VREME 965, 2. jul 2009. / NAVIGATOR
Majkl Džekson, veći od interneta
"Iranske vlasti ne mogu da zaustave internet", slavodobitno je poručio prošle nedelje prvi čovek Gugla. "To može samo Majkl Džekson", dodajem ja. Naravno, govorimo o različitim stvarima.
Erik Smid iz Gugla je mislio na nastojanja vlasti u Iranu da spreče demonstrante koji se bune zbog zvaničnih rezultata predsedničkih izbora da vesti o svom protestu šire svetom koristeći sajtove poput Tvitera. Zaista, pokušaj da se tako nekome zapuše usta pokazao se neuspešnim. Makar i privremeno gašenje interneta i mobilne telefonije, kao dva glavna izvora nezavisnog tzv. građanskog informisanja, izazvalo bi ozbiljnije posledice, verovatno i dodatni gnev onih koji su u tom protestu do sada bili neutralni.
Ali iznenadna smrt najvećeg svetskog pop zabavljača naprosto je "pogasila" servere. Tačnije rečeno, navala na neke sajtove bila je tolika da su njihovi administratori u prvom trenutku mislili da su ih napali hakeri. To je bio slučaj sa Guglom, pogotovo sa Gugl vestima, servisom koji generiše vesti sa raznih sajtova i kao takav zgodan je kada treba utvrditi ima li neko informaciju više.
Sajt koji je vest prvi objavio TMZ.com bio je jedno vreme nedostupan, ali se relativno brzo oporavio i čak organizovao netkastove (emisije na internetu) kasnije u toku dana. Zapravo, cela internet oluja trajala je dva-tri sata i za to vreme bilo je otežano i korišćenje Tvitera. Da sam iranski predsednik Ahmadinežad, pustio bih (makar samo to veče) Triler na najglasnije.
Interesantno je da je do usporavanja interneta došlo u Americi i Aziji, ali ne i u Evropi. To je logično jer je vest stigla oko ponoći po srednjoevropskom vremenu kada većina korisnika interneta spava ili se na to sprema. Takođe, većina sajtova je funkcionisala normalno, ali je udar bio na onih nekoliko najpopularnijih, tako da su korisnici imali utisak da internet "stoji". Odziv na Guglu se podigao na prosečno devet sekundi što je na ovom sajtu večnost.
Sada se posledice ovog događaja pažljivo analiziraju. Prvi zaključak je da se internet ponaša slično bankama (u filmu Meri Popins). Ako svi navalimo na ista vrata u istom trenutku, nema tog sajta koji će nas uslužiti jer nijedan nije pravljen za deset miliona korisnika istovremeno. Dakle, internet ima svoja ograničenja koja povećava činjenica da većina nas koristi samo nekoliko sajtova.
Drugi zaključak je da u ovakvim situacijama "šnjur" nose stari mediji. Na televiziji i na radiju nije bilo nikakvih usporavanja bez obzira koliko se desetina miliona ljudi u svetu u tom trenutku okrenulo CNN-u i BBC-ju. Što je dobar kontraargument onima koji tvrde da će internet ukinuti sve druge medije.
|