Ruski predsednik Medvedev u pismu ukrajinskom kolegi Juščenku kaže da su odnosi Rusije i Ukrajine došli na najnižu tačku posle kolapsa SSSR-a. Neće slati novog ambasadora u Kijev. Da li naši energetičari čitaju novine?

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev je u utorak 11. avgusta poslao otvoreno pismo ukrajinskom predsedniku Viktoru Juščenku (i postavio ga na svoj kremaljski vebsajt), u kome ga obaveštava da zbog antiruskog kursa ukrajinskog rukovodstva Rusija neće poslati novog ambasadora u Ukrajinu, kao što je bilo planirano.

Ukrajinski ministar spoljnih poslova, Volodimir Handogi, izrazio je razočaranje. Ukrajinska administracija je najavila da će predsednik Juščenko odmah odgovoriti, ali pismo se očito još proučava u Kijevu. Ruska štampa piše o tome da su u Kijevu pogubili glave, a citira i izvore iz okruženja ukrajinske premijerke Julije Timošenko da su Moskvu naljutila dve stvari – odluka ukrajinskih vlasti o progonstvu dvojice ruskih diplomata, a i to što je predsednik Juščenko dva meseca odlagao da primi akreditivna pisma i izda agreman novom ruskom ambasadoru Mihailu Zurabovu. U ruskoj ambasadi u Kijevu su to potvrdili i rekli da su Zurabova očekivali sredinom septembra, da inače završavaju remont u kabinetu ambasadora, da je dizajn sličan onom koji je bio kada je ambasador tamo bio Černomirdin - mnogo belog i zlatnog, masivni sto, stolice koje liče na fotelje, kristal.

Odnosi Rusije i Ukrajine su bili turbulentni i antagonistički od kada je Juščenko došao na vlast 2005, posle tzv. Narandžaste revolucije, ali su obe zemlje razmenjivale diplomate visokog profila. Ambasador Moskve u Kijevu bio je Viktor Černomirdin, bivši premijer. Ukrajinu u Rusiji predstavlja diplomata Konstantin Grišćenko, koji je inače bio načelnik Uprave za kontrolu naoružanja i razoružanja u MID Ukrajine, zamenik ministra inostranih poslova, poslanik Ukrajine u Belgiji, Holandiji, i SAD, a od 2003. do 2005. bio je na čelu MID Ukrajine. Otpravnik poslova Rusije u Ukrajini Vsevolod Loskutov je rekao da će poslove voditi kao i do sada i da će se rukovoditi potpisanim dokumentima o Crnomorskoj floti, a o ekonomskim pitanjem Velikim dogovorom Rusije i Ukrajine.

Kao "nacionalističku interpretaciju" Medvedev je označio i Juščenkovo insistiranje da je takozvani gladomor u Ukrajini i drugim delovima SSSR-a 1930-ih predstavljao genocid protiv ukrajinskog naroda, što Moskva smatra kao optužbu protiv ruskog naroda. Neki smatraju da je kap koja je prevršila čašu predstavljalo "operetno" praznovanje godišnjice Konotopske bitke iz 1659, u kojoj je na radost sadašnjih ukrajinskih vlasti krimski Tatari i mali broj kozaka razbili ruske jedinice. Neki pominju proslave jubileja OUN-UPA, ukrajinske kvislinške formacije iz 1943, u kojima je zvanje heroja pripisivano nemačkim kolaboracionistima, kao što Roman Šuhevič: Neki nastojanje da se odvoji Ukrajinska pravoslavna crkva od ruske, itd. Iznad tih istorijskih sporenjima Medvedev ipak stavlja vruće teme -posebno pominje Juščenkovu nameru da zatraži članstvo Ukrajine u NATO, za šta mu je podršku obećao američki potpredsednik Džozef Bajden. Ruski predsednik takođe izražava nezadovoljstvo zbog Juščenkovih predloga da ruska Crnomorska flota napusti Sevastopolj 2017, po isteku ugovora. Naglasivši da su iz ukrajinskog oružja ubijani mirni građani i ruski mirotvorci, on je takođe oštro kritikovao Juščenkovu podršku Gruzijskom predsedniku Sakašviliju, prošlog avgusta, tokom kratkog gruzijsko-ruskog rata. Ukrajina nije negirala da je prodavala oružje Gruziji, samo je napominjala da je to činila na osnovu sopstvenih zakona, a kritiku je opisivala kao pokušaj sužavanja ukrajinskog suvereniteta. Rusi su zbog prodaje oružja kritikovali i SAD i Izrael, a najavili su da će nametnuti sankcije svakoj kompaniji koja s tim nastavi.

Prošlih godina Moskva je uvela embargo na ukrajinske prehrambene proizvode kao što su mleko i meso. Zbog toga što Ukrajina ne plaća gas na vreme i povremeno za svoje potrebe iz gasovoda uzima gas namenjen Zapadnoj Evropi Moskva je prošle i pretprošle zime prekidala isporuku gasa za Zapadnu Evropu preko Ukrajine.

Sva nabrojana pitanja su već dugo predmet sporenja, a najnoviji, možda i glavni povod za taj demarš su možda ipak pregovori Ukrajine sa Evropljanima o rekonstrukciji gasovoda u Ukrajini. Medvedev je to opisao kao ukrajinske pregovore sa Evropljanima o ruskom gasu...

Ukrajina i EU su 23. marta potpisale zajedničku izjavu o planovima za modernizaciju ukrajinskih 36.000 kilometara dugih gasovoda, kojima se transportuje 80 odsto gasa za Evropu. Pominjane su milijarde dolara investicija i transparentnost gasnog tržišta, a ranije su i SAD najavile pomoć Ukrajini za popravku gasne infrastrukture pominje se i mogućnost učestvovanja zainteresovanih partnera, ali ruska strana nije pokazala da je zainteresovana za učešće u tom projektu, štaviše, optuživala je Brisel i Kijev da su Moskvu isključili iz razmatranja tog pitanja. Medvedev, u pismu kaže da stiče utisak da Kijev nastavlja sa razaranjem ekonomskih veza s Rusijom, u prvom redu u oblasti energetike, a kao rezultat ugrožava stabilnost saradnje Rusije i Ukrajine u sistemu transporta gasa. Analitičari nagađaju o mogućnosti da Moskva podigne "gasnu batinu" u toku kampanje za vanredne predsedničke izbore u Ukrajini koji se održavaju 17 januara 2010, a i o tome kako će se zaoštravanje odnosa sa Rusijom odraziti na izborni rezultat. Politikolog Kosta Bondarenko je, na primer uveren, da će Juščenko pokušati da obrne situaciju u svoju korist, tako što će dokazivati, da Rusija ugrožava Ukrajinu, predstavljajući sebe kao spasitelja, i mesiju.

Letnje pismo ruskog predsednika odaslato u blisko inostranstvo možda je ozbiljna najava da bi sledeće zime mogla da nastupi nova gasna kriza. Nadati se da naši energetičari čitaju novine.

Milan Milošević