VREME 972, 20. avgust 2009. / MERIDIJANI
Kabul:
Vašingtonska strategija
Avganistanski predsednički izbori istovremeno su testiranje američke strategije iz koje je ove godine proisteklo 30.000 dodatnih trupa u uslovima najnasilnije talibanske vladavine od 2001. godine. Očekuje se da će glavnokomandujući NATO trupa u Avganistanu, general Stenli Mekristal, posle izbora obelodaniti šta ta strategija podrazumeva. Ključna pitanja na koje bi strategija trebalo da odgovori jesu: koji su ciljevi strategije, kakvi su resursi neophodni, u čemu je ova strategija različita od prethodne, šta je dovelo do promene i kakvi su rizici.
Američki predsednik Barak Obama naznačio je Avganistan i susedni Pakistan kao vrhunski prioritet u spoljnoj politici i rekao da Vašington želi da spreči i eventualno da uništi uticaj i saradnike Al kaide. Da bi to postigao, američki zvaničnici trebalo bi da obezbede da talibanski saradnici Al kaide ne dođu opet na vlasti. General Mekristal rekao je da će fokus vojne strategije usmeriti na zaštitu avganistanskih civila, umesto na ubijanje talibanskih ratnika i vođa. "Nije stvarno potrebno da jurimo i ubijamo talibane. Ono što apsolutno moramo da obezbedimo jeste pristup i pomoć običnim ljudima."
Dodatne međunarodne trupe koje su stigle u Avganistan ove godine dostigle su 100.000, uključujući 63.000 Amerikanaca, a predviđa se još dodatnih 5000 Amerikanaca i 2000 međunarodnih trupa. General za sada nije zatražio još ljudi, ali je rekao da želi da vidi ekspanziju avganistanskih snaga, više od devedeset hiljada vojnika i isto toliko policajaca. U sastavu američkih snaga trenutno se nalazi oko četiri hiljade dodatnih instruktora.
Mekristal je takođe najavio promenu borbene taktike od konvencionalne borbe visokog intenziteta na operacije protiv pobunjenika sa ciljem da pomognu običnim Avganistancima. Tokom juna i jula, hiljade američkih marinaca i britanskih vojnika ušlo je u južnu provinciju Helmand, srce talibanske teritorije i sada prave male baze u okolnim selima. Ova taktika bazirana je na iračkom iskustvu iz 2007. godine, kada su vođe pobunjenika živele među lokalnim stanovništvom. General je rekao da je strategijom planirano da se trupe premeste iz manje naseljenih područja u naseljena urbana mesta. Predeo u kom će smanjiti vojno prisustvo jeste planinski venac na istoku, gde su američke trupe pretrpele velike gubitke.
Nasilje u Avganistanu ove godine dostiglo je najgori stepen od zbacivanja talibana sa vlasti tokom američko-avganistanske kampanje 2001. godine sa rekordnim brojem nastradalih među stranim trupama u sve agresivnijim napadima talibana. U intervjuu za novine "Wall Street Journal", Mekristal rekao je da su talibani počeli da se premeštaju sa tradicionalnih uporišta sa juga i istoka na mirnija područja na severu i zapadu. "Moramo da zaustavimo njihov prodor, moramo da zaustavimo njihovu inicijativu. To je naporan posao", izjavio je tada general.
Američki zvaničnici svesni su činjenice da će javnost sasvim sigurno izgubiti strpljenje ukoliko se stopa smrtnosti njihovih sugrađana poveća i ukoliko se nekakav napredak uskoro ne postigne. Pitanje rata je takođe osetljivo političko pitanje u savezničkoj Britaniji, čiji su vojnici prošlog meseca pretrpeli najveće gubitke u borbama na terenu u poslednjih nekoliko decenija. Nastavak borbi znači povećavanje šansi za stradanje avganistanskih civila, koji bi u još većem broju mogli da se okrenu protiv prisustva stranaca u njihovoj zemlji.
Izbori u ovom trenutku ne izgledaju kao dobro rešenje zbog mogućeg nasilja, izborne krađe i svih drugih rizika što najnovije vesti o granatiranju predsedničke palate potvrđuju.
Džonatan Burč
REUTERS
|