Novogovor:
Novac

Stoka je najstariji novac. I u srpskom jeziku očuvano je sećanje na pradavna vremena kada je krdo stoke bilo – blago.

Arheolozima su poznati mnogobrojni "rudnici novca" iz vremena i pre nego što su sakupljači i lovci došli do krava, stoke, odnosno blaga. U krečnjačkim masivima sastavljenim od ljuštura kauri školjaka pametni preistorijski ljudi doslovno su iskopavali novac; najstariji kineski ideogram za "novac" je u stvari znak za kauri školjku.

Dragoceni metali relativno rano postaju "obrazac" za preračunavanje vrednosti različitih stvari, pa se već oko 2200. godine stare ere pojavljuju srebrni odlivci za čiju težinu i ćistoću garantuje vladar. To se dogodilo u Kapadokiji, u današnjoj zapadnoj Turskoj, gde će se posle još oko 1500 godina pojaviti i prvi "pravi" novac. I prvi bogataš, lidijski kralj iz poslovice "bogat kao Krez". Neki od njegovih predaka se oko 650 god. p.n.e. dosetio da od elektruma, prirodne mešavine zlata i srebra koje je u Lidiji bilo "ko peska", kuje najstariji metalni novac nalik današnjem. Izum se brzo i dobro primio među susedima, najpre među Grcima čija je proročišta Krez i inače punio bogatim poklonima.

A one guske čije je gakanje spaslo Rim u stvari su probudile stražare zadužene da čuvaju državnu riznicu. Pošto su odbili napad Gala, Rimljani su 390. godine p.n.e. podigli hram boginji uzbune, Moneti. Njeno ime postalo je sinonim za novac.

Oko 30. godine n.e. Isus iz hrama u Jerusalimu izbacuje tablice s kursnim listama zajedno s menjačima novca. Hramovi su još mnogo pre pojave novca bili i neka vrsta banaka, služili su kao riznice, kredititori neizvesnih trgovačkih i drugih poslova. Uz interes, koji je i danas pokretač poslova – i globalnih kriza.

Aleksandar Ćirić