Vreme
VREME 971, 13. avgust 2009. / MERIDIJANI

Njujork:
Svetle tačke recesije

Sve svetske ekonomije pogođene su krizom, no neke zemlje (naročito brzorastuća tržišta) nalaze se u nešto boljoj poziciji zbog adekvatne političke reakcija ili jake baze, što bi moglo da im obezbedi bolju stratnu poziciju kada počne oporavak svetskog tržišta.

Zemlje Latinske Amerike koje spadaju u perspektivnu grupu zemalja jesu Brazil i Peru. Ove dve zemlje izborile su se za relativno zdrav finansijski sistem i profitirale od relativno zatvorene ekonomije i izvozne politike ka stranim tržištima. Takođe, iskoristile su prednost godina ekspanzije (2003–2008) smanjivanjem rizika od spolja i uvećavanjem fiskalnih i međunarodnih rezervi. Do trenutka kada je kriza nastala imale su dobro regulisan finansijski sistem koji su očuvali od kontaminacije toksičnim aktivom. Činjenice da su kreditna tržišta Brazila i Perua u ranoj razvojnoj fazi i da potrošnja još nije mnogo zavisna od kredita, pomogle su im da se zaštite od spoljašnjeg udara. Najzad, politički sistemi ove zemlje imaju veliki kredibilitet. Što se Kanade tiče, njihova izloženost SAD u trgovinskoj i investicionoj sferi sugeriše da će njihov oporavak malo zaostajati. Ipak, faktor koji Kanadu vuče napred je činjenica da kanadske korporacije i tržište nekretnina imaju više pristupa kreditima nego američki kontrapunkti.

Evropske zemlje koje bi mogle brže da se kreću su Poljska, Norveška i Francuska. Među nestabilnim istočnoevropskim zemljama, poljska ekonomija je pravo osveženje. U prvom kvartalu, ekonomija ove zemlje je pokazala rast veći od svih ostalih EU zemalja sa izuzetkom Kipra. Prednost Poljske je upravo u tome što ekonomski bum u ovoj zemlji nije pratio eksterni inbalans, te domaće tržište manje zavisi od izvoza na tržište zapadne Evrope. Najzad, Poljska ima fleksibilnu politiku kursa i rekordno niske kamatne stope. Bez obzira na to što je poljska ekonomija lakše podnela krizu od ekonomija u regionu, oporavak neće biti brz, a ishod nije bez rizika.

Iako je norveška ekonomija u četvrtom kvartalu krenula nizbrdo, njen sunovrat će biti među najlakšima. Analitičari očekuju kontrakcije u rasponu od jedan do dva odsto u 2009. godini i ulazak u rastući period u 2010. godini. Ono što čini Norvešku specifičnom jesu godine taloženja viška vrednosti, golem javni sektor i teška "kutija za crne dane" puna nafte pohranjena u vladinom penzionom fondu. Daleko ispred svih EU članica je Francuska, čija je ekonomija izbegla recesiju u 2008. godini.

Ostale zemlje koje prednjače su Australija, Kina, Indija, Filipini, Indonezija, Egipat, Katar i Liban.

Nurijel Rubini, profesor na Stern Business Schoolu u Njujorku i predsednik Roubini Global Economicsa

Forbes