Turisti iz Srbije u Hrvatskoj:
Kad sused pozove

Ove sezone biće 11 odsto više turista iz Srbije na hrvatskom primorju, uz porast noćenja za 28 odsto. To je jedan odsto od ukupnog broja onih koji letuju u ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici. Šta statistika i procene prećutkuju

Prvo su, krajem februara i početkom marta, hrvatske turističke agencije preplavile beogradski Sajam turizma. Zatim se, u maju, širom Beograda, Novog Sada i Subotice, pojavilo stotinu bilborda i 230 džambo plakata sa sloganima "Tako lepa, a tako blizu" i "Kada srce kaže leto, kaže Jadran". I Ministarstvo turizma Hrvatske je, ovim bučnim pozivanjem na "argument srca", uvelo Hrvatsku na srpsko tržište.

Da je Hrvatska za građane Srbije samo "mala mediteranska zemlja idealna za odmor zbog kristalnog mora, netaknute prirode i drevnih gradova", kako piše u prospektu veće ovdašnje turističke agencije, a da su turisti iz Srbije samo jedni od skoro devet i po miliona ljudi koji godišnje posete Hrvatsku, isti kao i svi drugi stranci, tu bi bio kraj priči. Međutim, kao što je poznato, tu priča tek počinje.

U anketi koju je sprovela "Politika", više od polovine građana Srbije izjavilo je da nikada ne bi moglo da uzme u obzir Hrvatsku kao destinaciju za odmor. Na forumima ne manjka komentara. Pojedini forumaši iz Hrvatske obećavaju "pakleni provod srbendama" usude li se da dođu, nabrajajući šta bi sve moglo da im se desi pa da im letovanje zaista bude nezaboravno. Ni odavde ne izostaju jednako vatreni odgovori. S druge strane, ima i onih koji su jugonostalgični. Neki se, opet, pozivaju na sasvim običan razlog. Žele da letuju u Hrvatskoj jer su tamo dobri hoteli i prelepa obala.

Imajući sve u vidu, da li se isplati uloženi novac hrvatskog Ministarstva turizma za ovdašnje reklamiranje?

Pre svega, i to pitanje o količini uloženog novca postalo je tema za raspravu. Naime, Slovenci su (videti okvir) tvrdili da je Hrvatska uložila oko 350.000 evra za plakate po Srbiji. Međutim, u Ministarstvu turizma Hrvatske nam je rečeno da je ukupno – u promotivnoj kampanji kojom su obuhvaćene Ukrajina, BiH, Srbija, Rumunija i Makedonija – utrošeno nešto malo manje od pomenutih 350.000, a da je od toga oko 885.000 kuna (skoro 122.000 evra) otpalo na Srbiju.

S kojim rezultatom?

Statistika kaže da ima promena. Svakako nedovoljno da turisti iz Srbije budu proglašeni "spasiteljima hrvatske turističke sezone", ali dovoljno da može da se primeti da je korak napravljen.

U 2007, prateći podatke na sajtu hrvatskog Ministarstva turizma, gotovo 77.000 ljudi iz Srbije je posetilo ovu bivšu jugoslovensku republiku. Sledeće godine taj broj je porastao na 87.633, dok se broj noćenja povećao na 385.093, što je za oko 70.000 više u odnosu na 2007. Sličan broj noćenja ostvarili su u prethodnoj godini turisti iz Norveške i Španije, dok, recimo, turisti iz Nemačke "imaju" 11 miliona noćenja.

Sledeći očekivanja za 2009, s obzirom na dosadašnji tok stvari, Srbija je, uz Japan, zemlja sa najvećim rastom poseta Hrvatskoj u odnosu na prethodni period. Procena je da će ove turističke sezone biti 11 odsto više onih koji će govoriti ekavicu na hrvatskom primorju i da će ostvariti 28 odsto noćenja više.

CENA NOSTALGIJE: Ovdašnje agencije imaju različita iskustva kada je u pitanju tražnja za letovanjem u Hrvatskoj. Međutim, većina ih je saglasna u tome da interesovanje postoji, ali da, u poređenju sa omiljenim, dugogodišnjim destinacijama kao što su Grčka, Turska ili Egipat, Hrvatska nema šanse da bude prava konkurencija. "Iako su marketinški izuzetno prisutni i nude visok nivo usluge, nema velikog interesovanja za Hrvatsku, čemu su razlog prvenstveno cene. Cena smeštaja je dosta viša u odnosu na Grčku ili Bugarsku", kaže Aleksandar Vučković iz turističke agencije "Argus". U ovoj agenciji se ne organizuju grupni polasci, već samo individualni. Slično mišljenje, kada je u pitanju poseta turista iz Srbije hrvatskom primorju, imaju i u novosadskoj turističkoj agenciji "Fantast". Po njima, vidi se blago povećanje broja zainteresovanih za letovanje na "jednoj od najsunčanijih obala Sredozemlja". Obično su u pitanju porodice, a do sada, u predsezoni, 14 Novosađana je preko "Fantasta" uplatilo za svoj odmor u susednoj Hrvatskoj. Kako nam je rečeno, proveli su se lepo, niko nije imao problema, a jedini problem je suma od 400 do 2000 evra koliko je potrebno izdvojiti za osam dana. Cena svakako zavisi od hotela i dela Hrvatske u koji se ide.

