"Građansko ne negira nacionalno"; VREME 976

Ranije sam ukazao prvo na površnu analizu, a drugo na moguće katastrofalne posledice preporuka Izveštaja Naprednog kluba. Gospodinu Jovanoviću bi trebalo da bude očigledno da time nisam osporio ni manjinska, a kamoli ljudska prava Srba u regionu. Ne verujem da bilo koja organizacija civilnog sektora ima monopol na analizu društvenih prilika na Balkanu, ali politička instrumentalizacija tuđe nesreće je sasvim druga stvar. Zašto autori izveštaja nisu istražili, recimo, navode Hjuman rajts voča (Human Rights Watch, HRW) o političkim problemima zapošljavanja povratnika u lokalnoj administraciji Knina, Gline i Pakraca, umesto života i priključenija lidera i stranaka SDSS-a (ili SNSD-a, SDS-a, itd.)? Ili je za normalan život u regionu jedino bitna politička sudbina samoproklamovanih nacionalnih branika? Ako je stvarno tako, nije li onda dužnost i autora i čitalaca jednog takvog izveštaja da ukažu na opasan apsurd političke stvarnosti u kojoj su kolektivna etnička politička prava bitnija od fundamentalnih, ljudskih, umesto da isti apsurd svesrdno podrže?

Gospodin Jovanović se evidentno slaže sa pretpostavkom autora da je srbovanje (ili hrvovanje itd.) ne samo prisutna, već i da je prirodna, pa i dobra smernica političkog života regiona. Očigledan primer je predlog za političku i ekonomsku srazmernost u odnosu države Srbije prema svojim nesrpskim državljanima i srpskim građanima okolnih država koji tamo žive i rade. Ako mane tog predloga dosad nisu bolno jasne, mogu samo da dodam da je klizav i kratak put do reciprociteta drugačije vrste. Na primer, žmurenje nadležnih (onog režima) na ubistvo Krešimira Hercega, čija je jedina krivica bila hrvatska nacionalnost, a slučaj je i u demokratskoj Srbiji zataškavan. Da li bilo koji građanin misli da država Srbija treba da čeka na povratak izbeglih iz "Oluje" da bi porodica g. Hercega videla pravdu? Dokad će politički život da bude zatvoren krug između večitih (nekih) Nas i Njih, potirući i osnovno pravo na život? Afirmišući pokušaj stvaranja građanske države na Balkanu, Hjuman rajts voč svoje preporuke upućuje institucijama država u kojima radi; negirajući i samu mogućnost građanske države, izveštaj Naprednog kluba je usmeren Republici Srbiji, sa jasnim spoljnopolitičkim predlozima. I jedan drugi izveštaj je pre 23 godine savetovao državi Srbiji da redefiniše unutarfederacijske odnose prema nacionalnoj liniji u SFRJ. To što su ti odnosi postali međunarodni, možemo da delimično zahvalimo tom ciničnom pokušaju političke instrumentalizacije srpskog identiteta. Za sve građane Srbije bez (selektivne) amnezije, jedanput je valjda dosta.

Aleksa Jorga, Milano