Intervju – Nenad Popović,
predsednik Ekonomskog saveta Demokratske stranke Srbije:
Braćo Rusi, pomagajte

Ne mogu neki investitori da budu "maženi i paženi", da im se kad kasne sa plaćanjima preuzetih obaveza gleda kroz prste, a da se neki drugi na svaki način sputavaju. Politika razdvajanja investitora na "naše" i "tuđe" skupo će koštati ovu vladu

Predsedik Srbije Boris Tadić obratio se pismom predsedniku Ruske Federacije Dmitriju Medvedevu za milijardu evra finansijske pomoći Rusije Srbiji: 200 miliona evra za dopunu budžeta i dva puta po 400 miliona za infrastrukturne projekte, a ambasador Ruske Federacije Aleksandar Konuzin rekao je da se molba razmatra. Sa druge strane, u vreme kad je najavljivan dvogodišnji aranžman sa MMF-om od tri milijarde evra za ublažavanje efekata svetske ekonomske krize, Nenad Popović, predsednik Ekonomskog saveta Demokratske stranke Srbije, tvrdi da je Ruska Federacija spremna da Srbiju pomogne sa šest milijardi evra.

"VREME": Šta se dogodilo da se od spremnosti teške šest milijardi za svega nekoliko meseci dođe do "videćemo" za šest puta manje?

NENAD POPOVIĆ: Rekao sam da bi DSS, ukoliko bi bio na vlasti sa svojim koalicionim partnerima, mogao da obezbedi da Srbija dobije u sledeće dve godine po tri milijarde evra kao investiciju u domaću privredu na osnovu saradnje sa Ruskom Federacijom, jer postoji veliki interes ruske države i ruskih kompanija za ulaganje u srpsku privredu, da tako obezbede bolju ponudu srpskih proizvoda na tržištu Ruske Federacije, ali i na tržište zemalja CEFTA sporazuma, kao i na i tržište EU. To sam rekao tada, to kažem i sada. Postoji, takođe, interes ruske strane da se poboljša plasman ruskih proizvoda na srpskom tržištu, a ne samo energenata kao što je sada slučaj, nego i drugih proizvoda. Na osnovu pregovora o državnoj i privrednoj saradnji i ponudi povoljnih uslova za investiranje ruskim preduzećima, nova vlada, u kojoj bi bio DSS, vlada koja bi bila nacionalno odgovorna i ekonomski sposobna, sigurno bi mogla da obezbedi tih šest milijardi evra. Mi se, naime, zalažemo za čvršće povezivanje Srbije i Rusije, a kredit je samo jedan vid šire političke i ekonomske saradnje. Drago nam je što je aktuelna vlada prihvatila ono o čemu mi govorimo već šest meseci, jer ni jedan kredit nije skup ako se ulaže u razvoj nacionalne privrede. Nevolja je što su nas poslušali tek kad su se suočili sa kolapsom privrede: do sada Evropa nije imala alternativu, a kad je do grla došlo onda "braćo Rusi, pomagajte". Ja se nadam da će Ruska Federacija da im izađe u susret. Zaista ne znam čime se vodila ova vlada kad je tražila samo milijardu: ja sam govorio o onome što mi možemo, ali siguran sam da će se za nekoliko meseci, ako toliko potraju, opet setiti braće Rusa i tražiti još malo.

Ambasador Ruske Federacije Aleksandar Konuzin izjavio je da u Vladi Srbije postoje protivnici rusko-srpske saradnje. Ko su, po vama, ti protivnici?

Ambasador Konuzin nije pominjao imena, pa ih neću pominjati ni ja, ali mislim da celokupna srpska javnost zna o kome je reč. To nije jedan član Vlade, već njih nekoliko. Nisu, uostalom, važna imena, već pogrešna politika Vlade: još dok su trajali pregovori o naftno-gasnom aranžmanu, izgradnji Južnog toka i ulaska Gasproma u Naftnu industriju Srbije, sve do potpisivanja dokumenata, bez obzira na potpisani međudržavni sporazum o tome, niz pojedinaca u srpskoj vladi činilo je sve da opstruiše ovaj najbolji sporazum koji je Srbija postigla u poslednjih 40 godina. Time su poslali jako lošu poruku celokupnom ruskom kapitalu. Zamislite samo: predsednik i premijer potpišu međudržavni sporazum, a onda jedan potpredsednik Vlade istupi iz radne grupe i kaže "ovaj ugovor je loš za Srbiju", nekoliko ministara ga u tome podrži. To je loša poruka ne samo ruskim investitorima nego investitorima uopšte. Time se nanosi šteta pre svega Srbiji.

