Vreme
VREME 969, 30. jul 2009. / MOZAIK

Vreme nauke:
Četiri

Prošlo je četiri veka otkad je istinski rodonačelnik modernih prirodnih nauka Galileo Galilej u jesen 1609. godine prvi put pogledao ka nebu kroz teleskop, da bi sa njim nekoliko meseci kasnije otkrio četiri Jupiterova satelita. U ovom na četiri dela podeljenom krugu Igora Smolića iz Laboratorije za primenu računara u nauci, Io, Evropa, Kalisto i Ganimed složeni su, u tačnoj razmeri njihovih prečnika, prema sjaju koji raste u smeru kazaljke na satu. Broj četiri se, nalik prečnicima ovog kruga, u indijskoj tradiciji označavao znakom krsta, iz čega je kasnije izrasla i arapska cifra četiri. U judejskoj monoteističkoj tradiciji tetragramaton, ime Boga, Jahve, sastojalo se od četiri magijska slova, kao što se u najtvrđoj tradiciji moderne naučne dogme sa četiri Maksvelove jednačine opisuje svetlost i svako drugo zračenje. Idući prirodnom brojevom osom nakon trojke kojom smo delili apstraktne predstave, četvorka možda najbolje opisuje galilejevsko, relativno poimanje prostora gde svaki posmatrač može da sa svakog mogućeg raskršća krene na četiri strane sveta. No, svet najtačnije opisujemo kroz Ajnštajnovo poimanje odnosa prostor-vreme sa četiri dimenzije, ili kao standardni model sa četiri fundamentalne sile, gravitacionom, slabom, jakom i elektromagnetnom. Nešto, mada malo, možda možemo postići i sa grubom, alhemijskom slikom sveta sa četiri elementa koja je prvi dao Empedokle iz Agrigenta – vatrom, vazduhom, vodom i zemljom. Kako god, sa brojem četiri, kvadratom dvojke, prvim koji ne pripada Fibonačijevom nizu i prvim koji je jednak zbiru svojih prostih činilaca, gotovo da imamo dovoljno za nauku. Prema saznajnoj teoriji filozofa Karla Popera, naučne teorije nastaju kroz četiri faze – postavljanje problema, probna teorija, eliminacija greške i definisanje novog problema, što se može preslikati i na evolutivni razvoj novih organizama. I život se, igrom slučaja, u tim previranjima zadovoljio sa četiri kombinacije baznih nukleotida u DNK molekulu, adeninom, citozinom, guaninom i timinom. Ključni životni element na Zemlji je četvorovalentan – ugljenik, i gradi tetraedarske strukture u svojim kristalima. A ljude, od njih najsloženiju i najnesrećniju strukturu, možemo podeliti na četiri temperamenta, kao što imamo četiri dela dana i četiri godišnja doba. Četiri fiskalna perioda, sa prihodima ili bez njih. I četiri jahača apokalipse – rat, glad, kugu i smrt.

S. B.


VREME NAUKE
u broju 4 donosi

SUPERKOMPJUTERI
Ptica trkačica iz Nju Meksika
Piše: Marija Vidić
Kada bi svi ljudi na svetu imali digitrone i zajedno radili na nekom proračunu 24 sata dnevno 365 dana u godini, trebalo bi im 46 godina da izračunaju ono što RoadRunner može da izračuna za jedan dan

GODINA ASTRONOMIJE
Medičijeve zvezde
Godina 1609. nije samo zbog Galileja značajna za astronomiju –nemački astronom Johan Kepler (1571-1630) te godine je formulisao prva dva zakona planetarne rotacije i objavio svoju «Novu astronomiju»

TELESKOPI
Godina posmatrača neba
Piše: Igor Smolić
Teleskopi su napunili 400 godina od kako posmatraju nebo. Koji teleskopi čine listu značajnih otkrića u astronomiji ili su doprineli razrešenju privremene misterije vezane za neki objekat?

PROSTOR I VREME
Duboko polje
Piše: Nikola Božić
Najdalja oblast u univerzumu do koje danas dopire „pogled" ljudske civilizacije nalazi se u sazvežđu Veliki medved i udaljena je oko 12 milijardi svetlosnih godina

GALILEO GALILEJ
Glavni okrivljeni
Piše: Slobodan Bubnjević
Mada se u mladosti obrazovao u samostanu nedaleko od Firence, Galileo de Vinćenco Bonaiuti de Galilei po svemu sudeći nije bio dobar katolik, budući da je imao troje vanbračne dece

VREME ZABLUDA
Bliski susret marskovske vrste
Ako ste od poznatih ili nepoznatih prijatelja poslednjih nedelja dobili poruku da posmatrate Mars zbog "izuzetnog astronomskog fenomena u kome će Mars biti najbliži Zemlji u poslednjih 5000 godina", najbolje da je ignorišete



PDF

Preuzmite Vreme nauke 4 u PDF formatu: klik.