Hvar

U "Kompasu", međutim, kažu da je interesovanje veliko. "Za isto novca koliko bi se dalo za hotel u Crnoj Gori, dobije se bolja usluga", komentariše Aleksandar Danilović, zaposlen u ovoj agenciji. Broj odlazaka u odnosu na prošlu godine je prevaziđen, a ljude da odu u Hrvatsku navodi "nostalgija za dobrim letovanjem i dobrim morem". Oni koji letuju tamo hvale uslugu, turističke standarde koji su na visokom nivou. Popularno je i krstarenje hrvatskim ostrvima, što spada među povoljnije aranžmane, jer je za sedam dana potrebno izdvojiti oko 500 evra.

Najveće interesovanje je za Istru, gde polupansion u predsezoni košta od 26 do 35 evra dnevno. Hrvatska je, kažu, zbog slabije ovogodišnje posete turista smanjila cene, ali se to, ne baš znatno smanjenje nije nimalo odrazilo i na smanjenje cena u ponudama naših agencija, pogotovo onih koje imaju paket aranžmane. Ministarstvo turizma Hrvatske je objavilo da je dosadašnja turistička poseta devet odsto manja u odnosu na prošlu godinu. Iako ministar turizma u hrvatskoj vladi Damir Bajs smatra da će taj pad do kraja godine iznositi dva do tri odsto, tamošnja javnost daje znatno pesimističnije procene, pominjući da bi pad mogao da bude između 15 i 20 odsto.

No, u "Kompasu" tvrde da turisti iz Srbije već imaju određenu materijalnu protekciju kada su hrvatski hoteli u pitanju. Naime, dešavalo im se nekoliko puta da hrvatski državljani ne samo preko agencija u Srbiji putuju u Grčku jer im je tako jeftinije, već da odavde uplaćuju aranžman za Hrvatsku. Tako se nedavno dogodilo da je izvesni gospodin iz Osijeka došao do Beograda da bi uplatio aranžman za sebe i svoju porodicu na hrvatskom primorju.

Dodajući da se tek očekuju popusti koji se daju uz promocije, Aleksandar Danilović kaže da su "cene preko naših agencija niže nego u 70 odsto hrvatskih hotela ako bi se uplaćivalo preko njihovih agencija". On to objašnjava željom hrvatskih turističkih radnika da što više ljudi iz Srbije provede svoj odmor kod njih. Razlog ležu u navikama onih koji dolaze odavde. Danilović prepričava kako su mu kolege iz hrvatske rekle da su "Srbi jedni od retkih koji primaju 300, a troše 500 evra". Mišljenje da je tržište Srbije tržište dobrih potrošača izneseno je i na beogradskom Sajmu turizma jer "Srbi i Rusi sve dok imaju novca ne ustežu se da ga troše".

U "Kontikiju" potvrđuju da su i oni imali sporadičnih slučajeva uplate aranžmana iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Što se tiče ovdašnje situacije, prodaja za aranžmane u Hrvatskoj se duplirala. "Jugonostalgičari se vraćaju na hrvatsku obalu", tumačenje je Branke Karadžić iz "Kontikija". Ova agencija u svojoj ponudi ima više od 70 hotela i to u Istri, Dubrovačkoj regiji i na ostrvima. Gospođa Karadžić govori i o prednosti last minute ponuda, na koje, međutim, "naši turisti nisu navikli, iako im za Hrvatsku ne bi trebala viza, pa je s te strane vrlo zgodno i ostvarljivo".

Dubrovnik

Početna cena letovanja na hrvatskoj obali, za osam dana, iznosi između 250 i 300 evra i obuhvata sedam noćenja u skromnim apartmanima ili hotelima sa dve zvezdice. Na ostrvima, prosečna cena za pristojniji hotel je 500-600, dok u luksuznim hotelima ide od 1000 pa naviše. Slične cene su u Istri. Dubrovnik je, već uobičajeno, skuplja destinacija pa, na samom startu, za boravak u hotelu treba izdvojiti blizu 500 evra. "Kontiki" u svojoj ponudi ima i ekskluzivni hotel, u zgradi iz XVII veka, gde sedam noćenja u sezoni košta 2600 evra.

Među turistima iz Srbije, najveće je interesovanje za Istru, jer se tamo, kako kažu, osećaju dobrodošli. A to otvara pitanje one druge cene, koja se ne broji u evrima, kunama ili dinarima.

