Vašington:
Hari Poter i američka administracija

Bela kuća objavila je tekst govora predsednika Obame upućenog studentima što je pokrenulo lavinu polemika i kritika, čak i pre nego što je govornik imao priliku za obraćanje omladini. Najpre, pojedini roditelji i konzervativni komentatori izrazili su bojazan da je govor zgodna prilika za "indoktrinaciju dece svojom (Obaminom, prim. aut.) političkom ideologijom", iako se on samo u jednom pasusu govora dotiče svoje političke agende: "zaštita životne sredine" i kada govori o "borbi protiv siromaštva.... i diskriminacije, što našu naciju čini boljom i slobodnijom". Ako ove reči pogledamo kroz istorijsku prizmu predsedničke retorike uopšte, teško da bismo ih ikada okarakterisali kao zapaljive ili čak neobične. Ali, budući da je Obamina administracija u defanzivi, po istraživanjima javnog mnjenja koja ukazuju na to da slabi podrška Obami, kritičari su namirisali krv i priliku da seciraju svaku njegovu izjavu. Komentator Majkl Melkin piše na svom sajtu: "Škole koriste svoje studente kao male lobiste za sve, od ilegalne imigracije do gej brakova i antiratnih aktivnosti, a odnedavno i za pitanje cenzusa. Da li će Obama odoleti da pozove omladinu da mu pomognu u ostvarivanju njegova političke agende?" Portparol Bele kuće odgovara da nema ničeg subverzivnog u Obaminom govoru i da je cilj podsticanje studenata na učenje, primerno vladanje u školi i slične školske teme.

U jednom trenutku pred studentima Obama kaže: "Vama treba znanje i veština za rešavanje problema koje stičete u nauci i matematici... da biste razvili nove tehnologije za korišćenje energije i zaštitu naše životne sredine." To znači da predsednik uočava potrebu da transformiše ekonomiju SAD razvijajući tehnologije koje su neškodljive za okruženje – to je stav koji zastupa od početka u borbi protiv globalnog zagrevanja, za razliku od konzervativaca.

Odmah posle, on govori o društvenoj i kritičkoj svesti koja se razvija u naukama poput istorije i sociologije zarad borbe protiv beskućnika, kriminala i diskriminacije sa ciljem da društvo bude pravednije i slobodnije. Iako je to tipična mantra demokrata, može da se komentariše i kao da Obama daje podsticaj mladim ljudima da Ameriku vide kao nepravedno i diskriminatorno društvo.

Prvi predsednički govor za omladinu od 1991. godine prenosiće televizijske mreže u celoj zemlji i to u učionicama. (Džordž Buš je oktobra 2001. godine zatražio od školske dece da doniraju jedan dolar u Američki fond za decu Avganistana, a deset godina pre njega stariji Buš je takođe bio kritikovan zbog organizovanja telekonferencije sa studentima sa temom matematika i nauka.)

Obama je pozvao učenike da ostanu u školi i postave pred sobom dostižne ciljeve: "Zato danas pozivam svakog od vas da postavi ciljeve u svom obrazovanju i da učini sve što može da bi ih ostvario." Dodao je, pri tom, da se Džoan Rouling, autorka knjiga o Hariju Poteru, 12 puta neuspešno obraćala izdavačima pre nego je prva knjiga objavljena. Kako procenjuje Forbs, njeno bogatstvo je danas procenjeno na milijardu dolara.

Tim povodom, Obama je rekao: "Ljudi poput nje uspeli su zato što su shvatili da ne smeju dozvoliti da ih neuspeh savlada, već da iz toga treba da izvuku pouku..." U suštini, Obama govori o individualnoj odgovornosti, temi za koju bi čak i najtvrđi trebalo da imaju sluha i simpatije.

Reakcije nastavnika u školama i njihovih udruženja su različita: jedni se dvoume da li da dozvole učenicima da gledaju televizijsko obraćanje, nevoljni da prekidaju nastavu zbog govorancije (Fort Worth), drugi anketiraju roditelje tim povodom (Minesota), u državi Kolorado direktori škole odlučuju o tome, u Dalasu i Novoj Britaniji nastavnici imaju pravo da donesu odluku, dok je u Kolumbiji stvar jasna – deca neće gledati obraćanje predsednika.

The Christian Science Monitor