Ambasador Konuzin je iskazao nezadovoljstvo tim tretmanom ruskog kapitala u Srbiji. Šta vi kažete o tome?

Opstrukcija o kojoj sam govorio daje za pravo ambasadoru Konuzinu. Nema sumnje da se proteklih nekoliko godina ruski kapital ne tretira ravnopravno sa kapitalom koji potiče iz zapadnih zemalja. Sva sreća pa se ta klima polako menja. Za razliku od aktuelne vlade, mi u DSS-u se zalažemo za ravnopravan tretman svih, bez obzira sa koje strane sveta dolaze: ne mogu neki investitori da budu "maženi i paženi", da im se kad kasne sa plaćanjima preuzetih obaveza gleda kroz prste, a da se neki drugi na svaki način sputavaju. Politika razdvajanja investitora na "naše" i "tuđe" skupo će koštati ovu vladu.

A obrnuto, kakav je tretman srpskog kapitala u Rusiji?

Najprivilegovaniji kapital u Rusiji je srpski kapital, a najprivilegovanija država je Srbija: mi smo jedina zemlja koja ima potpisan sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom. Imamo, takođe, potpisano 27 bilateralnih sporazuma koji su neophodna pravna osnova za dalji razvoj naših ekonomskih odnosa. Nažalost, srpski kapital je sitan za tržište te veličine i obim razmene, ako se izuzme uvoz energenata u Srbiju, vrlo je mali. Problem je što naši izvoznici nemaju podršku svoje države. Na primer, Nemačka svim svojim izvoznicima u Rusiju garantuje da će biti obeštećeni ako ruski partner ne plati isporučeno. Takve garancije Srbija ne pruža.

Već dvadeset godina se "vuče" klirinški dug počivšeg SSSR počivšoj SFRJ, odnosno onog dela koji baštini Srbija, a ambasador Konuzin kaže da se oprema za remont HE Đerdap, kojom bi se dug "prebio", upravo tovari na brodove.

Tačno je, dvadeset godina je prošlo, ali treba imati u vidu da smo devedesetih imali sankcije, pa Miloševićeva vlada nije ništa mogla da učini po tom pitanju, a ni posle se nije efikasno radilo: imali smo jednu vladu, pa je ubijen premijer Đinđić, pa je došla druga vlada, pa treća... Treba biti realan: nije se moglo brže.

Pola godine je prošlo otkako je Gaspromnjeft kupio 51 odsto akcija Naftne industrije Srbije, ali kao da transakcijom niko nije zadovoljan: kako kupac tako i prodavac.

Sa strane prodavca nezadovoljni su oni koji su lobirali za interese nekih drugih država iz okruženja i za njihove naftne kompanije, inače trgovcima naftnim derivatima. Ali, život je čudo: pre mesec dana, Surgut njeftgas, druga po veličini ruska naftna kompanija, kupila je jednu od tih kompanija za koju su oni lobirali. Imamo sreću da je NIS kupila kompanija koja nije trgovac, već proizvođač, kompanija koja ima svoju naftu. To je velika stvar. Kad je o ceni reč, ona nije bila niska: ti isti ministri-lobisti su utrošili podosta državnog novca da dokažu da NIS vredi dve milijarde. U međuvremenu cena nafte je pala na petinu, utoliko je pala i cena naftnih kompanija. U momentu kad je plaćen, NIS je vredeo baš toliko. Da je prodat kasnije, cena bi bila niža, danas bar upola manja. Sa druge strane, NIS je dobra kompanija koja ima dobru poziciju na domaćem tržištu. A to što su pojedinci mislili da prevare Ruse pa su realne bilanse "frizirali", verovatno po nečijem nalogu ili pod nečijim pritiskom, prosto nisu uspeli: Gasprom je ozbiljna kompanija i odmah su angažovali renomiranog revizora koji je našao da NIS nije ostvario dobitak, već gubitak preko 100 miliona evra. Angažovan je za superviziju drugi revizor, takođe renomiran, koji će, verujem, doći do istog zaključka. Ali, da ne prejudiciram: istina će svakako izaći na videlo. Najvažnije je da će Gasprom u NIS investirati tokom sledeće dve godine 500 miliona evra: NIS će postati energetski lider na Balkanu, a Srbija će od tantijema prihodovati više nego kad je bila stoprocentni vlasnik NIS-a. Uostalom, NIS do sada nije ni ostvarivao dobitak, već samo gubitak.

Zoran Majdin