Počeo 43. Bitef:
Manje je bolje

Kako teatar govori o ekonomskoj i umetničkoj krizi trebalo bi da prikažu predstave Bitefa u kojima su i monasi Šaolina i Marks i deca

Obim ovogodišnjeg Bitefa je u skladu s njegovom temom: traje deset dana – tri manje nego lane, ima devet predstava – prošli je imao deset, nema "Šou kejs" a prošlogodišnji je imao, neće gostovati u Novom Sadu, budžet mu je manji za oko deset miliona dinara – sve u duhu naslova "Kriza kapitala – umetnost krize".

Jovan Ćirilov, selektor (uz Anju Sušu) i umetnički direktor Bitefa, u kriznim okolnostima u kojima je pripreman i u kojima se odvija 43. Bitef, posmatra s pozitivnog aspekta. Za "Vreme" kaže da je "ovogodišnja selekcija birana po principu da je manje – bolje. Sa manjim brojem predstava može više da se kaže, manji broj omogućava oštriju koncentraciju i izoštravanje teme." Jovan Ćirilov naglašava da su, srećom, sve predstave izabrali još u januaru, osim norveške čija je premijera bila pre nekoliko nedelja. "Bilo bi ih više da pre toga, tačno godinu dana pre početka ovogodišnjeg Bitefa, nije na Vol stritu bankrotirala banka Liman Bros, što je pokrenulo domino efekat. Interesantno je da je tema nekih predstava baš kriza, odnosno da ekonomisti, dobitnici Nobelove nagrade, nisu uspeli da predvide krizu a da umetnici jesu. Ja se nadam da će iduće godine biti predstava koje će najaviti kraj krize, i da ćemo moći da ih izaberemo za Bitef."

U katalogu 43. Bitefa, selektor Anja Suša napominje da bi "selekcija i slogan kojim je inspirisana bili, svakako, još bolje podržani naslovima kao što su Smrt trgovačkog putnika pozorišta "Šaubine am Leniner plac" u režiji sjajnog Luca Percevala, kao i veoma posebnom i internacionalno sve popularnijom predstavom Frankenštajn projekat mladog mađarskog reditelja Cornela Mundruczoa."

Sutra

Kao što verovatno svi već znaju, ovogodišnji Bitef je otvoren 15. septembra u Sava centru predstavom Sutra londonskog pozorišta "Sadlers Vels" u koreografiji Sidi Larbi Šerkauji sa tibetanskim monasima hrama Šaolin. Šaolin se nalazi u kineskoj pokrajini Henan, a osnovali su ga 495. godine kaluđeri iz Indije. Danas je ovaj hram ključni budistički hram u državi, u njemu se poštuje stroga budistička doktrina, a borilačke veštine kung-fu i taj-či su deo svakodnevnog života monaha. "Kao igrača i koreografa, inspirisalo me je njihovo shvatanje pokreta, potpuno poistovećivanje sa životom oko sebe, ta zapanjujuća sposobnost da se postane suština tigra, ždrala ili zmaja, da se energija preobrazi iz hladne u toplu, jin u jang", objasnio je Larbi. Predstava Sutra je igrana samo na otvaranju.

Nakon nje odigran je Plavi zmaj (slika na homepage-u) pozorišta "Ex mahina" iz Kanade u režiji Robera Lepaža, predstava koja se igra i večeras i sutra (jedina sa tri termina). Plavi zmaj je zajednički projekat Lepaža i Mari Mišo i predstavlja neku vrstu nastavka istraživanja sudbine kanadskih Kineza u šangajskom umetničkom kvartu. U predstavi igraju Lepaž i Mišo. Na konferenciji za novinare se čulo da oni predstavu rade bez unapred određenog teksta pa da zato pri svakom izvođenju menjaju i poboljšavaju tekst tako da je Plavi zmaj večiti work in progress, kao i da na Bitefu neće igrati Lepaž zato što je zauzet režijom opere.

Aerodromski klinci

U švajcarskoj predstavi Aerodromski klinci igraju deca, i to – sebe. Reditelj i pisac predstave Štefan Kegi opisao je decu čiji roditelji žive u stranim predstavništvima pa zato provode detinjstvo po svetskim aerodromima. To su deca poliglote, u potrazi za sopstvenim jezikom. Predstavu Odmor od povijesti zagrebačke grupe "Bacači sjenki" neki ne smatraju predstavom. U njoj nema priče niti vidljive glumačke igre, već se gledalac prepušta polusnu i slobodnom maštanju o "intimnoj povijesti koja nas miluje, jer smo od stvarne potpuno izludjeli", napisao je kritičar Bojan Munjin zaključivši da je ona "toliko iskrena, duboka i ljekovita da vrijedi više nego kompletni repertoar jedne sezone". Predstava je prvi deo trilogije Proces Grad inspirisane Procesom Franca Kafke – putovanje po ivici kolektivne i individualne svesti, kroz predele snova i smrti kao jedinih sigurnih utočišta od istorije. Autori koncepta, scenarija i režije su Boris Bakal i Katarina Pejović.

