Rat "Kurira" i B92:
Utaja poreza i druge priče

Ko je kome dužan i koliko, ko kome preti i zašto, kolika je snaga istraživačkog novinarstva i šta je o odnosu medija i politike naučio Ivica Dačić

Srbija je zemlja paradoksa: dva uticajna medija, potpuno različitih profila, već danima ogromnu pažnju posvećuju velikom problemu – vezi između medija, politike i biznisa. Umesto doprinosa borbi protiv opasne pojave, međutim, lako bi se moglo desiti da svi istraživački napori novinara dve medijske kuće (i odgovarajućih dostavljača informacija) budu protumačeni kao još jedan primer pogubnog uticaja novca i politike na medije i njihovo izveštavanje. I sve to bez obzira na tačnost objavljenih informacija.

Sve je počelo ulaskom poreske policije u prostorije dnevnog lista "Kurir" i kompanije "Kurir net d.o.o." 24. juna ove godine, što je u saopštenju tog lista protumačeno kao "varvarski čin". Odgovorni urednik "Kurira" Rade Jerinić izdao je, tim povodom, saopštenje u kome tvrdi da je dotični "varvarski čin" usledio posle "javnih pretnji potpredsednika Vlade Srbije Mlađana Dinkića i ministra kulture Nebojše Bradića" – misleći, valjda, na reakciju dvojice ministara na pisanje tog lista o petnaestogodišnjem sinu Olje Bećković, kojim su prekršene sve profesionalne i etičke norme. U verziji "Kurira", međutim, nije reč o normalnoj reakciji države na ugrožavanje ljudskih prava maloletnog lica, već o "nasilnom ponašanju nosilaca izvršne vlasti, koji sebi daju za pravo da u ime države terorišu nezavisne medije zbog kritičkog pisanja". Uz zaklinjanja da je u poslovanju "Kurira" sve čisto, Jerinić je dodao i da "državni teror nad "Kurirom" u organizaciji Mlađana Dinkića i G17 traje od 15. februara 2005. godine", te da se on sprovodi "u cilju prikrivanja zlodela koje su počinili Mlađan Dinkić i njegovi saradnici". Dan kasnije usledio je i zahtev da se predsednik i premijer Srbije Boris Tadić i Mirko Cvetković "javno izjasne da li podržavaju ovakvo nasilje nad medijima", a potpisao ga je Radisav Raja Rodić, vlasnik "Kurira", "Glasa javnosti" i još koječega, lično. "Vrlo simptomatična je izjava inspektora poreske policije da oni dolaze na osnovu anonimne prijave zbog osnovane sumnje u veliku utaju poreza. Mi sumnjamo da anonimna prijava nije anonimna, jer je tekući teror preko medija najavio potpredsednik Vlade i ministar ekonomije Mlađan Dinkić, ministar kulture Bradić i politički lider LDP-a Čedomir Jovanović", istakao je Rodić u saopštenju, jednom od prvih iz, za sada, nepreglednog niza zapaljivih obraćanja javnosti.

NAGRAĐIVANJE PREMA RADU: Sledećeg dana "Kurir" je plasirao novo senzacionalno otkriće: prema tom tabloidu, Dinkić je interno obećao nagradu od milion dinara, stan i unapređenje za poreskog inspektora koji prvi pronađe nepravilnosti u radu "Kurira" ili neke od kompanija koje su povezane s tim listom?! List je podsetio i da su pre četiri godine poreznici "sastavili izveštaje na osnovu kojih je pod pritiscima tadašnjeg direktora Poreske uprave Vladimira Ilića podignuta krivična prijava, koja je upravo odbačena kao neosnovana". "Kurirove" tvrdnje iz dana u dan postajale su sve dramatičnije: te postoji plan isključivanja struje i vode, otežanog snabdevanje papirom za štampanje i pritiska na oglašivače i poslovne partnere "Kurira", te sprema se specijalna emisija na RTV B92 koja bi trebalo da bude uvod u hapšenje Rodića i gašenje lista "zbog oštrog pisanja i otkrivanja raznih malverzacija i afera"... Prema toj verziji, RTV B92 je pristao na pripremu specijalne emisije kako bi "vratio dug" Dinkiću za njegovu pomoć u dobijanju povoljnog kredita.

