu sudija u postojanje "čvrstog dokaza o krivici", dobiće dozvolu da prisluškuju optuženog samo na 60 dana. Tako, ako šef mafije naruči ubistvo a zatim ode na tromesečni odmor na Bahame i prekine sve kontakte sa Sicilijom, njegov telefonski broj neće biti više predmet prisluškivanja. Ujutro 61. dana, sa kopijom novog zakona u rukama, mirno može da naruči drugo ubistvo. I sve drugo.

Novi zakon je poklon mafiji, kamorama i ndragentama, koji će iz sve snage ujediniti svoj politički uticaj kako bi iste ljude izglasali na sledećim izborima.

Guardian