Pisac

Suštinu predstave Pisac, o Knutu Hamsunu, najpoznatijem norveškom piscu kvislingu, objasnili su sami članovi pozorišta "Jo Stremgren" iz Bergena: "Dobitnik Nobelove nagrade se nalazi u savršeno beloj izolaciji psihijatrijskog posmatranja, optužen za veleizdaju. Gde je pogrešio? Posle šezdeset godina mržnje i sramote nepoverenja, pomirenja još nema. Predstava je pokušaj da mu se dopusti ponovni razgovor sa nekim ko pripada trećoj generaciji posle njega, nekim ko možda drugačije gleda na uvek prikriveno minsko polje koje priziva slobodu mišljenja i govora." Posle izvođenja predstave Pisac, 21. septembra u Ateljeu 212, zakazana je tribina o Knutu Hamsunu, a jedno od njenih pitanja je da li i na koji način pogubno društveno angažovanje autora utiče na recepciju umetničkog dela i kako se jedno društvo suočava sa kvislinzima.

Kapital

Roterdamska predstava Logor (velika slika, na vrhu) priča o Aušvicu. Dvojica animatora, uz pomoć dve hiljade lutaka, prikazuju sudbinu nekoliko miliona žrtava najvećeg genocida u istoriji čovečanstva. Maketa logora oživljava na pozornici: ručno izrađene lutke od 7,5 cm predstavljaju zatvorenike i njihove dželate. Glumci se kreću kroz dekor kao džinovski ratni izveštači i snimaju užasna zbivanja minijaturnim kamerama, a gledaoci postaju svedoci. Ova predstava je obišla ceo svet, a za Bitef je specijalno obnovljena.

Trupa "Rimini protokol", poznata po predstavama u kojima ne igraju ni glumci ni amateri, već ljudi koji se bave temom koju pozorište obrađuje, zatvara Glavni program 43. Bitefa predstavom Karl Marks: Kapital, prvi tom 25. septembra. Reditelji su Helgard Haug i Danijel Vetcel, a akteri su novinari, germanisti, slavisti, romanisti, električari, prodavci u supermarketima… Svi oni imaju sklonosti prema politici i na svoj način se bave aktuelizacijom Marksovog Kapitala u trenutku kada u tom delu spas za neoliberalni kapitalizam traže i mnogi stručnjaci.

Brod za lutke

Domaći teatar brane dve predstave: Brod za lutke Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, tekst Milena Marković, režija Ana Tomović, i Sanjari Jugoslovenskog dramskog pozorišta, tekst Robert Musil, režija Miloš Lolić. "Hajde da krenemo od pitanja – na šta sve mislimo kada kažemo ‘ljubav’?", predlaže Lolić. "Zar to nije ona komplikovana reč koja objedinjuje čitav niz emocija, prilično različitih i suprotstavljenih, od onih koje definišemo kao lepe do onih koje definišemo kao ružne; može li ljubav biti ‘jedno’? Ljubav je pre proces, nekakva promenjiva konstanta koja kroz niz raznovrsnosti postaje objedinjujuća. Kada nekoga toliko dugo poznajete i kada sa nekim prođete ključne faze razvoja ličnosti, postavlja li se ikada pitanje ljubavi, ili ljubav i ne-ljubav postaju podrazumevajuće, pa time možda čak i nebitne kategorije? Da, ovo jeste drama o ljubavi, itekako, ali o ljubavi koja nije iznenadni i prosvetljujući blesak, već o ljubavi koja je integralni ili čak neizbežni segment života, o ljubavi koja nije samo uznesenje, već vrlo često i prepreka." Novosađani sa Brodom za lutke dolaze na Bitef sa Sterijinom nagradom za najbolju predstavu i tekst. Milena Marković se bavi sudbinom žene u savremenom svetu. Kroz svet slagalica klasičnih bajki, koje nimalo ne liče na željeni svet detinje mašte, već na nadrealnu stvarnost košmarnog lavirinta, junakinja ove drame luta od ranog detinjstva do starosti. Kuriozitet bitefovskog izvođenja biće Darko Rundek, koji je za ovu predstavu komponovao muziku. "Songovi povezuju scene iz raznih perioda života glavne junakinje, ozračenih nekom od poznatih bajki što ih čini opasno realnijim. I kako je često svrha muzike da opusti tu vrstu tenzije i opasnosti na sceni, shvatio sam da ovi songovi moraju nekako da se naslikaju bojama, pomalo starinskim, kao što su ilustrovane knjige bajki", objasnio je Rundek.