Više puta prozvani B92 ipak nije emitovao specijalnu emisiju, ali je od 30. juna počeo svakodnevno da se bavi poslovanjem "Kurira". Najpre je, uz vest da poreska uprava proverava poslovanje "Kurira", javnost obaveštena i da je pet firmi blisko povezanih sa "Kurirom", "Glasom javnosti" i Radisavom Rodićem u blokadi zbog prinudne naplate i dugovanja koje imaju prema državi na ime poreza, prema poveriocima ili zbog sudskih presuda, u ukupnom iznosu od oko 8,5 miliona evra. Istog dana, na B92 gostovao je i potpredsednik Vlade Božidar Đelić, koji je u razgovoru o stanju u medijima pisanje "Kurira" o sinu Olje Bećković ocenio kao klevetu. Đelić je upozorio da "svi moraju da plaćaju poreze i ne mogu da pale-gase firme i da onda prenose aktivnosti u onu drugu" i dodao da je reč o krivičnom delu zbog koga mora da se angažuje sudstvo. Na dodatno pitanje, potpredsednik Vlade rekao je i da u Srbiji "ima mnogo naručenih tekstova" te da "to mora da prestane", ne pominjući ime nijednog konkretnog medija (što je "Kurir", potom, iskoristio kao povod za tvrdnju da Đelić nije govorio o tom tabloidu i da je RTV B92 njegovu izjavu zloupotrebio). Prilog B92 završen je podsećanjem da je prvi put posle akcije Sablja zvanično utvrđeno da su jedan tabloid – "Identitet", osnovali članovi "zemunskog klana" kako bi "stvarali društvenu klimu koja im je odgovarala". Tokom Sablje, podsetio je B92, ugašeni su "Identitet" i "Nacional", da bi, ubrzo, nastalo nekoliko novih tabloida, među kojima i "Kurir". Uz ocenu da se do sada niko od nadležnih državnih institucija nije bavio vlasničkom strukturom listova koji su osnivani i gašeni posle 2000. godine, B92 je najavio nastavak bavljenja temom. Što je nastavio da čini u svakom sledećem prilogu vezanom za istu temu.

ULOGA RADOVANA KARADŽIĆA: Sledećeg dana već je postalo teško razjasniti šta je "utuk", a šta "kontrautuk". Gledaoci B92 dobili su grafički prikaz kompanija povezanih sa "Kurirom", "Glasom javnosti" i Radisavom Rodićem, koje sežu čak do čuvenog poreskog raja Dovera, u američkoj državi Delaver. Uz pomoć podataka za koje se tvrdi da su dobijeni pretragom sajtova na internetu, B92 je ustanovio i da je firma osnivač "Kurira" zbog visokih dugovanja blokirala račun sopstvene ćerke firme – što deluje kao dosta efikasan način izbegavanja plaćanja poreza i drugih dugovanja. S druge strane, "Kurir" se potrudio da svoje čitaoce ubedi da je jedan od poreskih policajaca koji je istraživao poslovanje te kompanije, odneo iz redakcije kopiju dokumenata na osnovu kog je TV B92 napravio šemu kompanija povezanih sa Rodićevom medijskom imperijom. Uz priznanje da je sve te podatke moguće pronaći na internetu, "ali je za pretraživanje potrebno nekoliko nedelja", list je uspeo da zaključi da prilog emitovan na B92 "dokazuje da u vlasničkoj strukturi ‘Kurira’ nema ništa sporno, dok je objavljivanjem imena i slika članova porodice Rodić, koji se nalaze na odgovornim mestima u ovoj kompaniji, B92 raspisao poternicu za ljudima koji nisu spremni da trpe Dinkićev teror"?! "Kurir" se vratio na staru priču o uslovima pod kojim je Narodna banka Srbije izdala prostor toj medijskoj kući "za svega šest evra po kvadratu iako je cena na toj lokaciji pet puta viša", a Rodić je ponovo zakukao da je ugrožen od "političko-ekonomske mafije" i zatražio zaštitu za sebe, svoju porodicu, urednike i novinare izdanja čiji je pokretač. U jednom iz hrpe saopštenja te kompanije, Rodić je ponovio i svoju omiljenu tezu da ne duguje on državi, već država njemu (misleći na nadoknadu štete nastale primenom zloglasnog Vučićevog Zakona o informisanju uoči pada režima Slobodana Miloševića).

