TV manijak:
Pod gazelom

Efikasna vlast! Istoga dana, u Skupštini je usvojen Zakon o Informisanju, a bageri su ispod Gazele počeli da raščišćavaju ostatke romske favele koja je tu tavorila godinama. Posle opsežnih diskusija, polemika, predloga novinarskih udruženja, posredovanja LDP-a – Vlada je uspela da prikupi potrebnu većinu i usvoji zakon. Ne bih ovom prilikom nabrajao njegove manjkavosti i mogućnosti zloupotrebe, već bih vam pažnju skrenuo na medijski mehanizam "odvlačenja pažnje". Umesto da se bavimo represivnim i lošim zakonom, bavimo se komičnim procesom njegovog usvajanja. Ukoliko analiziramo tv-izdanja Vesti (od RTS do B92), svi su se odreda bavili matematikom (da li je bilo većine i kvoruma) i oblikom glasanja. SRS je predlagao pojedinačno glasanje (kao da bi to nešto promenilo), osim ukoliko bi Vjerica, Gordana i Nataša automatski proklinjale one što su glasali "za". Aligrudić i Nikolić su uspeli da odigraju fantastičnu epizodu sa izlaženjem (odnosno ostajanjem i glasanjem "protiv"). U borbi za zvanje "opozicionog petla predvodnika" otvorila se diskusija da li si veći baja (opozicionar) ako napustiš glasanje, ili ako zaista glasaš. Kao u onom džinglu-"ja nabod, on čorba, on nabod ja čorba, ja nabod–špic brada–klasičan nokaut"! Istorijski datum biće upamćen po poslaniku Rizi Halimiju koji nije bio u Sali tokom glasanja. Dakle, u Srbiji svoj stav povodom nekog političkog pitanja možete da artikulišete kroz "za", "protiv", "suzdržan" i "nije pronašao put do sale". Poslednja opcija je donekle virtuelna, jer istovremeno i učestvujete u parlamentarnom životu Srbije, ali ga i negirate. Poseban slučaj predstavlja nesrećni poslanik PUPS-a, koji je bio u sali, glasao bi "za", ali je procedura bila toliko ubrzana da se čovek spetljao i nije stigao da pritisne dugmence. Sećate se kako je Predsednica svojevremeno pokazala koliko brzo ume da čita. E, apelujemo na razum, poslanici jednostavno ne mogu da prate takav tempo.

Bitan detalj u prenosu je bio i raspored sedenja. Ko je barem jednom bio na srpskoj slavi ili svadbi, zna da je neobično bitno ko gde sedi. Oko toga može da izbije ozbiljna svađa, pa je zato strašno važno gde je seo Palma. Ovom prilikom je dosledno sedeo i glasao protiv. Što bi reko naš narod- kaži mi gde sediš pa ću ti reći ima li Vlada većinu! Na kraju smo videli i saopštenje LDP-a (minus glasovi Žarka Koraća i Vesne Pešić) gde se pojavljuje novi kategorički imperativ domaće politike – Evropska budućnost Srbije. Kategorija "svijetle budućnosti" kojoj ništa i niko ne smeju stati na put je opasna floskula, čije posledice ćemo možda dugo osećati. U svojoj suštini, ova populistička fraza osim dobre namere i dalekog cilja ne znači ama baš ništa. Njena posledica je u ovom konkretnom slučaju loš zakon kojim će Vlast pokušati da prevaziđe ne primenjivanje postojećeg. U suštini – fraza podseća na onu Miloševićevu- Mir nema alternativu!

No, bilo je i lepših slika. Neko se ovih dana probudio u novoj kući. Istini za volju, kuća je stambeni kontejner, ali Romi koji su razmešteni širom Beograda konačno imaju život dostojan ljudskih bića. Nije bilo protesta "starosedelaca", nije bilo leganja pod bagere, sve je prošlo lako, jednostavno, toliko jednostavno da se čovek upita – šta smo to čekali ovolike godine? Važno je da zapamtimo kako je preseljenje samo prvi korak – te ljude i njihovu decu treba socijalizovati, uklopiti u komšiluk i društvo. Preseljenje je samo prvi korak. Zato mi je bila beskrajno simpatična ona gospođa koja je počela da uređuje svoju kuću, da podeli deo za spavanje i dnevni boravak – izgledalo je zaista potresno taj egzodus iz "karton sitija" u kakvu-takvu civilizaciju. Nemam ja nikakve iluzije, čim bageri poravnaju zemljište pojaviće se i zainteresovani investitori- pa će na mestima dojučerašnjih romskih favela niknuti najskuplji kvadrati u Beogradu. Pitam se samo jesmo li svi mi skupa ispod nekakvog mosta, ispod nekog evropskog autoputa, da li živimo na fenomenalnom mestu a nikako da isplivamo iz bede, dok nam iznad glave tutnji saobraćaj – mi se kunemo da ništa ne može biti prepreka našem putu ka Evropi. Kada ćemo jednom da izađemo ispod te Gazele?

Dragan Ilić