"Ljudski faktor i ostali sindromi"; VREME 975

U tekstu dobrog naslova opet nije dovoljno razdvojeno žito od kukolja.

Svi koji su ikada radili u nekakvoj fabrici znaju šta je procedura rada a može se samo zamisliti kako su pravila rigorozna tamo gde se radi sa zapaljivim materijama. U tekstu se kaže da nije poštovana procedura, ali se tome ne posvećuje dužna pažnja.

Šta znači "nije poštovana procedura": da je radnik presipao barut u strogo zabranjenoj prostoriji. Meni kao laiku se čini da niko nije ni mogao zamisliti da će neko nekad to činiti u temperirnici, koja nije zaštićena niti predviđena za taj posao.

Zatim, vrata koja su predviđena da budu zatvorena i koja bi možda sprečila smrt radnika (to se još ispituje) bila su otvorena.

Količine baruta bile su verovatno veće nego što je bilo dozvoljeno. Molim vas, čija je sve to odgovornost i krivica? Zamišljam u glavi radnika koga mrzi da ode do prostorije koja je namenjena presipanju baruta i koja je zaštićena, zamišljam sve one koji znaju za pravila rada, ali sve to smatraju suvišnim i glupim. Izvinite, ali meni ovo liči na klasičan nemar naših ljudi, nepoštovanje svega, liči na nesavesnost. Ne želim da se nekom nesrećniku sve obije o glavu, ali stvari o krivici su i suviše jasne, to je aljkavost u samom procesu rada. Takođe, mislim da o tome treba hrabro i otvoreno pisati.

Što se tiče socijalnih uslova u kojima radnici rade, verujem da imaju mnogo razloga da se pobune. Ali to nije uzrok ovoj nesreći. Ipak radnici koji su neposredno krivi nisu u tako lošoj poziciji, oni su za stalno zaposleni i čak imaju veliko iskustvo, ali svejedno ne poštuju proceduru rada kako piše u vašem tekstu – i to poodavno. Zašto? I zašto se njihove kolege radnici tome ne čude i to ne osuđuju? Nije mi jasno zašto se od početka ovog slučaja nesavesnost u poslu orkestrirano zataškava i pokriva sad nekim trećim i stotim problemima preduzeća, kakve imaju skoro svi radnici u ovoj zemlji? Nikako nisam za medijski linč bilo koga, ali jesam za to da se stvari nazovu pravim imenom. U protivnom iz ove tragedije nećemo ništa naučiti.

Borko Obradović, elektronskom poštom