U narednim nastavcima, "Kurir" je, sve uz demonstraciju metoda istraživačkog novinarstva, počeo da na sastavne delove rastavlja vlasničku strukturu i poslovni bilans RTV B92. Prema "Kuriru" (i bratskom "Glasu javnosti") RTV B92 je u protekle četiri godine ostvario gubitak od oko 7,5 miliona evra "i prema svim pravilima tržišne utakmice odavno bi trebalo da objavi bankrot i prekine emitovanje programa". U tekstu u kome se govori o poslovanju RTV B92, "Glas javnosti" je 2. jula uspeo da sroči i sledeću neverovatnu rečenicu: "Vest o hapšenju Radovana Karadžića, koja je obeležila 2008. godinu, za menadžment B92 značila je gubitak od čak 248,329 miliona"?! Rodićevi novinari lično su, predstavljajući se kao vlasnici kompanija koje posluju sa gubitkom, proveravali sopstvenu tvrdnju da B92, prema važećim pravilima, nije imao pravo da dobije kredite od Komercijalne banke (98 miliona dinara) i Fonda za razvoj (42 miliona). Javno su, potom, od Verana Matića, prvog čoveka RTV B92, i Mlađana Dinkića zatražili odgovore na pitanja o načinu dobijanja dotičnih kredita.

KOLATERALNA ŠTETA: Ni čitaoci ni slušaoci koje zamaraju cifre nisu ostali zanemareni: putem oba zaraćena medija oglasili su se brojni istine željni političari. Svi su se složili da političari (naravno, uvek neki drugi) imaju snažan uticaj na medije (one druge) što je, veruju svi odreda, u normalnom društvu nedopustivo i vredno svake osude. U priču je, zahvaljujući sukobu između nekadašnjih partijskih saboraca iz Srpske radikalne stranke, uvučen i list "Pravda", ali se ubrzo pokazalo da je reč o delimičnom i privremenom skretanju sa linije fronta na relaciji "Kurir" – RTV B92. U svojim hvale vrednim zalaganjima za slobodu medija, političari su pominjali "pištolj novinare" (Dragan Todorović, SRS, taj termin upotrebio je bez navođenja konkretnog medija) i "snajperske medije" (Marina Raguš, SRS, tako je označila B92). Nije, međutim, naveden nijedan konkretan primer uticaja političara na medije, niti cena objavljivanja naručenog teksta. Sveprisutni Ivica Dačić iskoristio je priliku da ostvari još jedan korak u akciji stvaranja dobrih odnosa sa medijima, potvrdivši da su plaćeni tekstovi u novinarstvu postojali još za vreme nekadašnje vlasti SPS-a "pa to tada nekima nije smetalo". "SPS je bio označen kao glavna strana koja se borila protiv medija. Meni ne pada na pamet da ponovo ratujem s medijima i novinarima", rekao je politički sve mudriji ministar policije.

Pošto, međutim, Srbija nije policijska, nego demokratska država, Dačićeva lekcija nema snagu dekreta. Zato je jasno da će rat između medija i političara biti nastavljen – kao što sve ukazuje na zaključak da će i dalje biti odgovarajuće (zlo)upotrebe medija u međusobnom ratu političara. A što se žrtava tiče, osim istine i pravila civilizovanog ponašanja, kao neizbežne "kolateralne štete" takve (zlo)upotrebe javnih glasila, čini se da mediji i novinari imaju mnogo veće šanse da se ubeleže na tužni spisak žrtava nego što takva opasnost preti političarima (i odgovarajućim tajkunima).

Vera Didanović