O EKSPRESU, TABLICAMA I...: Kako nam je rečeno u izvorima bliskim generalnom konzulatu Republike Srbije u Rijeci, pred svaki početak turističke sezone njima se obrati dvadesetak ljudi sa istim pitanjem: "Koliko je sigurno putovati u Hrvatsku kolima, kolika je verovatnoća da će biti napadnuti tamo gde ne uspeju da sakriju šta su i odakle su, a pogotovo kakve bezbednosne garancije Konzulat može da im pruži ukoliko se opredele za putovanje u Hrvatsku?" Odgovor je uvek isti. Niko, ni Konzulat, ne može ništa da garantuje, ali iskustvo govori da su Kvarner i Istra relativno bezbedni za srpske turiste, a pojedinačni incidenti jesu mogući, ali su malo verovatni.

Priče o prodavnicama gde vam kažu da nema hleba, iako vidite pune rafove, pa se tek onda dosetite da tražite kruh, nisu retkost. Slično je i sa kafom odnosno kavom. Jedan novinar koji je prošlog leta putovao u Hrvatsku kaže da je imao sledeću taktiku: u kafiću uvek traži "espreso" – što je sigurno, sigurno je – a kafu će piti kada se vrati u Beograd.

Postoji strah kod nekih da će biti napadnuti jer govore ekavicu, ali možda je ipak najveća zebnja vezana za kola sa beogradskim tablicama, i to ne bez razloga. Krađa tablica ili kamen bačen na šoferšajbnu nije neuobičajena stvar, pogotovo u nekim delovima Hrvatske.

Međutim, kako smo saznali, u prethodne tri godine riječkom konzulatu (koji pokriva deo Jadrana od Karlobaga pa na sever Istru i ostrva poput Cresa, Lošinja, Raba, Paga) nije se obratio nijedan turista sa žalbom te vrste.

Pretpostavka je da oštećeni neće da prave "međudržavni" od svog problema, a i smatraju da od žalbe ionako nema neke koristi jer bi, kako veruju, i pravosudni i policijski aparat bio protiv njih. Oni koji su upoznati sa situacijom kažu da su u Istri ovakvi incidenti pojedinačni izgredi. Takođe smatraju da bi se isto moglo dogoditi i autu hrvatskih registracija koji bi se našao slobodno parkiran u Zemunu ili Nišu.

Zvaničnih podataka koji bi se specijalno odnosili na "turistički segment" prigovora i žalbi građana Srbije nema, kako u riječkom konzulatu tako ni u ambasadi Srbije u Zagrebu. Naša ambasada se o ovim incidentima obaveštava ili iz medija ili joj se direktno obraćaju stranke ili, konačno, od MUP-a Hrvatske. MUP Hrvatske je dužan da obavesti ambasadu o ovakvim problemima, ali oni to vrlo retko rade. Neformalna preporuka srpskih diplomatskih predstavnika onima koji dođu u Hrvatsku je – parkirajte auto tamo gde ga ne vide prolaznici. Za razliku od Istre gde ovdašnji turisti jesu dobrodošli i imaju lepa iskustva, atmosfera u Šibeniku, Splitu ili Dubrovniku je drugačija. Pre dve godine se čak dogodilo da je u Dubrovniku spaljen auto MUP-a Srbije. Počinioci nisu pronađeni. Ovo svakako ne znači da će svakom ko ode u Šibenik sa srpskim tablicama biti spaljen auto ili probušene gume. Ali, kako poručuju iz ambasade, opreznost nije na odmet.

I dok put po hrvatskim putevima može biti rizičan, dotle je nebo između Hrvatske i Srbije postalo veoma prometno. Naime, vazdušna linija koja povezuje Beograd i Pulu, najprofitabilnija je JAT-ova linija. Uvedena je prošle godine posle blizu dve decenije pauze, a njena popunjenost prosečno iznosi 98 odsto, što je više od svih drugih redovnih linija srpskog avio-prevoznika. U JAT-u najavljuju da će ubrzo uvesti i let Beograd–Dubrovnik.

Ko će sve leteti tim avionom? Deca koja su rođena za vreme rata u bivšoj Jugoslaviji sada imaju šesnaest, sedamnaest godina. Već osam godina prate Jadransku ligu u košarci, serije zajedničke produkcije, slušaju Severinu i navijaju za Cukrova u "Operaciji trijumf" jer dečko dobro izgleda. Po celom gradu vide bilborde na kojima se reklamira hrvatska obala. A ako ih srce odvede na more koje je tako blizu a tako lepo, i odu direktnom linijom, kolika li će biti njihova zbunjenost kaže li im kelnerica da ne mogu da naruče kafu jer ona ne razume šta je to.

Jelena Jorgačević