Sanjari

Festival Bitef će biti završen predstavom iz pratećeg programa "Enparts projekt", gostovanjem Dojčes teatra iz Berlina sa Buretom baruta Dejana Dukovskog.

Iako, kao što je na početku rečeno, u pratećem programu nema "Šou kejsa", programa kojim je Bitef gostima predstavljao domaći teatar, ako je ceniti po tome koliko se o njima priča, i ostala događanja učiniće ga atraktivnim. "Bitef polifonija" je jubilarna, deseta, pa zato prvo o njoj. "Privilegija je imati jubilej programa posvećenog mladima i marginalizovanim grupama, koji je aktuelan, angažovan, kreativan i što je posebno važno u ovim godinama krize – optimističan", kaže Ljubica Beljanski Ristić, urednik programa. "Naslov usmerava na njenu temu: Kreativni kapitali kriznih godina. Bitef polifonija ove godine prikazuje ona ostvarenja i tendencije koji su usmereni ka marginalizovanim grupama, otkrivajući njihove kreativne kapitale i snagu poruka koje nam prenose jezikom umetnosti. Tri predstave su za mlade, o temama značajnim za odrastanje: ograničenja, otuđenja i ostati ili ne ostati, a četiri predstave su sa profesionalnim umetnicima i osobama sa invaliditetom.

Sve predstave su kombinacije profesionalnih umetnika i onih koji to nisu, sve predstave su poklon predstave i svi gledaoci su i učesnici predstava. Namera nam je da dođe što više mladih, naročito onih koji inače ne idu ili ne mogu da idu u pozorište." I, zbog besplatnih predstava, navodimo realizatore "Bitef polifonije": Bitef teatar u saradnji sa Centrom za dramu u edukaciji i umetnosti CEDEUM – Nacionalnim centrom Međunarodne asocijacije za dramu/pozorište i obrazovanje IDEA International, i ASSITEJ Srbije – Nacionalnim centrom Međunarodne asocijacije pozorišta za decu i mlade ASSITEJ International.

Dvodnevni simpozijum (16. i 17. septembar) "Dramsko i postdramsko pozorište: deset godina posle" je ekskluzivan zato što je prvi međunarodni naučni skup na ovu temu, i zato što na njemu učestvuju važni svetski teatrolozi. Konferenciji predsedava dr Ivan Medenica, pozorišni kritičar "Vremena", profesor i teatrolog. "Razlog da se upravo sada održi skup na ovu temu je sledeći: 1999. godine je prvi put objavljena uticajna studija Hansa Tijesa Lemana Postdramsko pozorište, prevedena i kod nas kao srpsko-hrvatska publikacija. Knjiga je imala veliki uticaj na teatar u svetu i u našim regionima", najavljuje Ivan Medenica. "Skupu će prisustvovati Leman, a zbog značaja teme, odazvali su se poznati naučnici iz Nemačke, Francuske, Engleske, Italije, Sjedinjenih Američkih Država, Poljske, Hrvatske... Osim naučnika, učestvuju i umetnici zato što smo Leman i ja smatrali da je neophodno čuti šta o ovoj pozorišnoj paradigmi misle i umetnici. Tema odgovara konceptu Bitefa zato što je tema postdramskog pozorišta jedna od najznačajnijih koja se pojavila u vrsti pozorišnog stvaralaštva koje Bitef decenijama prepoznaje i prikazuje. Očekujem pravu teatrološku Jaltu zato što dolaze naučnici koji su suprtstavljeni. Na primer, dr Elinor Fjuks sa Jejl univerziteta napisala je neverovatno negativnu kritiku Lemanove knjige, kritikovala je i njen prevod, pa će biti zanimljivo čuti kako će jedno drugom dokazivati svoje stavove."

Ovogodišnji Bitef biće začinjen i jednom sigurno atraktivnom izložbom, izložbom Jovana Ćirilova "Moji savremenici u karikaturi" u Muzeju pozorišne umetnosti.

Sonja Ćirić